FINANSIJSKI MENADŽMENT

Uvod

Uloga finansija u održavanju finansijskog zdravlja preduze

a nikada ne može biti

prenaglašena. Od svih podru

ja u nekoj organizaciji, nijedno nema ve

u odgovornost za

osiguravanje konstantnog fokusa na stvaranje vrednosti u organizaciji. Ova

injenica je

posebno dobila na zna

aju u današnjoj eri globalne konkurencije gde spoljni

inioci

poput dramati

ne konkurencije me

u preduze

ima, brzih i konstantnih tehnoloških

promena, nestabilnosti kamatnih stopa i inflacije, deviznih kurseva, atmosfere opšte
ekonomske nesigurnosti.... finansijskom menadžeru name

u potrebu za upravljanjem

finansijama iz nove perspektive .

Ova nova perspektiva zahteva širenje fokusa ciljeva i funkcija finansijskog

menadžmenta, i zna

ajnog otklona od njegove dosadašnje tradicionalne uloge koja se do

skoro svodila na obezbe

enje i izveštavanje finansijskih informacija, na kontrolu

troškova, trošenja i upravljanje tokovima gotovine. Danas finansijski menadžer igra
dinami

nu ulogu u razvoju moderne kompanije, a finansije po

inju da grade više

funkcionalni koncept stvaranja vrednosti. Odeljenje finansija postaje strateški partner u
poslu preduze

a, opsežno doprinose

i stvaranju i nadgledanju vrednosti organizacije.

Kao što je ve

eno tradicionalna uloga finansija se svodi na domen kontrole.

Aktivnosti su u najve

oj meri usmerene na izveštavanje, kontrolisanje razli

itih troškova

i sa njima povezanih aktivnosti i na aktivnosti upravljanja rizikom. Me

utim danas se od

zaposlenih o

ekuje više. O

ekuje se da da idu dalje od ovih tradicionalnih aktivnosti i

postanu strateški partneri – lideri u doprinošenju evoluciji i rastu svoje kompanije i
naravno konstantnom rastu njene vrednosti.
Može se re

i da su se finansije poput mnogih drugih funkcija unutar organizacije

razvijale tokom vremena, prolaze

i kroz

etiri faze. U prvoj fazi finansije su se fokusirale

na funkcije izveštavanja, i koncentrisale su se na izvo

enje finansijskih izveštaja za

internu i eksternu upotrebu. Druga faza razvoja funkcije finansija je potaknuta rastom
organizacije u celini i karakteriše je zadatak dizajniranja i uvo

enja razli

itih kontrolnih

mehanizama kao važne funkcije izveštavanja. Ovo podrazumeva pra

enje razli

itih

troškova, njihovu kontrolu i podnošenje izveštaja, što se tako

e odnosi i na rizik. Sa

pove

anem kompleksnosti posla i relevantne informacije postaju ekstremno

fragmentirane , usled

ega finansije ulaze u tre

u fazu. Nastaje potreba za analiziranjem

razli

itih delova informacija, sa osnovnim ciljem da se akcionarima pruži ujedinjena

perspektiva koja

e im pomo

i u procesu odlu

ivanja. Ova funkcija podrazumeva

suštinsko, duboko razumevanje posla, koje

e biti u stanju da generiše u

inkovitu analizu

podrške odlu

ivanju. Tako u ovoj tre

oj fazi razvijanje višestrukih perspektiva stvaranja

vrednosti postaje imperativ.

etvrta i završna faza evolucije funkcije finansijskog

menadžmenta ide dalje od domena analize i prelazi u domen strateškog partnerstva. Ovo
podrazumeva potrebu da finansije svoje analize moraju efektno prezentovati drugim
grupama u organizaciji, objasniti njihove posledice za odlu

ivanje i biti uverljive u

donošenju odluka koje se moraju podudarati sa ciljem maksimizacije bogatstva
akcionara. Zanimljivo je da su finansije jedinstveno opremljene za posmatranje procesa

stvaranja vrednosti duž celog lanca vrednosti organizacije, za sticanje uvida u razmenu
stvaranja vrednosti kroz razli

ite aktivnosti, pa su tako u mogu

nosti da vide celinu, kako

svi delovi zajedno deluju (nabavka, proizvodnja, marketing, distribucija, prodaja, razvoj
novih proizvoda, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje IT). Finansije su stoga u
poziciji da formiraju koherentnu celinu i pruže perspektivu koja na višestruki na

govori o razli

itim aktivnostima stvaranja vrednosti unutar organizacije, a takva

perspektiva je korisnija i privla

nija za akcionare.

