FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I EKONOMISTA ZA
RUKOVODEĆE KADROVE BEOGRAD
Funkcija tržišta novca
Finansijska tržišta i hartije od vrednosti
Seminarski rad
Mentor:
Student:
Prof. Dr Ines Stipankov
Beograd, Jun 2014.
2
Funkcija tržišta novca
Sadržaj:
I Uvod………………………………………………………………………………………………………………………….…………….3
1. Funkcija tržišta novca.……………………………………………………………………..…………………………….………….4
2. Pojam tržišta novca.………………………………………………………………………………………………………..…………5
3. Novac………………………………………………………………………………………………………………………………………..9
4. Instrumenti tržišta novca…………………………………………………………………………………………………………..10
4.1. Međubankarska kupoprodaja novca……………………………………………………………………..10
4.2. Kratkoročne hartije od vrednosti…………………………………………………………………………..11
4.3. Međubankarska trgovina viškovima obabeznih rezervi…………………………………………12
II Zaključak…………………………………………………………………………………………………………………………………14
III Literatura……………………………………………………………………………………………………………………………….15
4
Funkcija tržišta novca
1. FUNKCIJA TRŽIŠTA NOVCA
Tržište novca
cini deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment, predstavlja
visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih
hartija od vrednosti
. Cena novca je kamata. Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i
kratkorocnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti od nacina i uslova poslovanja razlikujemo
primarno i sekundarno tržište novca.
Novac je društveni odnos, što znaci da postoji samo u okviru grupe ljudi kao sredstvo
prihvaceno od svih clanova. I ako je novac zajednicka kreacija celog društva, on predstavlja
nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve javlja kao sasvim prirodna stvar. I
ako je novcani oblik vrednosti univerzalna karakteristika razlicitih sistema robne privrede,
razliciti oblici i vrste novca su se javili na razlicitim mestima i u razlicito vreme.
Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i novcani oblici su odraz odredjene organizacije
ekonomske aktivnosti putem robne privrede.
U medjunarodnim ekonomskim odnosima su ceste situacije da u spojnoj trgivini ucestvuju
zemlje cije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim teškocama. U toj situaciji
pribegava se tzv.barter ili kompenzacionim poslovima. Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi
imamo kada domaci novac bez teškoca obavlja svoje funkcije.Javlja se u obliku papirnog i
kovanog novca. Do inflacije dolazi kada „ Suviše novca juri premalo roba“.
I postoji lagana, srednja i hiperinflacija. Inflacija utice na imovinu, dohodak i privredu
uopšte. Porast najcešce one društvene slojeve ciji je dohodak u novcu fiksan da se nemože
prilagodjavati povecanju troškova života: penzioneri, cinovnici, radnici, studenti. Njihova realna
štednja opada. Koristi od inflacije imaju oni društveni slojevi cije su cene mobilne kao i oni koji
mogu da dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena valuta lako konpenzira Dok je kod
deflacije višak ponude nad novcanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena,
smanjenja plata i nadnica, smanjenja proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka, porasta
novcane kupovne snage.Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti,
5
Funkcija tržišta novca
emitovane od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu
mogucnost. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini
hartijama od vrednosti: medubankarska kupoprodaja novca, kratkorocne hartije od vrednosti i
medubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.
“U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog
poslovanja viškovi i manjkovi.”
1
Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca
pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucij, kako u kratkim
vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na odredene vremenske intervale i to
predstavlja medjubsankarsku kupoprodaju novca.Neke od kratkorocnih hartija od vrednosti koje
su opisane u ovom radu su: državne obveznice, blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, bankarska
potvrda o depozitu, bankarski akcept i komercijalni zapis.
2. POJAM TRŽIŠTA NOVCA
Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogucnost njenog utvrdivanja ima centralna banka
po sili zakona a na osnovu materijalnih cinilaca u društvu. Ako u privredi postoje neuskladenosti
tj.inflatorni skok ili tendencija njenog rasta centralna banka podiže stopu obaveznih rezervi,
onemogucuje povecanje kreditnih aranžmana jer oni u tim situacijama stvaraju nerealnu
kupovnu moc, i time uskladuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.Zakonodavna vlast ili
legislativna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje
zakona.Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju svoje predstavnike
u parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces
izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke države. U liberlanim
demokratijama imamo dvodomne (bikameralizam) i jednodomne parlamente.U dvodomne
parlamente spadaju američki Kongres i britanski Vestminster.
1
Ćirović M.,
Novac i kredit
, Beograd, 1975. str. 163
