Uvod
Danas su međunarodno, finansijsko i poslovno okruženje suočeni sa opasno naraslim
obimom pojava finansijskih prevara, koje ugrožavaju dugoročnu ekonomsku stabilnost
svetske privrede i predstavljaju limitirajući faktor daljeg harmoničnog privrednog razvoja,
pogotovu napore za smanjenje narasle nezaposlenosti, koja sve više izaziva socijalne
tenzije, političke sukobe i dovodi do opšte nestabilnosti narocito u zemljama u tranziciji.
Pored navedenog, najvažnije berzanske manipulacije (Pump & Dump, Trash & Cash i
Insider Trading), javljaju se u takvim oblicima koje je vrlo teško identifikovati. Iako su
zemlje razvijenih finansijskih tržišta razvile mere za zaštitu protiv berzanskih manipulacija,
one su i dalje neefikasne. Upravo iz navedenog razloga, pitanje sprečavanja manipulacija se
sve više svodi na pitanje kako ublažiti njihov uticaj i vratiti poverenje u tržišta i finansijske
izveštaje.
upravljanje. Ovi ,,vešti mendžeri" u ,,svojim" društvenim preduzećima kupuju tu istu robu za
svoja privatna preduzeća po nerevalorizovanim knjigovodstvenim cenama, iznose na tržiste i
prodaju po višim tržišnim cenama, pri čemu ostvaruju ogromne razlike u svoju korist, što
predstavlja legalizovanu prevaru i protiv zakonito otuđivanje društvenog kapitala. Ove pojave,
pored ostalog, dovode do ozbiljnog socijalnog raslojavanja društva, podstiču sivu ekonomiju i
uskraćuju državi priliv odgovarajućih javnih prihoda.
Pored navedenog, povećanju broja prevara doprinela je i revizorska profesija svojim
odnosnom prema ovoj problematici. Naime, sasvim pogrešno se smatralo da nezavisni revizori,
prilikom sastavljanja plana revizije, ne treba da poklone veću pažnju, tokom revizije
finansijskih izveštaja, otkrivanju prevara i njihovom obelodanjivanju. Odnosno, da se
usredsrede na davanje revizorskog mišljenja o objektivnosti i tačnosti revidiranog finansijskog
izveštaja. Ovakav ležeran i komotan stav revizora i revizorske profesije, u uslovima globalnog
razvoja tržišta kapitala, u svetu nije mogao više da se toleriše tj. energično je zahtevao promenu
odnosa, kao i donošenje novih Međunarodnih standarda revizije namenjenih otkrivanju i
sprečavanju finansijskih i ostalih prevara i pronevera.
Pojam, glavni tipovi i otkrivanje prevara
U nizu evropskih država, pa i kod nas, običajno pravo i sudska praksa prevaru označavaju
kao nepoštene i nečasne postupke, lažna i neistinita objašnjenja, lažna knjigovodstvena
dokumenta, nepotpune i neistinite finansijske izveštaje, sakrivanje imovine i druge slične
radnje sa nepoštenim namerama. U raznim oblicima prevare se manje-više, javljaju kod većine
preduzeća ili banaka. S obzirom na činjenicu, da troškovi u preduzećima i bankama rastu, sa
tendencijom povećanja, menadžment nastoji da se pogrešnom poslovnom odlukom
kompenziraju prihodima od prevara.
Učestalim pojavama prevara, prema praksi razvijenih zemljama, doprinose sledeći faktori:
- ekonomski ciklusi - u uslovima recisionih kriza, kada se dolazi do smanjenja trgovine i
prihoda, javljaju se velike ,,manipulacije" sa profitima banaka i korporacija;
- neadekvatni kontrolni sistemi - kontrole u bankama i preduzećima, koje ne obuhvataju
redovan pregled poslovanja, mogu dovesti do toga da se te slabosti eksploatišu za
organizovanje;
- korporativne reorganizacije - često nisu efikasne i slabe kontrolu, a proces redukcija i
zakašnjenja izaziva ozbiljne posledice u organizacionoj strukturi i podstiče klimu za
prevare, naročito od menadžmenta srednjeg nivoa, iz bojaznosti da ne bi izgubili svoje
pozicije;
- trend zaposlenosti - ukoliko u korporaciji postoji osećaj nesigurnosti radnog mesta gubi
se korporativna lojalnost i zaposlenost će manje-više podnositi lažne izveštaje;
- korporativni pritisci - kompanije sa strogim isticanjem performansi su više osetljive i
podložene prevarama;
- tehnološki napredak - kada dođe do toga da se vrši transfer fondova u međunarodnim
okvirima, teže je otkriti prevare;
- industrijske relacije - prevare odgovaraju industriji (na primer, industrijske grane sa
visokim nivoom pouzdanosti postaju snažni faktori, koji imaju jedinstven pristup
informacijama).
U prespektivi na tržištu kapitala treba očekivati čitav niz krupnih promena kojima će se
prilagođavati, tj. adaptirati i prevare. Novim oblicima prevara moraće se konstantno
prilagođavati nezavisni revizori, finansijski inspektori, kontrolori, sudski veštaci, kao i ostali
eksperti koji učestvuju na njihovom otkrivanju. Donošenjem uputstava za primenu SAS-82
(,,Posebne aktivnosti u otkrivanju prevara pri reviziji finansijskih izveštaja"), krajem 90-ih,
prošlog stoleća, urgentno se reagovalo na specifične forme prevara zapažene na finansijskom
Nove probleme sa povećanjem kompjuterskih prevara izazvao je brzi razvoj
kompjuterskih tehnologija u preduzećima, bankama, platnom prometu, na berzama, kod
brokerskih posrednika, upravama javnih prihoda, elektrodistribuciji, pošti i kod drugih
institucija gde je intenzivna kompjuterska obrada poslovanja sa stanovništvom i velikim
brojem poslovnih komitenata.
Aktivnosti na otkrivanju i preventivnoj zaštiti od prevara usmeravaju se u sledeća tri
pravca, i to:
1. dopunom i usavršavanjem zakonodavne regulative protiv prevara;
2. donošenjem novih međunarodnih revizijskih procedura i standarda koji nezavisne
revizore obavezuju da, kada u toku revizije finansijskih izveštaja primete da postoje
indikacije prevara, pristupe intenzivnim ispitivanjima i otkriju prevare, koje će
obelodaniti korisnicima revizijskih izveštaja; zaoštravanje revizijske odgovornosti za
otkrivanje prevara doprineće smanjenju ovih pojava u praksi;
3. organizovanjem samozaštite protiv prevara na berzama, u preduzećima, bankama i
drugim značajnim institucijama, što je i najvažniji pravac aktivnosti protiv prevara u
privredi.
Kod svih učesnika na tržistu kapitala, posebno berzanskih posrednika, banaka i u velikim
preduzećima, za trajnu aktivnost protiv prevara, koja treba da obeshrabri svakog potencijalnog
