1. Objasni pojam tržišta novca

Tržište novca predstavlja skup transakcija kreiranja i trgovine kratkoro

nim finansijskim instrumentima. Tržište novca je visoko segmentirano tržište. Ono

predstavlja skup tržišta i to ne samo u internacionalnim okvirima, nego i u okvirima nacionalnog finansijskog tržišta. Svaki od kratkoro

nih finansijskih instrumenata

ima svoje primarno i sekundarno tržište kao i posebne procedure emisije i trgovine. Cena svakog instrumenta se odre

uje dejstvom konkretnih faktora na tržištu i

svaki od tih instrumenata iskazuje specifi

nu stopu prinosa. Ali ono što tržištu novca daje karakter jedinstvenog tržišta je hijerarhija kamatnih stopa koja odgovara

karakteru rizika ulaganja u rizi

ne kratkoro

ne finansijske instrumente i koja se održava dejstvom ponude i tražnje.

Integrativnu funkciju tržišta novca, pored dejstva ponude i tražnje, vrši i razvoj modernih tehnologija. Telekomunikacije i kompjuterska tehnologija uticali su na
demonopolizaciju tržišta novca (smanjenje uloga krupnih banaka i drugih finansijskih posrednika, odnosno brokera) i pove

anje obima transakcija. Tržište novca

danas podrazumeva 24-

asovnu trgovinu i to u internacionalnim okvirima.

U nacionalnim okvirima i na globalnom planu, tržište novca ostvaruje slede

e funkcije:

- mobilizacija i alokacija kratkoro

nih finansijskih sredstava

- obezbe

ivanje potrebe za likvidnoš

u ekonomskih transaktora

- utvr

ivanje cena finansijskih instrumenata

- transmisije monetarne politike.
Tržište novca minimizira troškove trgovine centralizacijom transakcija, odnosno otklanjanjem portrebe da se traži partner i obezbe

ivanjem transparentnosti tržišta

kroz posebne uslove, odnosno standardekoje u

esnici moraju da ispune da bi u

estvovali u trgovini.

2. Šta je internacionalno tržište novca

Širenje me

unarodne trgovine i delatnosti multinacionalnih kompanija, s jedne strane, kao i deregulacije nacionalnih monetarnih sistema, s druge strane, dovele

su do formiranja posebnog segmenta finansijskog tržišta me

unarodnog karakera koje se naziva evrodolarsko tržište. Ono nije geografski odre

eno i predstavlja

deo nacionalnih tržišta novca i kapitala u kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja. Evrodolari su depoziti banaka izraženi u dolarima koji nisu
podvrgnuti ameri

kom bankarskom zakonodavstvu. Depoziti mogu biti izraženi i u drugim nacionalnim valutama i uvek

e imati prefiks euro ako su položeni na

une banaka koji su van jurisdikcije mati

nih monetarnih vlasti.

Evrotržište je tržište dolarskih depozita iskazanih u bilansima evropskih banaka. Tehni

ki posmatrano, evrodolarsko tržište predstavlja oblik internacionalizacije

finansijskog, pa samim tim i nov

anog tržišta. Granice akumulacije se prevazilaze i mobilizacija kapitala ima kao svoju osnovu svetsko tržište.

Evrodolarsko tržište je najpre kreirano i najviše razvijeno kao tržište me

ubankarskih depozita. Na bazi ovog tržišta, koje po svom karakteru predstavlja tržište

rezervi likvidnosti banaka, razvijena su tržišta drugih kratkoro

nih finansijskih instrumenata, izraženih u jednoj od vode

ih svetskih valuta. Istovremeno, kamatna

stopa na ovom tržištu – LIBOR, odnosno prose

na (aritmeti

ka) kamatna stopa po kojoj 16 prvoklasnih me

unarodnih banaka, koje posluju sa evrodolarima u

Londonu, postaje regulatorna kamatna stopa za sve druge finansijske instrumente na ovom tržištu. Rizi

nost ulaganja u te druge finansijske instrumente izražava

se premijom (spredom), kojim se uve

ava ova stopa. LIBOR postaje regulatorna kamatna stopa i na unutrašnjim nov

anim tržištima zbog supstitutivnosti

nacionalnih i evrotržišta.
Pored tržišta me

ubankarskih depozita, instrumenti evrodolarskog tržišta su i: evrodolarski depoziti certifikati, evro-note i evro-komercijalni papir.