Evolucija finansijske funkcije od prve do

etvrte faze, naprosto odražava evoluciju

organizacija samih po sebi koje su od od vertikalnih hijararhija – izgra

enih u vremenu

dominacije masovne proizvodnje pokretane ekonomijom obima, prešle na ravne više
funkcionalne, procesom vo

ene organizacije, da bi u današnje vreme svoju glavnu

orijentaciju prebacile na potroša

a, na brzinu reagovanja i prilago

avanja. Tako je

sredinom 1990 -ih finansijama dodeljena strateška uloga u preduze

u. Glavni finansijski

direktor postaje timski igra

u naporu preduze

a ka konstantnom stvaranju vrednosti za

sve stejkoholdere. Od današnjeg finansijskog menadžera se zahteva fleksibilnost u
prilago

avanju promenama koje sve ve

om brzinom name

e spoljno okruženje. On mora

imati sposobnosti pronalaženja adekvatnih izvora finansiranja, mudrog upravljanja
imovinom, profitabilnog dugoro

nog investiranja u imovinu koje

e preduze

u obezbediti

pozitivnu perspektivu rasta i razvoja i iznad svega sposobnost za pravovremeno i brzo
donošenje odluka. Finansije predstavljaju krvotok jedne organizacije. Da bi krvotok
nesmetano tekao telom organizacije, od finansijskog menadžera se zahteva poznavanje
celokupne anatomije organizacije, što mu omogu

ava sticanje sveobuhvatne slike o

potrebama delova organizacije i organizacije u celini.

Tako

e, možda ste se zapitali zašto se od vas traži da razumete problematiku upravljanja

finansijama ukoliko vi nemate nameru da postanete finansijski menadžeri. Najbolji
odgovor na to pitanje je da sebe pripremate za svoje budu

e radno mesto, i za na

in rada i

strukturu znanja koja odgovaraju potrebama nove ekonomije – ekonomije znanja i
informacija. Tržište danas zahteva potpuno druga

iji profil zaposlenih. Sve više

preduze

a smanjuje broj menadžerskih radnih mesta i spajaju razli

ite nivoe

korporacijske piramide. Zbog

ega preduze

a to

ine? Izme

u ostalog zbog smanjenja

troškova i pove

anja produktivnosti! Me

utim ono što je još bitnije je da tržište danas

traži

druga

iju vrstu radnika, radnika koji poseduju kompetencije, adekvatne stavove i

intelektualnu fleksibilnost i okretljivost koja

e biti u stanju da se na sistematski i kriti

in nosi sa sve komplikovanijim i promenljivijim okruženjem. Drugim re

ima, od vas

e se zahtevati da budete fleksibilno i multidisciplinarno obrazovani, da budete u stanju

da pored svoje ekspertize razumete i celu sliku u okviru koje vaše preduze

e posluje, što

se odnosi kako na internu strukturu preduze

a, njegovih delova i njihovih funkcija, tako i

na spoljašnje okruženje sa kojim je vaše preduze

e u interakciji. Kao rezultat toga

odgovornosti zaposlenih i menadžera su se proširile. Kompetentnost zaposlenih se danas
meri ne samo sposobnoš

u horizontalnog napredovanja ve

i vodoravnog, pa se samim

tim zahteva univerzalnije obrazovanje.

meri finansiraju putem duga a neke ne. Ovde se postavlja pitanje da li je važno kako se
finansira preduze

e i ako jeste zašto je to bitno? Kakvu ulogu ovde igra politika

dividendi i politika zadržane dobiti. Ume

e finansija se svodi na balansiranje izme

isplate dividendi akcionarima koje mora biti u ravnoteži sa oportunitetnim troškom
zadržane dobiti koja se tako

e koristi kao sredstvo finansiranja. Kada finansijski

menadžer kona

no donese odluku o strukturi finansiranja, dalje mu predstoji

pronalaženje na

ina pribavljanja potrebnih sredstava finansiranja. Da bi bio uspešan u

tome on mora imati znanja o funkcionisanju finansijskih tržišta i finansijskih institucija i
njihovih domena delovanja. Zna

i mora biti upoznat sa mehanizmima kratkoro

nog

finansiranja, srednjoro

nog i dugoro

nog finansiranja a isto tako i sa putevima

finansiranja – direktnog finansiranja na finansijskom tržištu ili finansiranja putem
finansijskih posrednika.

