1.Uvod

Derivati su finansijski instrumenti izvedeni iz obveznica, deonica, valuta, kamatnih stopa, robe ili su čak utemeljeni na specifičnim događajima poput vremenskih promena. Mogu se sastavljati za raznovrsnu imovinu, od opipljive materijalne do nematerijalne finansijske imovine. Postoje dve osnovne grupe derivata – prvu grupu čine oni instrumenti koji menjaju svojstva potraživanja proizašlih iz neke finansijske imovine, a drugu grupu čine derivati koji su u interakciji s imovinom na koju se odnose, odnosno za koju su sastavljeni. Derivati se mogu smatrati instrumentima čija je cena odnosno vrednost izvedena iz cene neke vezane imovine za koju se sastavljaju, najčešće neke vrednosnice, obično imaju razvijeno sekundarno tržište a odlikuje ih i visoka likvidnosti . Njihova se vrednost temelji na instrumentu za koji se stvaraju odnosno njihova se vrednost izvodi iz vrednosti temeljnog instrumenta, nemaju samostalnu vrednost niti mogu postojati bez vezane imovine za koju se stvaraju. Samo tržište finansijskih derivata je izrazito dinamično i obuhvata brojne instrumente, a najrazvijenije sekundarno tržište imaju opcije, fjučersi i terminski poslovi.

2. Finansijski derivati

Finansijski derivati su finansijski instrumenti koji imaju oblik ugovora sklopljenih na osnovu međusobnog dogovora ugovornih strana oko uslova plaćanja koji su određeni na osnovu vrednosti efekata ili drugih podataka u nekom određenom trenutku vremena. Osnovna svrha finansijskih instrumenata je smanjenje rizika za jednu stranu uz preuzimanje rizika za drugu.Finansijski derivati su izvedene hartije od vrednosti u koje se ubrajaju terminski i likvidni terminski ugovori (forvardi i fjučersi), opcije i svopovi. Forvard je ugovor o kupoprodaji određene aktive po unapred definisanoj ceni gde će se isporuka i plaćanje izvršiti određenog dana u budućnosti. Opcije daju njihovom vlasniku pravo da kupe ili prodaju određenu finansijsku aktivu po unapred određenoj ceni.Svopovi su razni aranžmani zamene jedne aktive za drugu aktivu.
Derivatni instrumenti postoje već vekovima, prvo su se razvili kao instrumenti upravljanja rizicima promene cena robe na robnim berzama i sve varijacije isključivo robnih derivata su ostale jedini derivatni instrumenti tristotine godina, sve do pojave finansijskih derivata. U novije vreme je započet razvoj tržišta finansijskih derivata, od 1970-ih godina nadalje, pa je tržište finansijskih derivativa jedno od najmlađih na celokupnom finansijskom tržištu .

3. Fjučersi

Fjučers predstavlja obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijska aktiva kao što su npr. zlato ili hartije od vrednosti određenog dana, po unapred određenoj ceni. Fjučers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum između dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato buduće vreme za poznatu cenu. Fjučersi su se razvili iz forvarda.

Ono što treba znati za fjučerse jeste da se danas najviše trguje finansijskim fjučersima koji mogu da glase na indekse akcija, kamatonosne hartije od vrednosti (kao što su to državne obveznice) i strane valute.

Umesto nekadašnje klasične trgovine fjučersima, razvojem tehnologije, danas se sve više trguje elektronskim putem.

Fjučers poslovi su jednako značajni za špekulante, čiji je glavni cilj zarada, a isto tako i za hedžere, čiji je cilj zaštita vrednosti imovine u budućnosti.

Fjučersima se isključivo trguje na berzi kao redovnom i centralizovanom berzanskom tržištu. Odmah po njihovom zaključivanju mogu se relativno brzo pretvoriti u novac, pa ih stoga zovu i likvidni terminski ugovori.Ono što je važno jeste da se fjučersi isključivo utvrđuje veličinom ugovora, prihvatljivim kvalitetom isporuke robe, cenom i načinom plaćanja.