3. Kratkoro

ne državne obveznice

Kratkoro

ne državne obveznice su kratkoro

ne obligacije državnog budžeta (trezora). One se izdaju sa rokom dospe

a od 1, 3, 6 meseci i jedne godine i imaju

obeležja diskontnih kratkoro

nih finansijskih instrumenata. Kao poseban tip hartija od vrednosti konstruisane su u Engleskoj 1877. godine u cilju da se potrebama

finansiranja države prilagode karakteristike meni

nog prometa, tako da se u osnovi državnih obveznica nalaze obeležja menice (sopstvene menice – promisori

note).
Emitovanjem kratkoro

nih obveznica, budžet premoš

ava neravnotežu u prilivu i odlivu sredstava, posebno uslovljenu sezonskim karakterom prikupljanja

korporativnih ili individualnih poreza. Investicione karakteristike kratkoro

nih državnih obveznica

ine ih pogodnim za široki krug ulaga

a. One imaju kratke rokove

dospe

a, tržište dovoljno duboko da pružilikvidnost u

esncima i izrazito koncentrisano, tako da omogu

ava brzu difuziju informacija. Tržište je efikasno jer se cene

trenutno prilago

avaju ponudi i tražnji. Poseban investicioni kvalitet predstavlja neznatan stepen rizika pošto su garantovane poreskom snagom države, a u

krajnjoj liniji i monetarnim kapacitetomtako da se smatraju za nerizi

ne. Zbog svega toga, centralna banka ih koristi za vo

enje monetarne politike kroz operacije

na otvorenom tržištu.
Obim emisije obveznica varira zavisno od budžetskih potreba države. Ve

ina razvijenih zemalja ima budžetski deficit koji se finansira emisijom kratkoro

nih,

srednjoro

nih i dugoro

nih obveznica.

Kratkoro

ne obveznice emituju se regularno, u razvijenim zemljama jednom nedeljno. Prodaja se vrši tehnikom aukcije koja obuhvata proces od objavljivanja

informacije o novoj emisiji do njihovih isporuka vlasnicima, a realizuju se kroz primenu elektronskih platformi.
Prinos na kratkoro

ne državne obveznice ra

una se po diskontnom metodu. Kamatna stopa na kratkoro

ne državne obveznice predstavlja regulatornu kamatnu

stopu na tržištu novca, smatra se za nerizi

nu i njom su uslovljene kamatne stope na sve druge instrumente gtržišta novca. Mehanizmom operacija na otvorenom

tržištu, centralna banka menja obim obveznica i na taj na

in uti

e na likvidnost a preko nje i na strukturu kamatnh stopa na tržištu novca.

4. Depozitni certifikati

Depozitni certifikat je potvrda o oro

enom depozitu kod banke u kojoj je nazna

en iznos, period ulaganja i kamatna stopa po kojoj se ulaganje vrši.

Dospe

e depozitnog certifikata varira od 7 dana do 1 godine, a minimalna denominacija na razvijenom finansijskom tržištu iznosi 1 milion dolara.

Depozitni certifikat banke primenjuju od po

etka 60-tih godina, perioda koji je doneo rastu

i naglasak na upravljanje pasivom i bilansima banaka. Me

utim, u

obliku blagajni

kog zapisa, kao sredstvo prikupljanja depozita, depozitni certifikat je odavno prisutan u praksi banaka. On je za banke alternativa pribavljanju

sredstava putem klasi

nog depozita, a za investitore je povoljan instrument zbog svoje prenosivosti. Banke prodaju sdepozitni certifikat da bi obezbedila sredstva

za kreditnu aktivnost, ili radi upravljanja rizikom kamatne stope, koji proizlazi iz razlike u osetljivosti kamatnih stopa pasive i aktive.
Depozitni certifikat je kamatna hartija od vrednosti. Depozitni certifikat sa varijabilnom kamatnom stopom, koja je u periodu rastu

