2
UVOD
Najraniji oblici računovodstvenog evidentiranja su pronađeni u
drevnoj
Mesopotamiji
(Asiriji), a stari su preko 7.000 godina. Ljudi tog vremena su koristili
primitivne metode računovodstva za beleženje rasta žitarica i stoke. Tokom vremena
računovodstvo je osavremenjeno, unapređeno tokom godina kako su se proizvodnja i trgovina
usavršavale. Danas su računovodstveni, pre svega finansijski izveštaji nezaobilazan pojam za sve
aktere uključene u poslovne procese.
Savremene uslove poslovanja karakteriše izuzetno dinamičan razvoj na svim poljima od
povećanja proizvodnje i trgovine, liberalizacije međunarodne trgovine i finansiranja do opšte
prisutnog trenda globalizacije svetskog tržišta. Iz tih razloga privrednim preduzećima olakšan je
pristup svetskom tržištu kako u domenu nabavke sirovina, tako i u pogledu plasmana svojih
proizvoda.
U isto vreme ukazuje se sve veća potreba za praćenjem poslovnih rezultata ovih
subjekata i javlja se sve veći broj stejkoldera zainteresovanih za informacije koje oslikavaju
finansijski i ukupan položaj preduzeća.
Kako su interesi ovih stejkoldera često različiti uvodi se i potreba standardizacije
finansijskih izveštaja, kako bi se eliminisala mogućnost neralnog prikazivanja stanja u kom se
preduzeće nalazi.
Finansijski izveštaji oblikovani prema međunarodnoj profesionalnoj regulativi poprimaju
karakter kvalitetnih finansijskih izveštaja, koji se odlikuju relevantnim i verodostojnim
informacijama. Posedovanje relevantnih i verodostojnih informacija o korištenju kapitala
preduzeća i o poslovnom potencijalu kojim preduzeće respolaže je od presudne važnosti, pre
svega za potencijalne investitore i kreditore, ali i za vlasnike i menadžment preduzeća.
Uspeh menadžmenta u odlučivanju i kontroli poslovno finansijskih procesa preduzeća
zavisi od količine i kvaliteta raspoloživih informacija. Sam proces upravljanja preduzećem
4
Likvidnost i solventnost;
(Informacija o likvidnosti i solventnosti ukazuje na
raspoloživost novčanih sredstava u budućnosti).
Sposobnost preduzeća
da
se prilagodi tržišnim uslovima poslovanja i promenama u
okruženju.
Izveštaj o promeni finansijskog položaja preduzeća je značajna informacija za procenu
njegovih poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti u toku izveštajnog perioda, ali i o tome
kako menadžment preuzeća ispunjava svoju odgovornost prema vlasnicima.
2
Potrebe se mogu zadovoljiti na različite načine, a za njihovo zadovoljenje troše se
najrazličitiji resursi. Opšte ekonomsko načelo zahteva da vrednost zadovoljenih potreba
prevazilazi vrednost utrošenih resursa. Resursi preduzeća su raznovrsni I imaju tri pojavna
oblika: stvari, prava i novac. U računovodsvenoj teoriji i praksi prihvaćen je izraz aktiva nao
opšti naziv za resurse kojima preduzeće raspolaže. svi ovi resursi inicijalno se pojavljuju u
obliku novca, koji se pribavlja od investitora I kreditora kao i samog preduzeća. To su izvori
finansiranja koji se u računovodtvu nazivaju pasiva. Pasiva je podeljena na dve skupine i to
kapital i obaveze. Obim i struktura aktive kao i obim i struktura izvora finansiranja predstavlja
informacionu osnovu za ocenu i procenu položaja preduzeća. Ove informacije pruža bilans stanja
pri čemu je:
Aktiva = sopstveni kapital + obaveze
Naučni izraz za zadovoljenje potreba, tj, okruženju isporučenih proizvoda i usluga za
jedan određeni period sa aspekta preduzeća predstavlja prihode. Rashodi preduzeća predstavljaju
novčani izraz utrošenih resursa za zadovoljenje potreba. Prihodi i rashodi predstavljaju
informacionu osnovu za formulisanje rentabilnosti određenog preduzeća. Ove informacije pruža
bilans uspeha ili račun rezultata (dobitka/gubitka).
Prihodi – rashodi = R E Z U L T A T
Pored informacija o finansijskom položaju i rentabilnosti preduzeća koje se prezentuje za
određeni dan ili se odnose na određeni vremenski period, menadžmentu preduzeća su potrebne
2
Dr Slavko Karavidić, Dr Dragan Ivković, Dr Goran Kvrgić, Finansijski menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo Beograd, Beograd, 2015.
5
informacije o promenama finansijskog položaja. Svrha pribavljanja ovih informacija jeste
procena sposobnosti i sigurnosti preduzeća da zadovoljava potrebe tj. „stvara novac i njegove
ekvivalente“, za procenu investicionih, finansijskih i poslovnih aktivnosti preduzeća u toku
perioda izveštavanja. Ove informacije se prezentuju u posebnom finansijskom izveštavanju koji
omogućava vremensko upoređivanje, a naziva se „Izveštaj o promenama na kapitalu“.
3
Posebno je značajno naglasiti da su izveštaji o finansijskom položaju, izveštaji o
rentabilnosti i izveštaji o promenama finansijskog položaja delovi jedinstvene celine finansijskih
izveštaja. Ovo iz razloga što se radi o različitim aspektima efekata poslovnih transakcija i drugih
događaja. Prema tome, pojedinačni izveštaji nisu potpuni izveštaji o određenom segmentu
izveštavanja. Tako na primer rentabilnost preduzeća se ne može potpuno sagledati bez
sagledavanja finansijskog položaja i promene tog položaja.
2. P
REZENTACIJA
FINANSIJSKIH
IZVEŠTAJA
PREMA
MRS 1
Prema standardu, Prezentacija finansijskih izveštaja je fer prezentacija koja
podrazumeva uvažavanje svih zahteva Međunarodnih računovodstvenih standarda i objašnjenja
stalnog komiteta za objašnjenja. Fer prezentacija podrzumeva:
1) Izbor i primenu računovodstvenih politika, što znači da menadžment preduzeća treba da
izvrši izbor i primenjuje računovodstvene politike koje obezbeđuju da finansijski izveštaji
budu sastavljeni i prezentovani u skladu sa zahtevima MRS I objašnjenjima stalnog
komiteta. Tamo gde takvih zahteva ima ili su neprecizni menadžment preduzeća donosi
računovodstvene politike koje će obezbediti da finansijski izveštaji pruže informacije
koje će biti:
a) relevantne za donošenje poslovnih odluka korisnika finansijskih izveštaja i
b) pouzdane u smislu:
-vernog prikazivanja rentabilnosti i finansijskog položaja preduzeća,
3
Dr Dragana Vojteški-Kljenak, Dr Milenko Pavlović, Finansijsko računovodstvo, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo – Beograd, Beograd, 2015.
