1
УВОД
Финансијска тржишта представљају места на којима се тргује финансијским
инструментима; она се могу дефинисати и као организована места на којима се
сусрећу понуда и тражња за различитим облицима финансијских инструмената (или
активе).
Једна од основних функција финансијског тржишта јесте повезивање субјеката
привредног и друштвеног живота који поседују вишак финансијских средстава, са оним
субјектима којима та средства недостају. Из ове функције произилази да скоро сви
учесници привредног и друштвеног живота могу бити и учесници на финансијском
тржишту.
Шири концепт схватања финансијског тржишта обухвата све субјекте друштвеног
живота који на различите начине и у различитим односима учествују на финансијском
тржишту. Ови субјекти се могу груписати на: јавни сектор, сектор привреде, сектор
становништва и сектор субјеката из иностранства. Сваки субјект, из неког од ова четири
сектора, може се наћи како на страни понуде, тако и на страни потражње на финансијском
тржишту, у зависности од тога да ли поседује вишак или мањак финансијских средстава.
Улога јавног сектора, односно државе, државних институција и јавних предузећа на
тржишту је веома велика јер је повезана са свим осталим. Уколико се јавни сектор нађе на
страни тражње за финансијским средствима, то ће најчешће учинити путем емисије
хартија од вредности органа централне власти, локалне власти или државних предузећа.
Привредни сектор обухвата велики број привредних организација, врло различитих
власничких облика, величине и пословне оријентације које припадају различитим гранама
делатности. Овај сектор се на финансијском тржишту јавља и на страни понуде и на
страни тражње за финансијским средствима. Уколико се нађу на страни понуде привредни
субјекти, у жељи за профитом, инвестирају вишкове финансијских средстава док, када су
на страни тражње, емитују своје хартије од вредности и тако долазе до потребних
средстава за финансирање свог пословања.
Сектор становништва је бројчано највећи, јер он окупља велики број појединаца,
који имају могућност штедње на бази позитивне разлике између остварених прихода и
2
текуће потрошње. Становништво свој вишак финансијских средстава може пласирати на
финансијско тржиште путем банака, односно традиционалном штедњом, или га може
директно улагати у хартије од вредности, односно одлучити се за улагање средстава у
инвестиционе фондове.
Поред овако широког погледа на учеснике на финансијском тржишту, постоји и
уже схватање. Према том схватању све учеснике бисмо могли да поделимо у две групе, на
нефинансијске и финансијске учеснике.
Разлика између ове две групе лежи у основој делатности самог учесника, па тако
основна делатност нефинансијских учесника није повезана са финансијским тржиштем,
већ се само на њему појављују уколико имају вишак финансијских средстава или им она
требају за финансирање пословања.
Финансијски учесници имају кључну улогу у повезивању понуде и тражње на
финансијском тржишту, било да то раде директно (брокери, дилери и инвестиционе
банке), било индиректно (банке, инвестициони фондови и друге финансијске
институције).
4
нормално одвијање привредних односа. Преко финансијских тржишта врши се алокација
акумулације са циљем да се она најефикасније употреби у производњи. Субјекти који
располажу вишковима средстава, путем кредита или власничких удела стављају их на
располагање субјектима који се баве производњом.
