Финансијски
извештаји
2015
1
1.
Увод
Финансијски извештаји служе менаџерском тиму за финансијску контролу
пословања. Поред менаџерског тима, у главне кориснике финансијских извештаја
спадају и инвеститори (акционари и власници других хартија од вредности), као и
кредитори који посредством финансијских извештаја добијају увид у опште стање
финансијског здравља предузећа (или бонитет финансијског положаја). Такође
финансијске извештаје користе и инвестиционе банке када припремају конверзију
затворене корпорације у отворену кроз процес прве јавне понуде. Коначно,
финансијске извештаје користе и порески органи и регулаторна тела. Због великог
броја корисника, финансијски извештаји морају садржати довољно информација
пролагођених различитим захтевима. Фокус финансијског књиговодства представља
израда финансијских извештаја.
Свако предузеће има законску обавезу да производи и обелодањује финансијске
извештаје. Финансијске извештаје за рачун предузећа може да састави и овлашћени
књиговођа. Како су финансијски извештаји средство комуницирања између
предузећа и интересних група, на њихов информативни садржај утичу и други
субјекти који представљају те интересе. Главни субјекти који утичу на структуру и
садржај финансијских извештаја су: савет за рачуноводствене стандарде, независни
ревизор, овлашћени књиговођа и савет за ревизорске стандарде. Основни
финансијски извештаји омогућавају контролу три битна параметра општег стања
финансијског здравља предузећа: ликвидност, профитабилност и способност
привлачења капитала. Ливкидност представља способност предузећа да плаћа своје
обавезе на време конверзијом позиција активе у готовину. Профитабилност је
способност генерисања позитивног финансијског резултата кроз пословне операције.
Способност привлачења капитала зависи од кредитне задужености (однос између
дуга и капитала) и степена профитабилности (по основу досадашње и будуће
стратегије).
Финансијски
извештаји
2015
2
2.
Историја финансијских извештаја
Историја рачуноводства је стара колико и сама цивилизација. Рачуноводство
представља једну од најзначајнијих професија у економији и пословању. Његов
развој био је условљен развојем привреде, с’ једне стране, и појавом новца као
мерила вредности и платежног средства, с’ друге стране. Све док су производне
снаге биле на нивоу развоја натуралне производње, производње робе за самог
произвођача, није се осећала потреба за рачуноводственом евиденцијом. Уколико је
тада и вршена размена, она је обављана путем трампе, роба једне употребне
вредности размењивала се за робу друге употребне вредности, у истом моменту, због
чега нису ни настајали дужничко-поверилачки односи и није ни било потребно
евидентирати такву размену. Међутим, када је развој производних снага омогућио
производњу и за тржиште, дошло је и до развоја трговине. Тада почиње да се осећа
потреба за евиденцијом, јер треба знати ко коме и колико дугује, односно ко, колико
и од кога потражује, с’ једне стране, и колика је зарада трговца, с’ друге стране.
Појавом акумулације омогућен је развој банака, где се јављају кредитни односи, а
самим тим и потреба за евиденцијом, да би се знали дужници и повериоци и да би се
утврдила зарада по основу камате. Трагови рачуноводствене евиденције откривени
већ код античких народа углавном су са подручја банкарских послова. Још у XVIII
веку п.н.е. у Вавилону у Закону краља Хамурабија указује се каква се евиденција
морала водити са подручја дужничко поверилачких односа.Временом се прво у
античкој Грчкој, у банкарским пословима, јављају и користе две књиге – „ephemerid “
и „trapezitica grammata“.
Прва књига која је представљала хронолошку евиденцију свих пословних
догађаја, а друга рачуне (конта) клијената. Потом се прве књиговодствене евиденције
јављају у Египту и Риму. У касном средњем веку долази до процвата италијанских
градова и наглог развоја трговине, што је условило и нагли развој књиговодствене
евиденције. Најстарија сачувана пословна књига, односно само њена два листа
потичу из 1211. године. Затим постепено долази до преласка са простог на двојно
књиговодство.
Финансијски
извештаји
2015
4
• органско.
Савремена рачуноводствена наука се углавном темељи на основама динамичког
схватања биланса. Главна сврха биланса, по статичком схватању, је утврђивање
имовинског положаја предузећа. Временом су се издвојиле две форме статичке
теорије биланса, и то: старије (неразвијено) и новије (развијено) схватање биланса.
Да би се утврдио прави успех конкретног предузећа, потребно је на крају његовог
пословног живота саставити тотални рачун успеха, у коме су сви приходи идентични
примањима, а расходи издвајањима. Различити интереси налажу предузећу потребу
разлагања укупног пословног живота на периоде што ће условити састављање
периодичног рачуна успеха.
Проблем је присутан код израчунавања периодичног резултата за поједине
периоде разложеног укупног пословног живота, односно за краће временске периоде,
из простог разлога, што у њима сви послови нису доведени до финала, у смислу да
сва примања и издвајања нису доспела, у периоду који се посматра. Проблем је
решен на тај начин, што је Schmalnbach (чувени немачки професор, творац
динамичког схватања биланса) поред низа “издаци-примици”, увео и низ “расходи-
приходи”.
