Finansijski menadžment

FINANSIJSKI MENADZMENT

Recenzenti:

dr Goran Kvrgić
dr Dragoljub Vukosavljević

I DEO

UVOD U FINANSIJSKI

MENADŽMENT

SADRŽAJ



finansijski menadžment kao naučna
disciplina;



razvoj finansijskog menadžmenta;



pojam i uloga finansijskog
menadžmenta;



zadaci i ciljevi finansijskog
menadžmenta;



funkcije finansijskog menadžmenta;



rezime

CILJEVI

Nakon izučavanja prvog dela moći ćete da:



objasnite zašto je finansijski
menadžment danas toliko značajan i
važan;



identifikujete ciljeve finansijskog
menadžmenta;



pokažete da razumete finansijsko
upravljanje u preduzeću;



razgovarate o korporativnoj i
društvenoj odgovornosti preduzeća;



identifikujete finansijske ciljeve
preduzeća;



opišete „finansijski menadžment“ i
razumete osnovnu odgovornost
finansijskog menadžera;



shvatite zašto treba da učite
finansijski menadžment iako nemate
nameru da budete finansijski
menadžer

Savremena teorija i metodologija finansijskog upravljanja usmerena su na to da koncipiraju i
pruže naučno utemeljenu osnovu za donošenje racionalnih odluka o ulaganju poslovnih
sredstava preduzeća koja zahtevaju da budu finansirana iz njemu dostupnih izvora.

2. RAZVOJ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA – POSLOVNIH FINANSIJA

Pojam finansija potiče iz srednjeg veka od novolatinske reči "finare", "finatio", " financie ", koja
označava određena plaćanja. Iz ovih reči je izvedena reč "finansije ", koja je prihvaćena kod
većine jezika. Finansije su u početku označavale državne prihode i rashode, a tek kasnije su se
proširile na celokupno novčano poslovanje.

Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makro finansije.
Mikro finansije se pretežno bave izučavanjem strateških finansijskih problema jednog
privrednog subjekta, dok se makro finansije bave izučavanjem problema finansiranja razvoja
društva kao celine.

Predmet izučavanja nauke o finansijama odnosi se na:

- novčana plaćanja;
- kredite;
- politiku prikupljanja i ulaganja novčanih sredstava;
- emisiju novca;
- monetarno - kreditnu i deviznu politiku;
- društvene finansije;
- finansijsku politiku i planiranje novčanih tokova;
- organizaciju i aktivnosti bankarskog poslovanja;
- finansijsko osiguranje i dr.

Finansije se definišu kao skup ukupnih novčanih odnosa u privredi jednog društva, odnosno kao
novčana strana ekonomskih tokova društvene reprodukcije. U finansijskoj praksi i teoriji postoje
određene sličnosti, međuzavisnosti ali i značajne razlike   između finansija koje se izučavaju,
prate i usmeravaju na nivou države ili određene njene političko - teritorijalne zajednice ili celine
i finansija na nivou preduzeća i drugih ekonomsko-pravnih subjekata.
Potrebno je istaći da su se poslovne finansije ili finansijski menadžment razvile kao posebna
ekonomska disciplina početkom XX veka, a tome su naročito doprineli razvoj institucija tržišta
kapitala, usavršavanje finansijskih instrumenata i unapređenje finansijske prakse.

Finansijski menadžment se razvijao najpre u okviru poslovne ekonomije, mada se uglavnom
bavio problematikom osnivanja novih firmi, spajanja i podele firmi i emitovanja korporativnih
hartija od vrednosti, da bi se, razvojem finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata, počeo sve
više baviti problematikom eksternog finansiranja firmi, planiranjem novčanih tokova i pitanjima
likvidnosti, kao i trajnih izvora finansiranja dugoročnih ulaganja.
Razvojem   tehnologije,   a   posebno   informatike,   finansijski   menadžment   se,   uz   korišćenje
statističkih   i   ekonometrijskih   modela,   sve   više   bavio   upravljanjem   rizicima   u   finansijskom
poslovanju i vrednovanjem firmi.

Praktično, u prvoj fazi finansijski menadžment se, pre svega, bavio aspektom ulagača sredstava,
odnosno pribavljanjem kapitala iz različitih izvora, što je tzv. investitorski ili tradicionalni
pristup, da bi od sredine prošlog veka sve više poprimio upravljački aspekt, tj. razmatranje
finansijskog menadžmenta sa stanovišta preduzeća kao korisnika sredstava. Naime, savremeni
pristup finansijskom upravljanju, pored pribavljanja kapitala, razmatra i njegovu upotrebu,
odnosno razmatra aktivu i pasivu bilansa stanja, za razliku od tradicionalnog pristupa čiji je
predmet samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja.

