FINANSIJSKI MENADŽMENT
Pojam finansijskog menadzmenta
Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u
preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i
ekonomijom.
Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski
odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao
komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih
instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo
stadijum raspodele pa se fin.,men.
Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno
slobodnih novcanih sredstava.
Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a
merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini.
Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama,
resursima, kadrovima i dr.
U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.
Fin.ENADZMENTansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz
razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih
institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja.
Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca.
Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista
investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca.
Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja
savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena.
Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima ,
prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju
fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne
discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje
kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra
njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men.
Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca
pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece
treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.
Uloga finansija u procesu reprodukcije
Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu
i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene
robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu
fin. Resursa.
Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata
(preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije.
Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin.
System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog
sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca.
Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava(
akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao
rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo
raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl)
Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklus- sadrzi povratnu
povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i
izvlacenje dobiti.
2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje,
proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima
brokerima, dilerima.
3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim
sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i
investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.
Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati
potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad,
rqadna snaga, predmeti rada isl.
Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno
obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj
neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji
krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik
imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa
cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri
povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne
2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje
gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti.
3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika.
Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje
neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2.
Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza
(smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati
dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju
fin. Korist. Moze se povecati i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se
sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi.
Jacanje Finansijske Snage
Sastoji se iz 2 komponente: 1.Kvantitativna fin. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i
podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom.
Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. 2. Kvalitet fin.
Snaga cini solventnost, trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i
dugorocnih fin. Razvoja, poslovanje bez gubitka, ostvarivanje neto dobiti, trajna sposobnost,
zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je
i primaran u odnosu na kvantitet.
Organizacija finanskiskog Menazdmenta
U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju
knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin.
Informaticke i kontrolne sluzbe.
Izbor org. structure fin. Men. Zavisi od velikog broja factora 1. org. kao pravna forma preduzeca
2. trziste na kome radi preduzece 3. velicina 4. sfera delatnosti 5. tehnologija koja se koristi 6. tip
menadzmenta 7. informaticki procesi u radu org. 8. org. kultura 9. planirano vreme dobijanja
novcanih rezultata. Delatnost fin. Men. Moze da bude struktuirana kao 1. opsta fin. Analiza
planiranjem 2. obezbedjivanje preduzece fin. Resursima 3. rasspodelu fin. Resursa.
Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom
drustvu
Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove
rada. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja.
Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. Vece plate
smanjuju dobiti i zaradu po akciji. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do
sukoba izmedju vlasnika i menadzera, jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom
interesu. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. Motivacija ukljucuje visinu zarade
mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija.
Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja, ogranicavanjem menadzerskih odluka i
sistematskom kontrolom privilegije.
Fin. Upravljanje obrtnim sredstvima
Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja
preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. U osnovna
sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. U obrtna
sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje
prodaje, potrazivanje i obaveze sa rokom dospeca do jedne godine. Sitan inventar kao i aktivna
vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi.
Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze.
Upravljanje novcem
Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA
izmedju 2 kriterijuma 1. solventosti i 2. rentabilnosti. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba
utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. Sa
druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost
preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. Cirkulisanje gotovine
kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja
jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom, odnosno koeficijentom obrta gotovine.
Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u
vezi sa gotovinom. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Zadatak fin.men.
preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta
skrati, odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. Cilj preduzeca je da smannji saldo i
ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. Ova strategija polazi
od 3 zahteva. 1. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. da se poveca efikasnost
koriscenja zaliha 3. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Bez gotovinske naplate
stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin.men. je da blagovremeno
utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Povecanje bezgotovinskog
placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. Priliv se moze podsticati odnosno
ubrzavati a odliv se moze usporavati. Gotovinu cine banknote i kovani novac. Placanje
gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u
maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka
odredjuje njen maksimum. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro
racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna.
Upravljanje zalihama
Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika
novcana ulaganja. Fin.men. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne
politike i koriscenjem odgovarajucih metoda.
Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. troskovi pribavljanja zaliha 2. troskovi
drzanja zaliha 3. troskovi nedostatka zaliha. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom
kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. Rezultata, zbog cega njihova identifikacija je
neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. Plana. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije
dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih
se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Rezultat ne mogu realizovati. Plan tih potreba obuhvata
planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini
potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu
finansirana. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog
finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja.
Plan bilansa uspeha i bilansa stanja
Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak, cime se definise rentabilnost u poslovanju
preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti.
U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Plan
bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. Rezultata preduzeca za odredjeni period.
Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda
prodajnim teorijama i kupcima. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti
i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda, a time i za citav planski
period. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. Stanje preduzeca krajem planske god
kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god.
Planiranje novcanih tokova gotovine
Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok
neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Da bi se obezbedio
kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo
cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Stanje tokova gotovene fin. Leveridz
drzi pod stalnom kontrolom. Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i
novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju
zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin.
Aktivnosti. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina
preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja, raspolozivostspoljnih izvora fin. Isl. Preduzece treba
da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih
izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog
polozaja. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. U te
instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom.
Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. Bilansni metodi podrazumevaju
poznavanje informacija koje se odnose na fin. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda
planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa
uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. Dinamicni plan gotovine razradjuje se
u 3 sukcesivne faze .U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se
projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. U drugoj fazi donosi se plan
suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i
utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. U trecoj fazi donosi se plan
finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o
periodicnom deficitu ili suficitu gotovine.
