PRVA GRUPA
1. FINANSIJSKA ANALIZA
FA je sredstvo kontrole upravljanja finansijama preduzeća. Uz pomoć FA utvrđuje se:
-finansijska situacija u preduzeću
- zarađivačka sposobnost
- rentabilnost tj profitabilnost
FA prvenstveno služi kao instrument kontrole finansijske politike u prošlosti i kao osnova za
projektovanje finansijske politike u budućnosti. Osnovni cilj FA:
1. ocena tekućeg finansijskog stanja preduzeća
2. ocena mogućeg tempa razvoja preduzeća
3. prognoza finansijskog stanja preduzeća u budućnosti
4. prognoza finansijskog položaja preduzeća na tržištu kapitala
Postoje dve etape FA:
1. EKSPRES – ANALIZA FINANSIJSKOG STANJA – obavlja se kroz 3 etape:
pripremna etapa
– cilj ove
etape je da se donese odluka o svrsishodnosti finansijskog izveštaja, počinje upoznavanjem sa
revizorskim zaključkom,
predhodni pregled knjigovodstvenih obračuna, ekonomski referat i analiza
obračuna
– cilj je opšta ocena rezultata privredne aktivnosti i finansijskog stanja preduzeća.
2. DETALJNA ANALIZA FINANSIJSKOG STANJA – obavlja se sa većim stepenom detaljizacije u interesu
korisnika.
Zadatak FA: ocena aktive preduzeća, ocena veličine i sastava potrebnih resursa, analiza sistema kontrole
stanja i efikasnosti korišćenja finasijskih resursa, proučavanje forme finansiranja, ispitivanje
potencijalnih rizika sa datim izvorima sredstava.
2. NARODNA BANKA SRBIJE
NBS je državna institucija koja je ovlašćena da se stara o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog
sistema. NBS predstavlja jedinuinstituciju koja je ovlašćena za izdavanje i oduzimanje dozvola za rad
ostalim finansijskim institucijama. Donošenjem zakona o NBS iz 2003.god, NBS postaje Centralna banka
RS. NBS u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju ZAVOD ZA IZRADU NOVČANICA I KOVANOG
NOVCA TOPČIDER. Osnovni cilj NBS je : postizanje cenovne stabilnosti i očuvanje finansijske stabilnosti.
Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidljivu inflaciju i poverenje u nacionalnu
valutu. Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske
institucije dobro funkcionišui odgovorno čuvaju novac svojih klijenata.
NBS je operator platnih sistema. Kroz ulogu operatera, nbs je odgovorna da platni sistem bude usaglašen
sa međunaroodnim princima i standardima. Centralne banke se pojavljaju i kao ucesnici tj korisnici
platnih sistema.
Osnovne funkcije nbs su:
1. utvrđivanje i sprovođenje monetarne poslitike
2. vođenje politike kursa dinara
3. čuvanje deviznih rezervi i upravljanje njima
4. izdavanje novčanica i kovanog novca
5. staranje o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema
Najznačajni poslovi iz nadležnosti nbs su:
1. utvrđivanje monetarne politike
2. regulisanje količine novca u opticaju
3. poslovi za RS (davanje kratkor. Kredita)
4. regulisanje visine i načina održavanja minimalne likvidnosti banaka
5. utvrđivanje politike kursa dinara
6. utvrđivanje iznosa stalnih i tekućih obaveznih rezervi zemlje potrebnih za održavanje likvidnosti u
međunarodnim plaćanjima
7. poslovi obavljanja platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom
8. poslovi izdavanja novčanica i kovanog novca
9. kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija
10. davanje dozvole za rad poslovnim bankama
ORGANI NBS:
1. MONETARNI ODBOR
2. GUVERNER
3. SAVET
Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri.
Guvernera bira Narodna skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je sprovođenje
odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje NBS, i pripremanje i donešenje akata iz
nadležnosti NBS.
Savet ima predsednika i 4 člana koje bira Narodna skupština na period od 5 godina. Savet na predlog
guvernera usvaja i finasijski plan i godišnji racun NBS.
NBS ima 3 do 5 viceguvernera koje na predlog guvernera bira savet takodje na period od 5 godina.
3. FINANIRANJE DOBAVLJAČKIM KREDITOM
Dobavljački kredit kupac koristi kao kratkoročni izvor finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze
do dana konačnog roka plaćanja. Ovaj kredit se naziva i trgovačkim ili komercijalnim kreditom. Kreditne
uslove obezbeđuje dobavljač. Uslovi plaćanja se razlikuju s obzirom na to da li se radi o plaćanju sa
ponudjenim kasa-skontom ili bez.
Kasa- skonto
je popust koji prodavac odobrava kupcu u slučaju
plaćanja odmah pri uzimanju robe ili pre ugovrenog roka plaćanja i obično se kreće u rasponu 1 do 15%.
