da zna kako će lala izgledati kad procveta, i da li će uopšte procvetati. Ovo trgovanje lukovicama
se često označava kao prvo terminsko ili buduće tržište. Ograničene količine lukovica, pojava
mosaic virusa, u kombinaciji sa bogatim tržištem u zlatnom dobu – spremnim da plati bilo koju
cenu, izazvale su atmosferu u ekonomiji u kojoj su trgovci lalama bili spremni da prodaju kuće
za jednu parcelu lukovica – pa su tako uspeli da dignu cenu 1637. godine za neke lukovice na
10.000 guldena. Holandski poljoprivrednici su počeli da izvoze lale u druge evropske zemlje
(koje su želele da vide taj ozloglašeni cvet). Tulipomanija je omogućila Holandiji da i danas
bude poznati međunarodni trgovac lalama.

1. Tržište finansijskih instrumenata

Finansijsko tržište ili tržište finansijskih instrumenata je značajan i veoma osetljiv deo ukupnog
ekonomskog sistema jedne zemlje. Osnovna funkcija ovog tržišta je da omogući nesmetano i
normalno funkcionisanje privrede, kao i da odražava sva zbivanja u realnim tokovima društvene
reprodukcije. Ukoliko tržište finansijskih instrumenata želimo da predstavimo širim pojmom, u
tom slučaju, može se reći da tržište finansijskih instrumenata postoji svuda gde se odvijaju
finansijske transakcije. Sa druge strane, uža definicija, koja se koristi u teorijskom izučavanju,
podrazumeva da je tržište finansijskih instrumenata određeno mesto na kome se na organizovan
način susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijske aktive.

Povezivanje ponude i tražnje za finansijskim instrumentima odvija se na definisanom mestu, po
utvrđenim pravilima (organizovano) kako bi se omogućilo njihovo lakše susretanje,
usaglašavanje uslova i brže nastajanje transakcija, uz niže transakcione troškove. Organizovani
način trgovanja podrazumeva definisanje mesta trgovanja (ili, danas češće, elektronskog sistema
preko koga se vrši trgovanje), kao i određivanje pravila sa kojima su upoznati svi učesnici na
tržištu, a po kojima se

- vrši odabir tržišnog materijala,

- vrši odabir učesnika,

- definišu prava i obaveze svih učesnika na tržištu,

- ustanovljava način susretanja ponude i tražnje,

- definiše način otkrivanja klirinške (transakcione) cene,

- definiše način i redosled uparivanja suprotnih strana u transakciju,

- uspostavljaju kontrolni mehanizmi i mehanizmi zaštite od manipulativnih i prevarnih radnji,
kao i postupanje u slučaju neregularnog trgovanja ili trgovanja manipulativnim i prevarnim
radnjama,

- jasno određuje mesto, način i vreme odvijanja radnji nakon završenog trgovanja (kliring i
saldiranje).

Musabegović I.,Dostanić G., “Berza – Tržište finansijskih instrumenata”, 2017, Beograd, Beogradska bankarska

akademija – Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, str.10

tehnološkim promenama koje utiču na reorganizaciju finansijskog tržišta. U suštini, tržišta
finansijskih instrumenata predstavljaju sistem koji evoluira u skladu sa promenama i potrebama
okruženja u kojima funkcionišu. Zato se danas, svuda u svetu, razvijenost jedne privrede meri
obimom i razvijenošću njenog tržišta finansijskih instrumenata.

2. Finansijski derivati

Trgovanje   osnovnim   berzanskim   artiklima,   pre   svega   standardizovanom   robom,   a   zatim   i
osnovnim finansijskim instrumentima, osnova je nastanka finansijskih derivata. Naime, izvedeni
finansijski instrumenti nastali su, najpre, kroz trgovanje hartijama od vrednosti, u čijoj osnovi je
bila roba. Poslednjih decenija XX veka, robno berzansko tržište, gotovo na svim berzama, dobilo
je oblik terminskog trgovanja. Tako je na robnim berzama, praktično, započeto kreiranje prvih
terminskih ugovora, finansijskih derivata kako sa robnom, tako kasnije i sa nerobnom podlogom
(akcije,   berzanski   indeksi,   devize   i   sl).   Osnovni   razlozi   uvođenja   finansijskih   derivate,
sedamdesetih godina prošlog veka, u osnovi leže u deregulaciji finansijskih tokova od strane
državnih   organa   najrazvijenijih   zemalja,   kao   i   zbog   pojave   povećanog   opšteg   rizika   i
neizvesnosti investiranja. Dakle, finansijski derivati predstavljaju instrumente koji se primenjuju
i razvijaju u tehnikama zaštite od različitih oblika rizika.

Finansijski derivati

su izvedene hartije od vrednosti zato što se njihova vrednost izvodi iz

vrednosti neke druge osnovne imovine koja se nalazi u njihovoj osnovi.

Obligacioni odnosi koji se uspostavljaju između emitenta I investitora u finansijsko- derivatnim
transakcijama nisu zasnovani na dužničko- poverilačkom odnosu i vlasničkom odnosu.

Derivati predstavljaju vrstu uslovnih kontigentnih prava na druge oblike finansijske aktive
(akcije, obveznice, ostale osnovne hartije od vrednosti, kamatnu stopu, tržišne indekse, devizni
kurs, itd). Osnovno obeležje ovih finansijskih instrumenata je da njihova cena ne zavisi
osključivo od odnosa ponude i tržanje za njima, već zavisi od vrednosti više osnovnih varijabili
na čijoj osnovi su kreirani.

Osnovna uloga derivata je ograničavanje i zaštita od valutnih rizika i rizika promena kamatnih
stopa. Entitet mora u potpunosti biti siguran u svoje potrebe, jer izbor pogrešnog instrumenta radi
zaštite od rizika može imati negativnih efekata nego da se ne koristi nijedan instrument. Pri tome
se mora imati u vidu fleksibilnosti zaključene transakcije i trošak zaštite u odnosu na rizik od
koga se štiti.

Prednost finansijskih derivata, u odnosu na instrumente iz kojih su izvedeni, jeste veća
fleksibilnost u zaštiti pozicije. U transakcijama sa derivatima plaća se razlika, što znači da se

Mitić M., „Računovodstvo finansijskih derivata“, 2008, Udurženje banaka Srbije, Savetovanje, str. 53