FINANSIJSKI MENAD
ŽMENT
Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog
planiranja
1. Pojam finansijskog menadžmenta
Finansijski menadžment se može posmatrati:
1)
kao naučna disciplina
– proučava upravljanje finansijama u preduzeću,
tesno je povezan sa računovodstvom i ekonomijom. Razvio se iz nauke o
finansijama tokom prošlog veka, naročito 20-ih godina. Tada se, sa razvojem
akcionarskih društava i ekspanzijom finansijskih tržišta, pojavio veliki broj
naučnih radova iz ove oblasti.
2)
kao funkcija preduzeća
– obuhvata aktivnosti preduzeća koje se odnose
na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom, pri čemu je glavni zadatak
obezbeđenje stalnih izvora finansiranja. Upravljanje finansijama se vrši preko
upravljanja novčanim tokovima; finansijskom delatnošću se upravlja na osnovu
poznavanja ekonomije, finansijskog prava i sl; finansijski menadžment obuhvata
planiranje, organizaciju, motivaciju, kontrolu i sl.
Finansijski menadžment ima posebno mesto u sistemu menadžmenta, zato
što su finansije tesno povezane sa upravljanjem, tehnologijom, resursima,
kadrovima itd. Greške u finansijskom menadžmentu mogu da dovedu do
negativnih posledica u ovim oblastima; s druge strane, često se izvori finansijskih
problema nalaze upravo u ovim oblastima.
U našoj zemlji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, finansijski
menadžment tek dobija pravi značaj, dok je u zemljama tržišne privrede odavno
postao značajna naučna disciplina i praktična delatnost.
2. Predmet finansijskog menadžmenta
Predmet finansijskog menadžmenta po tradicionalnom principu bio je
problem pribavljanja kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja, što nije davalo
odgovor na pitanje da li prduzeće ulaže capital u sigurnu alternative.Finansijska
funkcija je samo sprovodila odluke, koje su
donosili drugi. Ovaj pristup nije dovoljno obuhvatan.
Krajem 50-ih godina, usled naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloških
promena, veliki uspon doživljavaju finansijske institucije kao što su penzioni
fondovi i osiguravajuće organizacije. Zato je porasla i odgovornost menadžera:
prema akcionarima i kreditorima (ulozi), zaposlenima (plate), državi (porezi),
dobavljačima (naplata). Menadžeri su zainteresovani za uspeh preduzeća jer im to
obezbeđuje veće plate, a i zato što su često akcionari. Nastala je potreba za
korišćenjem naučnih metoda u donošenju finansijskih odluka i razvijen je
savremeni pristup finansijskom menadžmentu.
1 / 18
FINANSIJSKI MENAD
ŽMENT
Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog
planiranja
Za razliku od tradicionalnog pristupa, savremeni pristup finansijskom
menadžmentu polazi od naglog ekonomskog rasta i tehnoloških promena, što je
uslovilo da izuzetno poraste značaj ogovornosti menadžera za uspeh preduzeća.
On se pored problema nabavke kapitala bavi i aktivom i pasivom bilansa stanja.
Finansijski menadžment treba da obezbedi odgovore na tri važna pitanja:
Koju vrstu
sredstava preduzeće treba da pribavi?
Koliki ukupan obim
sredstava preduzeće treba da ima?
Kako
potrebna
sredstva
treba da budu
finansirana
?
3. Uloga finansija u procesu reprodukcije
Finansije predstavljaju sveukupnost odnosa nastalih u procesu
stvaranja novčanih fondova privrednih subjekata i države, i njihovog
korišćenja u cilju reprodukcije, podsticanja i zadovoljenja socijalnih
potreba.
Proces reprodukcije se sastoji iz četiri faze: proizvodnje, razmene,
raspodele i potrošnje. Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje,
kada nastaje nova vrednost, međutim realno gledano finansijski resurs nastaje
samo u stadijumu razmene, kada se novostvorena vrednost realizuje.
Finansije se dele na tri oblasti:
finansije privrednih subjekata, osiguranje i
državne finansije. Unutar svake je moguće izdvajati posebne grupe. Svaka oblast
je specifična, ali one zajedno obrazuju finansijski sistem jedne države. Njihova
povezanost se ostvaruje posredstvom institucija bankarskog sistema.
Prema izvorima stvaranja finansijski resursi dele se na:
a) one koje se obrazuju na osnovu sopstvenih sredstava,
deoničarski
kapital, akcionarski kapital i sl.
b) one koji su na finansijskom tržištu rezultat operacija hartijama od
vrednosti
c) one koje se ponovo raspodeljuju,
budžetske subvencije, naknade
osiguranja..
Mogu se izdvojiti (mada ne potpuno precizno)
tri osnovna ciklusa delatnosti
preduzeća:
Investicioni ciklus
– sadrži povratnu povezanost investicionih (ulaganje
finansijskih resursa) i deinvesticionih (izvlačenje dobiti) operacija
preduzeća;
Ciklus tekućih operacija
– sadrži povratnu povezanost operacija za
snabdevanje, proizvodnju i plasman (u nekim preduzećima teško je
odvojiti investicione od tekućih operacija);
2 / 18
FINANSIJSKI MENAD
ŽMENT
Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog
planiranja
Glavni finansijski cilj preduzeća je maksimalizacija profita
. Za
akcionare je osnovni cilj
maksimalizacija njihove imovine
. To se postiže
povećanjem tržišne vrednosti akcija. Postoje tri glavne odluke od kojih zavisi da li
će se povećati ili smanjiti vrednost akcija, a time i preduzeća:
1. Odluka o investiranju
(ulaganju) u materijalnu/finansijsku imovinu utiče
na strukturu imovine u aktivi. Ako su ulaganja sigurna i rentabilna,
dovešće do povećanja tržišne vrednosti akcija.
