1. Појам финансијских тржишта
Финансијска тржишта
су веома организована места где се сусрећу понуда и тражња
финансијских инструмената у свим својим различитим појавним облицима.
На њима се сусрећу субјекти који имају вишак новчаних средстава и субјекти којима
недостају новчана средства.
Тржиште је важно зато што се на њему обавља размена.
Основни елементи тржишта су:
- људи,
- понуда,
- тражња,
- време,
- место и
- цена.
На тржишту је најважнији
закон вредности.
По том закону увек побеђује бољи.
На финансијским тржиштима се сусрећу две веома важне макроекономске категорије:
а)
штедња
и
б)
инвестиције
Ту се остварује такозвани
штедно-инвестициони
циклус (укупан обим штедње на нивоу
националне привреде у једном временском периоду једнак је укупном износу инвестиција за
тај период).
Штедња је најважнија макроекономска категорија и из ње се ствара вишак вредности.
Инвестиије проистичу из штедње, када немамо инвестиције, средства се узимају из јавног
дуга.
У литератури се све више помиње већи број финансијских тржишта (а не једно) која
заједно чине такозвани финансијско тржишни систем, а његови основни елементи су:
a) штедња
b) трансфери штедње
c) финансијски инструмент (актива) којима се врши трансформисање штедње
d) финансијске институције које учествују у трансферима штедње
e) финансијска тржишта на којима се остварује промет финансијских
инструмената.
Развијена финансијска тржишта дају импулс развоју привреда високоразвијених земаља.
Наша земља споро изграђује укупни тржишни систем привреде, а развој финансијских
тржишта је на самом почетку.
Неразвијеност финансијских тржишта код нас је последица:
а) слабе профитабилности привреде
б) недовољне штедње
ц) високих каматних стопа
е) недефинисаних својинских односа
ф) недостатка специјализованих финансијских кадрова.
2. Карактеристке савремених финансијских тржишта
На њима се стално креирају нови (савремени) финансијски инструменти којима се бришу
границе између националних тржишта.
Такво стање се успоставља усавршавањем телекомуникационих система и
информационих технологија којима се омогућава електронски пренос података.
Инструмент = оперативна снага једног тржишта, одређује постизање циљева.
Инструменти могу бити
-
монетарни и
-
фискални.
Један од инстуманата је каматна стопа и то је квантитативни инструмент, док је кредит
квалитативни инструмент.
Савремено финансијско тржиште карактеришу:
1. континуитет
2. интернационализација и глобализација
3. финансијске иновације
4. дерегулациони токови
Kонтинуитет
је
непрекидност у њиховом раду јер је уз помоћ савремене информационе
технологије могуће 24х дневно пратити трансакције и обављати трговину на скоро свим
финансијским тржиштима света.
Интернационализација и глобализација
је процес интеграције националних
финансијских тржишта у једно међународно интеграционо финансијско тржиште што
омогућава прикупљање слободних финансијских средстава и изван граница националних
привреда.
Финансијске иновације
настају под уицајем брзих промена у технологијама и
привредама где постоје велики ризици и неизвесности у пословању што све скупа захтева
усавршавање финансијских инструмената и њиховиу интернационализацију и глобализацију.
Дерегулациони токови
представљају смањење улоге државе у регулисању финансијских
тржишта.
4. II) Финансијска актива
Под
финансијском активом (финансијским инструментима)
подразумевамо сваку
имовинску вредност која се може тржишно размењивати.
Она је предмет размене на финансијском тржишту (пласман за субјекте који је поседују).
Најважнији делови финансијске активе су:
I – хартије од вредности
II – новац
III – девизе и
IV – злато.
I) ХОВ
су
писани документи (исправе) које својим власницима дају права да изврше
наплату финансијских средстава у будућности од одређених емитената, а они су дужни да
изврше обавезе које произилазе из одређених ХОВ по року доспећа и то по законској
процедури.