e inflacije sredstvo za

indeksiranje prihoda po osnovu ovog finansijskog instrumenta, pordrazumevaju promenu kamatne stope u periodu od 30-60 dana.
Kamatna stopa na depozitni certifikat je neznatno viša od kamatne stope na kratkoro

ne državne obveznice, usled prisustva ve

eg kreditnog rizika vezanog za

emitenta. Kamatne stope razli

itih izdavaoca depozitnih certifikata, posebno kod onih sa varijabilnim kamatnim stopama,sadrže premiju na specifi

an rizik

izdavaoca, uslovljen njegovom kreditnom sposobnoš

u. Ocenu te sposobnosti u obliku rejtinga depozitnih certifikata ili njegovog izdavaoca saopštavaju rejting

agencije.
Sekundarno tržište za depozitne certifikateje decentralizovano OTC dilersko tržište, koje obezbe

uje likvidnost investitorima – obi

no velikim korporacijama,

institucionalnim investitorima i finansijskim institucijama.

5. Bankarski akcepti i komercijalni papiri

Bankarski akcept je menica plativa u odre

enom roku, koju izvoznik vu

e na uvoznika radi obezbe

enja pla

anja, a banka je prihvata kao svoju obavezu. Ovaj

instrument se pretežno koristi kao sredstvo kreditiranja u me

unarodnoj trgovini (re

e i u unutrašnjoj) ali se koristi i kao instrument tržišta novca. Bankarski akcept

je sredstvo transfera rizika, koji proisti

e iz nedovoljnog poznavanja u

esnika u me

unarodnoj trgovini, na subjekte koji su spremni da taj rizik preuzmu. Otuda i

njegovo ime, jer banka prihvata (akceptira) odgovornost da isplati menicu, štite

i na taj na

in vlasnika instrumenta, odnosno izvoznika ili investitora od kreditnog

rizika vezanog za uvoznika. Banka preuzima rizik jer može bolje da oceni kreditnu sposobnost dužnika, pošto je on naj

eš

e njen klijent. Rok dospe

a akcepta je

od 30p do 270 dana a naj

eš

e 90 dana. Ciklusi dospe

a izražavaju ustvari prose

no vreme realizacije spoljnotrgovinske transakcije, tako da se akcept, kao i

klasi

na menica, gasi likvidiranjem obaveze koja mu stoji u osnovi. U finansiranju unutrašnje trgovine supstitut bankarskom akceptu je kratkoro

ni kredit

isporu

ioca robe. Akcept se re

e koristi jer davalac kredita može lakše utvrditi kreditnu sposobnost kupca. Akcept je diskontna hartija od vrednosti. Prinos na ovaj

instrument je viši od prinosa na državne kratkoro

ne hartije od vrednosti zbog ve

e rizi

nosti, ali je premija neznatno viša jer su banke koje kreiraju akcepte

uglavnom prvoklasnevsvetske banke, što smanjuje kreditni rizik investitora. Zbog renomea prvoklasnih banaka, akcepti se

esto prihvataju i kao kolateral za

pozajmice banaka kod centralne banke. Tržište bankarskih akcepta je dilersko tržište.
Komercijalni papir (u doma

oj praksi: komercijalni zapis) je finansijski instrument kojeg emituju preduze

a i finansijske kompanije radi pribavljanja kratkoro

nih

sredstava. Po svojoj formi, komercijalni papir je kratkoro

na sopstvena menica (promisori nota) i datira sa po

etka 18-tog veka. Preduze

a je koriste ne samo za

finansiranje obrtnog kapitala ve

i sve

eš

e kao sredstvo za premoš

ivanje teško

a u finansiranju krupnih realnih investicija. Komercijalni papir ima rokove

dospe

a od 7 do 270 dana. Emisijom komercijalnih papira, preduze

a supstituišu kratkoro

ne kreditne banaka i na taj na

in pribavljaju jeftinija sredstva jer su

kamatne stope na kratkoro

ne kredite banaka više od kamatnih stopa na komercijalne papire pošto sadrže i troškove finansijskog posredovanja. Procedura