Odluka o upravljanju imovinom

- Ova odluka se ti

e efikasnog upravljanja ste

enom

imovinom. Finansijski mendžer konstantno prati troškove poslovanja, racionalnost
upotrebe postoje

e imovine, brine o njenoj efikasnoj alokaciji i upotrebi. Sa obzirom da

je finansijski menadžer optre

en razli

itim stupnjevima poslovne odgovornosti nad

postoje

om imovinom, usled ovih odgovornosti on u praksi više brine o teku

oj nego o

fiksnoj imovini.

Veoma je bitno imati na umu da finansijsku funkciju treba posmatrati u me

usobnoj

povezanosti sa ostalim funkcijama u poslovanju preduze

a: nabavnom, proizvodnom,

prodajnom itd.. kako bi se izvršili slede

i zadaci za nesmetano obavljanje poslovanja:

Planiranje finansijskih sredstava, Obezbe

enje finansijskih sredstava za proizvodnju i

nabavnu funkciju i Naplata potraživanja po izvršenoj prodaji

ZADACI UPRAVLJANJA FINANSIJAMA

Osnovni motiv i cilj finansijskog poslovanja je maksimizacija bogatstva vlasnika
preduze

a. Upravo se ocena uspešnosti odluka o finansiranju donosi na osnovu ovog

standarda. Maksimizacija profita ne mora da zna

i i istovremeno pove

anje zarade po

akciji što je osnovni reper uspešnosti za svakog vlasnika preduze

a. Na

ini za

maksimizaciju profita mogu biti razli

iti, a neki od njih direktno vode smanjenju udela

vlasnika u profitu što vodi smanjenju zarade po akciji. Obi

ne akcije predstavljaju dokaz

o udelu u vlasništvu nad preduze

em, a bogatstvo akcionara je iskazano tržišnom cenom

obi

ne akcije preduze

a. Tržišna cena obi

nih akcija preduze

a odražava uspešnost

odluka preduze

a po pitanju investiranja, finansiranja i upravljanja imovinom. Tako se

uspešnost poslovnih odluka pokazuje preko uticaja koji te odluke imaju na cenu akcija.
Me

utim maksimizacija zarade po akciji nije u potpunosti prikladan cilj jer ima svoje

bitne nedostatke. Prvi nedostatak je taj da ne uzima u obzir vremensku dimenziju novca,
ne odre

uje rokove i trajanje o

ekivanih prinosa. Veoma mali broj akcionara

podržavati projekat koji bi prvi prinos obezbedio za 20 godina. Drugi nedostatak ovog
repera kao cilja poslovanja je nedostatak od kog boluju i ostale tradicionalne mere

profitabilnosti, a to je nedostatak razmatranja rizika. Obi

no su rizi

niji projekti

profitabilniji od onih sa manjim stepenom rizika ali i procena o

ekivanog prinosa od

ovakvih projekata je tako

e rizi

nija.. Zato bi i o

ekivano kretanje zarada po akciji bilo

rizi

nije ukoliko bi se donela odluka o realizaciji projekta sa ve

im stepenom rizika.