Укупна имовина неког субјекта која се налази у ХОВ назива се
портфељ
(од енглеске
речи portfolio што значи ХОВ).
Бонитет ХОВ
показује колики је степен у коришћењу оних права која проистичу из
одређених поседовања ХОВ, али и ликвидност и солвентност дужника који мора својом
кредитном способношћу и репутацијом доброг дужника да одговори на доспеће ХОВ.
Отворено тржиште је тржиште које се бави прометом ХОВ.
Ту се јављају два лица:
1. Емитент
– лице које издаје ХОВ, и
2. Власник
– лице које добија ХОВ и он даје новац емитенту.
Са једне стране се налази емитент, а са друге власник ХОВ.
Емитент издаје ХОВ, на којима пише када ће се новац вратити и у ком износу, власнику,
а он за то даје новац емитенту.
Када је реч о централној банци, она у улози емитента издаје ХОВ пословним банкама или
држави, а пословне банке или држава централној банци дају новац.
Централна банка повлачи новац са тржишта и ставља га на рачун, она то ради само када
се ради о рестриктивној политици.
Када дође рок доспећа власник враћа ХОВ и од емитента добија новац
(главница+камата).
Према природи односа које одражавају
ХОВ се деле
на:
а)
основне
(одражавају елементарне односе између емитента и власника),
б)
изведене
(одражавају изведене одређене односе између емитента-дужника и
власника;
Према року доспећа
ХОВ се деле
на:
а)
краткорочне
(рок доспећа до годину дана),
б)
средњерочне
(рок доспећа од 1 до 3-5 година),
ц)
дугорочне
(рок доспећа преко 5 година).
II) НОВАЦ
(ковани и папирни) као и жирални новац који има нематеријални облик и
налази се на пословном рачуну предузећа.
III) ДЕВИЗЕ –
потраживања у страној валути према иностранству по свим основама.
Валута
је страни новац који се располаже у земљи различитој од земље њеног порекла.
На финансијском тржишту се тргује
девизним курсевима.
То је цена стране валуте изражена у домаћем новцу којим се тежи да се уравнотеже цене
у земљи и у иностранству.
IV) ЗЛАТО
је важна монетарна резерва која се налази само у централним банкама и чува
се у полугама, а те полуге се називају
ИНГОТИ
.
6. Депозитне финансијске институције
Депозитне финансијске институције до средстава долазе прикупљањем депозита од
осталих учесника на финансијском тржишту.
Извори средстава ових институција су депозити – то је њихова пасива јер на тај начин
стварају обавезу према депонентима средстава.
Актива код ових институција јавља се у облику кредита датих својим комитентима.
Као најважније депозитне финансијске институције јављају се:
1. банке
2. штедне и кредитне асоцијације
3. штедионице.
Банке
прикупљају слободна новчана средства у облику депозита од
-
привреде,
-
становништва,
-
државних институција и
-
иностраних субјеката.
Депозити могу бити:
- по виђењу на основу пословних рачуна или
- орочени.
Разликујемо:
- универзалне банке
- комерцијалне банке
- инвестиционе банке
Универзалне банке
обављају све банкарске послове:
-
обезбеђују плаћања,
-
депозитну функцију,
-
кредитну функцију,
-
као и операције са ХОВ.
Комерцијалне банке
често попримају улогу универзалних банака, али ипак њене
основне функције су креирање депозита по виђењу и њена кредитна политика.
Инвестиционе банке
послују са ХОВ којима се обезбеђује инвестициони потенцијал
предузећа као њених комитената.
Штедне и кредитне асоцијације
су
институције које пласирају средства за куповину
некретнина на основу хипотекарних кредита, затим у потрошачке и непотрошачке кредите.
Штедионице
се организују на принципу заједничке кооперативе при чему су депоненти
уједно и власници штедионице.
Они прикупљају штедне улоге и не баве се кредитирањем крајњих корисника већ то чине
преко других финансијских институција.
