Uvod
Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva ključna
ekonomska agregata:
( a ) ponude i
( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata utiču na nivo cena koje se formiraju
saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako
važe i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaći da
finansijsko tržište ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i
način funkcionisanja tako i za strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao
predmet kupoprodajnih transakcija na finansijskom tržištu.
Kao što je već predhodno ukazano finansijsko tržište je mesto objedinjavanja
novčanih sredstava iz različitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje.
Svaki deo tog kapitala teži ka plasmanima sa najvećim prinosom i time se kapital
locira tamo gde može doneti više i preduzetnicima i vlasnicima kapitala.
Jedna od najznačajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija.
Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde
2
hartija od vrednosti, domaće i na međunarodno, tržišta dugovnih i tržišta vlasničkih
finansijskih instrumenata, proptna i terminska, primarno i sekundarno.
Kada govorimo o finansijskom tržištu, onda je neophodno videti u kakvom se
ekonomskom okruženju dato tržište nalazi. Ukoliko je država u ekonomskim
problemima i finansijko tržište je nerazvijeno, što znači da nisu adekvatno zastupljeni
svi delovi finansijskog tržišta. Nasuprot ovima, ekonomski razvijenim privredama
(zemljama OECD-a) su imanentne pojave velikog broja finansijskih instrumenata i
dobra povezanost, što nesumnjivo dovodi do optimalne alokacije finansijskih resursa
u privredi. Razvoj finansijskog tržišta u našoj zemlji, samim tim, afirmaciju njegove
razvojne uloge u ekonomiji poslednjih godina, onemogućila je duboka kriza u kojoj
se zemlja našla.
Način da se postigne bolji kvalitet života stanovništva je razvoj finansijskih
tržišta, jer iskustvo pokazuje da finansiranje privrednog razvoja pomoću finansiranja
finansijskih tržišta daje najbolje rezultate. Osnovna obeležja privrednog razvoja su:
rast ukupnog nacionalnog proizvoda, rast neto nacionalnog proizvoda, rast neto
nacionalnog proizvoda po stanovniku, rast produktivnosti ekonomskog sistema i rast
efikasnosti ekonomskog sistema. Osnovni spoljni izvori privrednog razvoja su:
informacije; prirodni resursi; sredstva drugih ekonomskih sistema, osobine inostranih
tržišta. A unutrašnji izvori privrednog razvoja su: živo nacionalno bogastvo;
stanovništvo; inovativna sposobnost; preduzetništvo; postojeća organizacija
privrednog sistema; kultura i opšti raspoloživi obim znanja i upravljačke sposobnosti.
4
SUŠTINA FUNKCIJE
Privredni život svake zemlje podrazmeva aktivnu ulogu velikog broja privrednih
subjekata grupisanih u veći broj sektora. Neki privredni subjekti i sektori, čija štednja
premašuje nivo njhovih realnih investicija, su u poziciji da imaju štedne viškove koje
plasiraju u finansijske investicije. Obrnuto, drugi subjekti, čije investicije nadmašuju
njihovu štednju, imaju štedne manjkove koje pokrivaju emitovanjem finansijskim
tržištima. Ti finansijski instrumenti u njihovim bilansnim pozicijama predstavljaju
finansijsku pasivu.
Svaki prenos finansijskih sredstava, od finansijski suficitnih ka deficitarnim
privrednim subjektima, ima za posledicu stvaranje finansijske aktive i finansijske
pasive i predstavlja finansijsku transakciju. Šire posmatrano, finansijska tržišta
predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija i ne moraju predstavljati neke
specifične nedostupne forme trgovanja finansijskim instrumentima. Ispravnije je čak
reći da je svako na neki način uključen na finansijska tržišta kao aktivni učesnik.
Za razliku od ovog šireg gledanja, uži koncept finansijskog tržišta polazi od
organizovanog tržišta kao načina trgovanja finansijskim instrumentima. To znači da
bi se na ovaj način pod finansijskim tržištem podrazumevalo organizovano
sučejavanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata na određenom mestu na kome
5
FINANSIJSKI INSTRUMENTI
Finansijski instrumenti ili finansijska aktiva, predstavlja instrument, posredstvom
koga se odvija potrfolio menadžment. Da bismo u celini mogli da razjasnimo
portfolio menadžment moramo pokazati šta sve na razvijenim finansijskim tržištima
investitorima stoji na raspolaganju za investiranje. To, u šta se može investirati,
predstavlja finansijsku aktivu tj. finansijske instrumente.
Finansijsko tržište, može se reći, predstavlja organizovani sistem za promet
finansijskih instrumenata. Finansijske transakcije, sa druge strane, mogu se definisati
kao transakcije posredstvom kojih dolazi do prometa finansijskih instrumenata.
Finansijski instrumenti mogu da imaju formu hartija od vrednosti ili da proističu iz
depozitnih i kreditnih odnosa. Mogu biti u obliku novca, vlasničkih i dugovnih
instrumenata.
S obzirom da osnova našeg rada upravljanje investicijama u hartije od vrednosti, tj.
portfolio menadžment, potrebno je ukazati na vrste finansijskih instrumenata u formi
hartija od vrednosti na razvijenim finansijskim tržištima.
Hartije od vrednosti, u osnovi, predstavljaju dokumente koji dokazuju neki dug ili
vlasništvo, tj. određena potraživanja. Potraživanja iz hartija od vrednosti mogu biti na
prihod i na određeni kapital. Osnovna podela hartija od vrednosti je na dugovne i
7