izdavanja komercijalnih papira je za preduze

a jednostavnija, a troškovi emisije su manji. Sa stanovišta investitora, ulaganje u komercijalni papir nosi pove

ani

kreditni rizk, ali se on kompenzira višom kamatnom stopom u odnosu na kamatnu stopu na kratkoro

ne državne obveznice. Kreditni rizik se može ublažiti ako

ukoliko je emisija pra

ena bankarskom kreditnom linijom. Komercijaln papir je diskontna hartija od vrednosti i emituje se u dva osnovna oblika: direktni papir, koji

eminent plasira direktno investitoru i dilerski papir, kojeg dileri otkupljuju od eminenata radi dalje preprodaje. Na primarnom tržištu komercijalni papir se emituje od
strane prvoklasnih kompanija, a sekundarno tržište komercijalnih papira nije razvijeno pošto investitori uglavnom drže ove hartije do roka dospe

a. Tržište

komercijalnih papira je klasi

an oblik dezintermedijacije, rizi

no je i stoga ograni

eno na najve

e eminente za koje je, zbog njihove veli

ine, teško zamisliti da

mogu bankrotirati.

6. Navedi dugoro

ne finansijske instrumente i kratko objasni njihov zna

Dugoro

ni finansijski instrumenti ili dugoro

ne hartije od vrednosti (vrednosni papiri, efekti) su finansijski instrumenti tržišta kapitala sa rokom dospe

a preko jedne

godine (može biti i 30 godina) i mogu se podeliti u tri osnovne grupe: akcije, obveznice i hibridni instrumenti – varanti.
Akcija je finansijski instrument koji vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobit) preduze

a – dividendu, pravo na upravljanje preduze

em i pro rata

imovinu preduze

a u slu

ajzu njegove likvidacije. Vlasnici akcija se smatraju vlasnicima preduze

a. Akcije se vjavljaju u obliku obi

nih i preferencijalnih ili

prioritetnih (mogu biti kumulativne, parcipativne i konvertibilne) i predstavljaju potvrdu o izvršenom ulaganju u kapital. Postoje i depozitne akcije (potvrde) koje
predstavljaju certifikat o vlasništvu nad akcijama inostrane kompanije deponovanim kod ovlaš

ene banke, kojim se trguje na sekundarnom tržištu doma

e zemlje.

Varant je dugoro

na opcija koju emituje preduze

e i koja daje pravo investitoru da kupi odre

eni broj obi

nih akcija po utvr

enoj ceni u bilo kom momentu pre

isteka utvr

enog roka i ima obeležja i akcija i obveznica.

Obveznica ili obligacija je finansijski instrument kojim se izdavalac (dužnik, zajmoprimac) obavezuje da u roku dospe

a plati kupcu (zajmodavac, investitor)

pozajmljeni iznos (glavnicu) sa kamatom. Obveznica je dugovni instrument i predstavlja svedo

anstvo o kreditnom ulaganju u kapital. Obveznica u formalnom

smislu mora sadržati najmanje dva elementa: fiksan datum kada se pozajmljena suma mora vratiti (rok dospe

a) i ugovoreni iznos kamate. Prema tipu eminenta,

obveznice mogu biti:
- državne (perpetualne, amortizacione, kuponske, osigurane, indeksirane, štedne, odrezane i obveznice sa aukcionom kamatnom stopom)
- hipotekarne
- korporativne (sa stanovišta metode otplate: kamatne, diskontne i dohodovane; prema na

inu obezbe

enja otplate: obi

ne, hipotekarne i garantovane)

- obveznice lokalnih vlasti ili municipalne obveznice (opšte, prihodne, hibridne obveznice i note).