Ако се разуме претходно стање, односно прошло пословање, то је први корак за
анализу постојећег стања и припрему за будуће пословање. Наиме, уколико смо
упознати са садашњом финансијском ситуацијом, далеко је лакше кроз анализу
финансијских извештаја размотрити могуће правце будућег пословања предузећа.
Како би се у вођењу финансијске политике предузећа биланс посматрао као
динамичка категорија, примењује се систем анализе више узастопних биланса стања.
Једино таква финансијска анализа даје основу за реалније закључке, што је важно за
правилно вођење финансијске политике предузећа.
3
.Финансијско извештавање у нашој земљи
Из циљева и задатака књиговодства и биланса произилазе захтеви за
финансијским извештавањем. Инструменти који треба да задовоље одређене потребе
подређени су овим циљевима и задацима. Књиговодство и биланс немају своје
самосталне циљеве, већ треба да задовоље захтеве различитих корисника. Суштински
посматрано, сви они који се користе информацијама садржаним у инструментима
финансијског извештавања су:
Финансијски
извештаји
2015
5
интерни (у пословном субјекту) и
екстерни (ван пословног субјекта) корисници.
Захтеви бројних корисника (у рачуноводственој теорији и пракси) задовољавају
се путем следећих образаца: Биланса стања, Биланса успеха, Извештаја о новчаним
токовима (Биланс токова готовине), Извештаја о променама на капиталу, Напомена
уз финансијске извештаје. Поменути документи заједно структуирају годишњи
(завршни) рачун. Финансијски извештаји чине основну садржину базе финансијских
извештаја и извор података за Регистар података о бонитету који се води у Народној
банци Србије и представљају значајни елемент у систему макроекономског
информисања на нивоу земље.
3.1. Годишњи (завршни) рачун
Скуп више основних докумената којима се приказује економска ситуација
пословног субјекта сматра се годишњим (завршним) рачуном. Њиме се врши свођење
рачуна о ефикасности пословања за протеклу годину. Годишњим рачуном се прави
годишњи просек са циљем сагледавања успешности рада и обезбеђења услова за
корективне акције у будућим обрачунским периодима, при том имајући у виду
континуитет пословања у дужем временском периоду. Могућност за корективне
акције не би постојала уколико би се ефикасност пословања сагледавала на крају
животног циклуса рада пословног субјекта. Годишњим рачуном менаџмент полаже
рачуне о свом раду пред власницима капитала. Значај му је такође битан и за
сагледавање поштовања законитости у пословању пословног субјекта. Сваки
пословни субјект на крају пословне године саставља годишњи рачун. Код нассе он
саставља на дан 31.12. текуће године.
У свету се пословна година завршава различито. У највећем броју земаља то је
31.12., али у некима је то и: 31.03.; 30.06.; 30.09. текуће године, итд. Израда завршног
рачуна не врши се само на крају године (као текућег пословног периода) већ и код
статусних промена (раздвајања, спајања, стечај, ликвидација, санација, итд.).
Презентација и обелодањивање финансијских извештаја предвиђена је Законом о
рачуноводству и ревизији, којим је прописано да правно лице и предузетник
састављају и презентују финансијске извештаје за текућу пословну годину са стањем
на дан 31.12. текуће године. Сви обвезници ревизије из члана 30. Закона обавезни су
да Биланс стања и Биланс успеха, Извештај о новчаним токовима, Извештај о
променама на капиталу, заједно са мишљењем ревизора, обелодане најкасније до
Финансијски
извештаји
2015
7
Финансијски извештај чини сет прописаних образаца, у којима обвезник, према
Закону о рачуноводству и ревизији, даје приказ свог финансијског положаја и
пословних промена у извештајној години. Приликом састављања финансијских
извештаја, обвезници ревизије примењују Међународне стандарде финансијског
извештавања (МРС/МСФИ), а мала правна лица, огранци страних правних лица и
предузетници – Правилник о начину признавања и процењивања имовине, обавеза,
прихода и расхода малих правних лица и предузетника („Службени гласник РС“, бр.
106/06).
Сагласно рачуноводственој регулативи, финансијски извештај великог и
средњег правног лица и огранака страног правног лица садржи:
биланс стања,
биланс успеха,
извештај о токовима готовине,
извештај о променама на капиталу,
статички анекс и
напомене уз финансијске извештаје.
Финансијски извештај малог правног лица, огранака страног правног лица и
предузетника, садржи:
биланс стања,
биланс успеха,
статички анекс.
Финансијски извештаји се састављају уз поштовање начела настанка пословног
догађаја и начела сталности пословања и морају имати одређена квалитативна
обележја (разумљивост, важност, значајност, поузданост, благовременост) која их
чине корисним за доношење економских одлука. Циљ финансијског извештавања
јесте да обезбеди информације о финансијском положају и успешности пословања
обвезника које су значајне за кориснике финансијских извештаја приликом
доношења економских одлука.