1.1.Историјски развој финансијских тржишта
Нема поузданих извора који би могли дати одговор на питање када су настала
финансијска тржишта. Ако пођемо од најширег схватања појма финансијских тржишта,
као места сусретања понуде и тражње финансијске активе, онда би се могло рећи да се
настанак и развој финансијских тржишта поклапа са настанком и развојем новца. У
историји људског друштва врло рано су се користили одређени предмети као мере
вредности и средства плаћања. Тако су још у периоду од ВИИ до В века пре нове ере у
Вавилону постојали тргови који су скупљали и чували храну и производе који су давали у
зајам. Зајмопримци су морали да врате исту врсту робе коју су узимали у зајам уз давање
високе камате. Потврде које су се издавале приликом давања робе у зајам користиле су се
и као средство плаћања. У старој Грчкој, са развојем занатства и трговине, јавља се и
новац. Сваки град - држава имао је свој новац. Да би се обављала трговина између градова
било је потребно вршити замену новца, па се појавила посебна врста посредника који су се
називали трапезари; они су вршили послове замене, што представља зачетке девизног
тржишта. У Римској држави новац је добијао све већи знчај. Постојале су посебне врсте
банака које су вршиле послове примања улога и депозита, давања зајмова уз више камате,
као и послове платног промета између делова Римске државе. У средњем веку, развој
економских односа довео је до развоја функције новца. Овај период био је
карактеристичан по многим ратовима, пљачкама и преварама. Како метални новац није
имао јасно дефинисане димензије, при његовом ковању често су вршене преваре, јер је
кован новац мање тежине или мањих димензија, чиме су се властодршци богатили. Развој
трговине и занатства у средњем веку довео је до развоја финансијских и банкарских
послова. Развијале су се две врсте банкарских послова - мењачки и депозитарни. Настала
је меница као једна од првих ХОВ. Појавом првих берзи стварају се прави темељи
финансијских тржишта. Открићем Америке настала је потреба финансирања
5
прекоокеанских путовања, бродова, поводом чега су настале две основне врсте ХОВ. Са
све бржим развојем финансијских тржишта, почиње стварање финансијских институција
које треба да воде рачуна о монетарно финансијским токовима и пословима на
финансијским тржиштима. Током првог светског рата САД преузимају улогу земље са
највећим финансијским тржиштем. Њујорк је постао највећи светски финансијски центар.
После другог светског рата настаје снажан развој финансијских тржишта и то у двема
земљама, нарочито у Јапану и Немачкој. У другој половини XX века јачају процеси
интернационализације и стварања светских финансијских тржишта.
1.2.Значај финансијских тржишта
Финансијска тржишта представљају најзначајнији и најосетљивији део укупног
економског и финансијског система сваке земље. Она омогућавају нормално и несметано
функционисање националне економије. На њима се одражавају сва збивања у реалним
токовима друштвене репродукције. Она представљају један од основних постулата
тржишне привреде.
Финансијска тржишта су део економског система. На њих врше утицај промене на
тржишту производа и промене фактора производње. Финансијска тржишта врше повратни
утицај на тржиште производа и факторе производње. Развојем финансијских тржишта
повећава се понуда финансијских инструмената, чиме и облици активе постају предмет
тржишног валоризовања.
3
Разумљиво је да завидну разуђеност и флексибилност
финансијске структуре привредно друштво не може да оствари у финансијском вакуму,
већ у блиским контактима са финансијским посредницима на финансијском тржишту. Ти
контакти омогућавају привредном друштву не само да потребна финансијска средства
прибави из адекватних извора, него да и ослобођена средства из редовног пословања
пласира у оне финансијске институције који ће обезбедити задовољавајући принос од
његове екстерне употребе Снажна финансијска тржишта дала су знатан допринос
настанку и развоју великих привредних субјеката. Без ефикасног механизма посредовања,
3
Ерић, Д., /2003/,
Финансијска тржишта и инструменти
, Чигоја, Београд.стр.79.
7
располагање финансијски дефицитарним привредним субјектима, и то у облику кредита
или власничких улагања.
1.4.1.Функција повезивања
Финансијска тржишта, као организована места на којима долази до сусретања
понуде и тражње за различитим облицима финансијских инструмената, омогућавају
повезивање инвестиционих субјеката, којима недостају финанијска средства, и штедних
субјеката, који располажу вишковима финансијских средстава.
1.4.2.Алокативна функција
Финансијска тржишта омогућавају алокацију слободних финансијских средстава,
усмеравањем токова финансијских средстава од оних субјеката који располажу
вишковима средстава ка оним субјектима којима та средства недостају.
1.4.3.Функција развоја
Финансијска тржишта доприносе привредном развоју, јер доводе до повећања
мобилности финансијских средстава.
1.4.4.Функција ефикасности
Преко финансијских тржишта омогућава се ефикасно коришћење финансијских
средстава једне националне економије, чиме се обезбеђује ефикасније пословање у
привреди.