7. Pojam tržišta kapitala

Tržište kapitala je segment finansijskog tržišta koje obezbe

uje transfernu funkciju vezanu za koriš

enje dugoro

nih sredstava. Ovo tržište svoje ime duguje

uobi

ajenom teorijskom shvatanju da su sredstva koja se vra

aju ulaga

u u dužem vremenskom periodu - kapital, jer se koriste uglavnom za realno investiranje,

koje obezbe

uje pove

anje (maksimizaciju) dohotka, odnosno pove

anje društvenog bogatstva na duži rok.

Tržište kapitala omogu

ava i olakšava ekonomskim subjektima proces investiranja. Ali, ono predstavlja institucionalni osnov i za dezinvestiranje ekonomskih

subjekata. Ukoliko ulaganje ne donosi o

ekivani prinos, ili je investitor, usled iznenadnih okolnosti, suo

en sa problemom likvidnosti, ili realizuje neki od

alternativnih oblika ulaganja, on može, uz date transakcione troškove, na tržištu kapitala pretvori svoju dugoro

nu finansijsku aktivu u gotovinu, odnosno u

alternativno ulaganje. Razlikovanje procesa investiranja i dezinvestiranje daje osnovu za podelu tržišta kapitala na primarno tržište i sekundarno tržište. Na
primarnom tržištu, ekonomski subjekti mobilišu kapital, izdavanjem dugoro

nih finansijskih instrumenata (dugoro

ne hartije od vrednosti). Na sekundarnom tržištu

obavlja se promet dugoro

nih finansijskih instrumenata. Prema tome, na tržištu kapitala kreiraju se i razmenjuju dugororo

ni finansijski instrumenti.

Funkcija dezinvestiranja rezultat je razvoja tržišta, kao što je razvoj tržišta omogu

io aktivnost širokog kruga ekonomskih subjekatakoji oblikuju tržišne procese,

odnosno daju tržištu konkurentan karakter. Na primarnom tržištu pojavljuju se kao eminenti dugoro

nih finansijskih instrumenata: preduze

a, država, lokalni organi

vlasti – a kao nvestitori finansijske institucije, preduze

a, pojedinci. Teorijski, svak ekonomski subjekat može biti u

esnik na sekundarnom tržištu kapitala.

8. Emisija državnnih obveznica

Emisija dugoro

nih državnih obveznica vrši se metodom aukcije, po istoj proceduri kao i kratkoro

ne državne obveznica. Za razliku od kratkoro

nih državnih

obveznica, dugoro

ne državne obveznice emituju se re

e (1-2 puta godišnje), a najve

i deo prihoda od emisije koristi se za refinansiranje (otkup) ve

izdatih

obveznica.
Ameri

ki trezor emituje tri tipa dugoro

nih državnih obveznica:

- note (Treasury Notes) imaju rok dospe

a 2, 5, i 10 godina i pla

aju polugodišnje kupone

- dugoro

ne obveznice (Treasury Bonds) imaju rok dospe

a od 30 godina, koje tako

e pla

aju polugodišnje kupone

- inflatorno zašti

ene finansijske instrumente (Treasury Inflation-Protected Securities - TIPS) sa rokom dospe

a od 5, 10 i 20 godina. Isplate investitorima u TIPS

vezane su za promene u ndeksu cena na malo; njihova glavnica se dnevno uskla

uje i polugodišnji kuponi i glavnica pla

aju se na bazi tako uskla

ene glavnice.

Emituju se i “odrezane” obveznice sa nultim kuponom (Separate Trading of Registered Interest and Principal of Securites – STRIPS) gde se umesto jedne
državne obveznice emituju dve: jedna koja pla

a samo glavnicu i druga koja pla

a samo kamatu.

U Velikoj Britaniji, emisije državnih obveznica u ime Trezora vrši Služba unutrašnjeg duga (Debt Management office). Dugoro

ne državne obveznice (Gilts)

emituju se u dva oblika: konvencionalne obveznice (Conventional Gilts) i indeksne obveznice (Index-linked Gilts) Konvencionalne obveznice pla

aju kamatu po

polugodišnjim kuponima, a o roku dospe

a pla

a se poslednji kupon i glavnica. Indeksne obveznice pla

aju kamatu u polugodišnjim kuponima i glavnicu o roku

dospe

a uve