Kada dobavljač kupcu ne odobri kasa-skonto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana
kreditnog perioda. Kada dobavljač nudi kasa-skonto kupac ima mogućnost da iskoristi ponuđeni popust
i tada je ovo finansiranje besplatno ili da propusti kasa-skonto i plati poslednjeg dana roka ali tada snosi
oportunitetni trošak što nije iskoristio mogućnost plaćanja manje cene i finansiranje ovim kreditom
postaje jedan od najskupljih izvora kratkoročnog finasiranja. Najveća prednost ovog kredita je što za
njegovo odobravanje nisu potrebne posbne formalnosti, nedostatak je ako se ne iskoristi kasa-skonto
postaje najskuplji kratkoročni izvor finansiranja.
4. OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA
Akcionarska društva povremeno otkupljuju svoje akcije i na taj način akcionari vrše povraćaj novca koji
su uložili u AD. Otkupljene akcije čuvaju se u trezoru AD pa se nazivaju trezorskim akcijama.
Najčešći motivi zbog kojih preduzeće otkupljuje svoje akcije su:
1. smanjenje osnovnog kapitala preduzeća
2. stabilizacija dividende i tržišne cene akcija
3. eliminisanje viška novca
4. sprečavanje preuzimanja nadzora nad AD.
5. restrukturiranje AD.
5.FINANSIRANJE IZ ZADRŽANOG DOBITKA
Politika zadržanog dobitka može biti:
tržištu se vrši distribucija prihoda i meri efikasnost poslovanja. Preko finansijskih tržišta obavlja se
kupoprodaja : novca, HOV i potraživanja.
Finansijska tržišta obavljaju sledeće funkcije:
a) Utvrđivanje cena finansijskih instrumenata,
b) Smanjivanje transakcionih troškova,
c) Pružanje informacija učesnicima na tržištu.
Nerazvijenost finansijskih tržišta kod nas posledica je:
1) Slabe profitabilnosti privrede
2) Nedovoljne sklonosti štednji
3) Visokih kamatnih stopa
4) Izgubljenog poverenja u finansijki sistem
5) Nedostatka specijalizovanih kadrova.
Država svojim propisima reguliše funkcionisanje finansijskih tržišta i njihovih učesnika.
2. NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Nedepozitne finansijske institucije do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita, već putem
periodičnih uplata. Njih svrstavamo u 3 grupe:
1. ugovorne finansijske institucije – ovde spadaju osiguravajuće organizacije i penzioni fondovi
2. investicioni fondovi – profesionalno vođenie finansijske institucije koje mobilišu kapital više
pojedinaca radi ulaganja u skup HOV različitih emitenata.
3. ostale finansijske institucije – ovde spadaju kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih
HOV ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka.
Osiguravajuće kompanije
će za odgovarajuće redovne uplate komintenata izvršiti ugovorenu isplatu
u slučaju dešavanja određenog događaja. Mogu biti kompanije za osiguranje života i za osiguranje
imovine i lica.
Penzioni fondovi
imaju zadatak da obezbede prihode za penzionisana ili onesposobljena lica, mogu
biti državni i privatni. Državni penzioni fondovi ulažu u državne obveznice, akcije, a privatni fondovi
uglavnom u akcije preduzeća.
Investicioni fondovi
povlače sredstva manjih individualnih investitora kojima za uzvrat emituje
akcije ili ređe potvrde o učešću u aktivi fonda. Tako prikupljena sredstva investicioni fondovi
investiraju u HOV na finansijskom tržištu stvarajući diversifikovani investicioni portfolio. Za efikasno
investiranje sredstava brine se stručna ekipa ljudi koja predstavlja menadžment investicionog fonda.
Finansijske kompanije
prikupljaju sredstva emitovanjem HOV i pozajmljivanjem od komercijalnih
banaka. Mogu se podeliti na prodajne, personalne i komercijalne finansijske kompanije. Prodajne
kompanije investiraju u kredite za nabavku trajnih potrošnih dobara, personalne finansijske
kompanije privatnim licima odobravaju relativno male gotovinske zajmove za finansiranje tekuće
potrošnje. Komercijalne kompanije odobravaju zajmove preduzećima koja obično nisu ispunila
kreditne uslove komercijalnih banaka.
3. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA
Ukazuju kakav treba da bude odnos između delova aktive i pojedinih delova pasive da bi se postigla i
održavala solventnost i rentabilnost preduzeća.
Postoje sledeća HPF:
1. zlatno bankarsko pravilo
– prema ovom pravilu banke treba svoje kratkoročne depozote (depozite po
viđenju) da koriste za kratkoročne plasmane(kredite), a dugoročne depozote (oročene) za dugoročne
plasmane (kredite). One se uvek pridržavaju ovog pravila pa često obavljaju ročnu transformaciju. Kada