2. Odlukom o finansiranju
se definiše struktura finansiranja preduzeća, tj.
način pribavljanja sredstava za pokriće svih obaveza: iz sopstvenih ili
tuđih, dugoročnih ili kratkoročnih izvora.
3. Odluka o dividendi i zadržanom dobitku
– ako su veće dividende, veća je
i tražnja za akcijama; zadržani dobitak povećava trajni kapital preduzeća,
koji se može koristiti za investiranje.
Ove tri odluke su međuzavisne. Treba težiti njihovoj optimalnoj
kombinaciji u odnosu na glavni cilj – maksimalizaciju profita, a da se pri tom ne
ugrozi opstanak preduzeća.Često se kao način maksimilizacije profita zagovara
maksimilizacija zarade po akciji,što nije prikladan cilj.
6. Sporedni finansijski ciljevi preduzeća
Sporedni ciljevi su: maksimalizacija neto dobitka u dugom roku i jačanje
finansijske snage.
Neto dobitak
je deo bruto dobitka (umanjen za kamate i poreze) koji ostaje
preduzeću na raspolaganju. Neto dobitak se u akcionarskim društvima deli na:
dividendni dobitak – iz koga se isplaćuju dividende,
zadržani dobitak – povećava trajni kapital, koristi se za finansiranje
razvoja, pokrivanje gubitaka
rezerve – za pokriće poslovnog i finansijskog rizika.
Maksimalizacija ukupnog dobitka nije najbolje rešenje, jer ako se taj dobitak
npr. investira, akcionari od njega neće imati koristi. Cilj je
maksimalizacija neto
dobitka
što
se postiže maksimalizacijom prihoda, minimalizacijom troškova i
minimalizacijom poreza.
Finansijsku snagu
čine kvantitativna i kvalitativna komponenta:
Kvantitativna finansijska snaga – obim i vrednost imovine. Ona zahteva:
usklađenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom (da ne bi bilo
neiskorišćenih kapaciteta), usklađenost osnovnih i obrtnih sredstava (da ne bi
došlo do zastoja); usklađenost kratkoročnog i dugoročnog finansiranja,
usklađenost sopstvenog i tuđeg kapitala, očuvanje finansijske ravnoteže.
4 / 18
FINANSIJSKI MENAD
ŽMENT
Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog
planiranja
Kvalitet finansijske snage čini trajna sposobnost: plaćanja obaveza u roku
(solventnost), kratkoročnog i dugoročnog finansiranja (tekućeg poslovanja i
razvoja), ulaganja u materijalnu i finansijsku imovinu, zadovoljenja finansijskih
potreba radnika, menadžera i države; očuvanje i povećanje imovine vlasnika.
Kvalitet finansijske snage je primaran, jer uslovljava mogućnost poslovanja,
dok kvantitet uslovljava obim poslovanja.
7. Organizacija finansijskog menadžmenta
U malim i srednjim preduzećima finansijska delatnost se obavlja u drugim
sektorima: u knjigovodstvu, informatičkoj službi i sl. U velikim preduzećima,
finansijska delatnost je jasno raspodeljena između finansijske, informatičke i
kontrolne službe.
Organizovati znači stvoriti neku organizacionu strukturu. Izbor
organizacione strukture finansijskog menadžmenta zavisi od velikog broja
faktora
, kao što su: veličina organizacije, delatnost, tržište, tehnologija koja se
koristi, vreme za dobijanje proizvoda, vreme za donošenje odluka, informacioni
sistem, tip menadžmenta u preduzeću, organizaciona kultura i organizaciono-
pravna forma preduzeća.
Ovi faktori različito utiču i na sadržaj delatnosti finansijskog
menadžmenta. Delatnost finansijskog menadžmenta može da bude
strukturisana
na sledeći način:
1) opšta finansijska analiza i planiranje;
2) obezbeđivanje preduzeća finansijskim resursima (upravljanje izvorima
sredstava); i
3) raspodela finansijskih resursa (investiciona politika i upravljanje aktivom).
8. Klasifikacija odluka fin. men; Suprotnost interesa i ciljeva u
akcionarskom društvu
Polazeći od efikasnosti,
varijante
odluka
i sistema
mogu biti:
Obične
– efikasnost odgovara normama za tu privrednu granu. Postoje tri
tipa ovih varijanti: neefikasna varijanta (ne omogućava da se problem
reši), racionalna (omogućava) i optimalna.
Sinergijske
– kad se prihvate, efikasnost naglo raste. Sinergijska rešavanja
se javljaju npr. kod razrade novih tehnologija. U finansijskom
menadžmentu se sinergijski efekat odlučivanja zove efekat poluge.
Asinergijske
– dovode do smanjenja efikasnosti (npr. zbog kašnjenja u
izvršavanju odluka).
5 / 18