Naime,   finansijski   menadžment   je   kontinuirana   operativna   aktivnost   koja   se   ogleda     u
adekvatnom utvrđivanju kvantuma potrebnih finansijskih sredstava, njihovom pribavljanju iz
najpovoljnijih   izvora,   racionalnoj   upotrebi   tih   sredstava   i   stalnom   praćenju,   usmeravanju   i
kontroli kretanja tj. obrta finansijskih sredstava, radi ostvarivanja finansijskih ciljeva preduzeća.
Prema   drugoj,   modifikovanoj   definiciji,   finansijski   menadžment   označava   takvu   operativno-
stručnu   delatnost,   koja,   korišćenjem   odgovarajućih   metoda   i   instrumenata,   obezbeđuje
blagovremeno   i   optimalno   izvršavanje   osnovnih   ciljeva   i   zadataka   specifične   finansijske
funkcije,   pri   čemu   se   finansijsko   upravljanje,   kao   deo   ukupnog   upravljanja,   svodi   na
usmeravanje,   regulaciju   i   merenje   finansijskih   tokova   u   cilju   maksimalnog   ostvarivanja
privrednih i društvenih ciljeva preduzeća, kao i postizanje optimalnih poslovnih rezultata.

Dakle, može se zaključiti i se savremeni finansijski menadžment bavi istraživanjem:

- strategije i taktike finansiranja,
- oblicima finansiranja,
- finansijskom sanacijom i strukturom preduzeća,
- finansijskim tržištem,
- finansijskim rizicima ulaganja,
- tokovima preduzetničkog i bankarskog kapitala.

3. POJAM I ULOGA FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Finansijski menadžment jeste jedna od esencijalnih ljudskih aktivnosti savremenog sveta.

Kao takav,

finansijski menadžment se obično definiše kao proces kreiranja finansijskih uslova

za efikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva

Tri osnovne karakteristike finansijskog menadžmenta su:

1. To je

proces

, ili niz kontinuiranih i povezanih aktivnosti;

2. Orijentisan je na realizovanje

ciljeva

organizacije;

3. Ovo se ostvaruje kroz

rad sa ljudima i pomoću resursa

organizacije.

Zatim je za svakog finansijskog menadžera cilj isti: stvaranje profita, što podrazumeva efikasnost
i efektivnost u radu. U tom kontekstu, svaki finansijski menadžer mora da poznaje osnovne
funkcije finansijskog menadžmenta, i to:

1) finansijsko planiranje;
2) finansijsko organizovanje;
3) finansijsko upravljanje i odlučivanje;
4) finansijsko izveštavanje i menadžment kontrola.

finansijska struktura kapitala preduzeća u razvoju, odnos između rasta preduzeća i njegove
kapitalizacije, formiranje finansijske infrastrukture za finansiranje rasta preduzeća itd.

Finansijski menadžment se definiše nauka upravljanja novcem u smislu sticanja, trošenja,
ulaganja i oplodnje.

Po Solomon-u

finansijski menadžment

pruža naučno validnu osnovu za odgovor na pitanja

1) koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi,
2) koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima i
3) kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Ukupan obim finansijskih ulaganja zavisiće od raspoložive alternative za ulaganje kapitala i od
uslova za pribavljanje kapitala iz pojedinih izvora, dok će cena kapitala iz pojedinih izvora
zavisiti od kvaliteta i kvantiteta njegovog investiranja.
Značajnu komponentu upotrebe kapitala predstavlja problem ulaganja u obrtna sredstva, pa je
zbog toga posebna pažnja posvećena načelima upravljanja: neto obrtnim sredstvima, gotovinom,
potraživanjima od kupaca i zalihama.
Najznačajniji problem alokacije kapitala jesu dugoročna ulaganja odnosno investicije, a bitni
kriterijumi su cena kapitala i standardna stopa prinosa.
Uslov za donošenje odluka o finansiranju je dobro poznavanje finansijskog tržišta, odnosno
tržišta novca i kapitala. Polazeći od funkcije tržišta, moguće je analizirati pojedinačne izvore
finansiranja i njegove cene.

Jedan

od tokova finansiranja ide preko finansijskih posrednika, kao specijalizovanih institucija

koje prikupljaju štednju i sredstva nude onima kojima su potrebna.

Drugi tok

koristi finansijsko tržište kao organizovanu formu na kome oni koji nude i traže

sredstva mogu da obavljaju finansijske transakcije. Ovo tržište se može podeliti na tržište novca i
tržište kapitala. Transakcija sa instrumentima kratkoročnog duga, odnosno sa hartijama od
vrednosti sa kratkim rokom dospeća, koje se mogu lako unovčiti obavljaju se na tržištu novca,
dok se kupovina i prodaja dugoročnih hartija od vrednosti, akcija i obveznica, vrši na tržištu
kapitala.
Na kraju,

treći tok,

prelivanje štednje u ulaganja zahteva direktne aranžmane, odnosno

neposredne ugovorne odnose između onih koji štede i onih koji ulažu, što posebno karakteriše
kratkoročne kredite i ulaganja.
Za savremenog preduzetnika i menadžera nije više dovoljno da upravlja tržištem roba, tržištem
proizvoda i usluga, već je potrebno uspešno sprovoditi finansijsku politiku u međunarodnim
relacijama, što podrazumeva upravljanje kapitalom i hartijama od vrednosti.

4. ZADACI I CILJEVI FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Finansijski menadžment je skup načela, metoda, mera i instrumenata za ostvarivanje
projektovanih ciljeva i zadataka u tekućem finansijskom poslovanju i budućem finansijskom
razvoju i za realizaciju stabilnih finansijskih odnosa, uravnoteženih finansijskih tokova i
optimalne finansijske situacije.

Finansijski menadžment je integralna komponenta poslovne politike. Poslovna politika je okvir
za finansijsku politiku, čiji ciljevi reflektuju finansijsku stranu ciljeva poslovne politike.