Tako

e odnos duga u ukupnoj strukturi kapitala pove

ava ili smanjuje rizi

nost

preduze

a. Može se desiti da dva preduze

a imaju iste o

ekivane zarade po akciji, ali

preduze

e koje je rizi

nije od drugog

e imati ve

e fluktuacije u zaradi, pa iz tog razloga

tržište kapitala može da percipira nižu cenu akcija za ovakvo preduze

e u pore

enju sa

onim sa nižim stepenom rizika. Tako

e još jedan nedostatak maksimizacije zarade po

akciji je taj što ne uzima u obzir uticaj politike dividendi preduze

a na tržišnu cenu

akcije. Ukoliko je maksimizacija zarade jedini cilj, preduze

e nikada ne bi trebalo da

isplati dividendu, jer ono uvek može pove

ati zaradu po akciji, putem zadržavanja dobiti

i njenog daljnjeg investiranja po bilo kojoj pozitivnoj stopi prinosa.
Upravo iz ovog razloga treba imati na umu da cilj maksimizacija zarade po akciji ne
mora biti isti sa ciljem maksimizacije tržišne cene akcija. Tržišna cena akcije preduze

predstavlja osnovnu procenu vrednosti preduze

a, jer uzima u obzir sadašnju i o

ekivanu

budu

u zaradu po akciji, vremensku dimenziju novca, trajanje i rizik zarada, dividendnu

politiku preduze

a i ostale faktore koji uti

u na tržišnu vrednost akcije.

U okviru postavljenog cilja zadatak upravljanja finansijama se svodi na

Pove

anje plasmana sredstava na finansijskom tržištu

Pove

anje sredstava za investiranje

Upravljanje tokovima gotovine

Donošenje optimalnih investicionih odluka i odluka o raspodeli dividendi.

Maksimalno pove

anje kapitala i efikasno upravljanje gotovinom, je odlu

uju

kriterijum upravljanja poslovanjem, te on stoga suštinski odre

uje i cenu H odV

preduze

a na finansijskom tržištu.

Glavne aktivnosti finansijskog menadžera

Posao finasijskog menadžera predstavlja niz aktivnosti koje se mogu svesti na tri oblasti:

Finansijsko poslovanje

– u ovoj oblasti dominiraju znanje i veštine

sprovo

enja finansijske analize, analize troškova i aktivnosti upravljanja

gotovinom.

Investiranje

- podrazumeva ume

e u investicionom istraživanju, poslovanju

sa hartijama od vrednosti, odnosima sa finansijskim institucijama poput
banaka, osiguravaju

ih institucija itd.

Finansijske usluge

- uklju

uju finansijsko planiranje, obezbe

enje sredstava

za nesmetano poslovanje, organizovanje procesa rada, blagovremenu naplatu
potraživanja, investiranje, finanijski konsalting, informisanje, upravljanje i
kontrolu poslovanja.

Isto tako i problem slepog putnika može da smanji proizvodnju potrebnih

informacija. Ako znate da drugi akcionari pla

aju za proizvodnju specifi

nih informacija

nadzora, možda

ete poželeti da se prošvercujete i ne platite. Ako to možete u

initi vi,

onda isto tako to mogu u

initi i drugi akcionari vašeg preduze

a. Tako odjednom niko ne

bi hteo da plati za nadgledanje preduze

Ukoliko predpostavimo da menadžeri ipak rade u najboljem interesu za preduze

e oni se

još uvek susre

u sa suprotnostima koje proizilaze iz potrebe za zadovoljenjem zahteva

akcionara i obezbe

enja stabilnog i uspešnog poslovanja preduze

a. Menadžeri

pokušavaju da zadovolje zahteve akcionara ali i da preduprede prevelike rizike u
poslovanju, recimo tako što

e doneti odluku o investiranju u siguran projekat koji ne

donosi preveliku, ve

pristojnu ali sigurnu dobit. Sa obzirom da finansijski menadžer

odgovara za rezultate investiranja, iz tog razloga je i oprezan po pitanju donošenja
riskantnijih odluka, koje ne samo što mogu da ugroze njegovu karijeru i reputaciju, ve

što je bitnije mogu da negativno uti

u na budu

nost korporacije.

Problematika ovih

sukoba interesa i odlika vezanih za njih se naziva AGENCIJSKA TEORIJA, što se u
principu svodi na na

in rešavanja problema ostvarenja pove

anja vrednosti kapitala.

Ubaciti tabelu sa slajda 17 finansijski menadžment u organizacionoj strukturi.

SPOLJNO OKRUŽENJE

Strategija finansijskog menadžmenta se odražava kroz na

in na koji preduze

e koristi