1. Predmet izucavanja finansijskog menadžmenta
, izučava finansijske tokove i način upravljanja
finasijama.razlikuju se dva pristupa finansijama preduzeća:
Tradicionalni pristup (menadžer se bavi samo pribavljanjem kapitala-sredstava)
Savremeni pristup. Menadžer pored pribavljanja kapitala, razmatra i njegovu upotrebu (pasiva i
aktiva). Treba da da odgovor na sledeća pitanja :
-
Koliko obim sredstava preduzeće treba da ima,
-
Koju vrstu sredstava treba da pribavi
-
Kako sredstva treba da budu finansirana
2. Finansijski menadžment i druge discipline
, predstavlja upravljanje finansijskim sredstvima. Finansije se
bave procesima siticanja, trošenja (ulaganja) novca, institucijama, tržištima, transferima gotovine
između pojedinaca, privrede i države. Finansije delimo na dve velike grupe:
Finansijske usluge:banke, finansijske korporacije,štedionice, kreditne unije…
Menadžerske finansije:odnose se na poslove finansijskog menadžera u preduzeću kao što su upravljanje
gotovinom, finansijsko planiranje,kreditna administracija, investiciona analiza, pribavljanje sredstava.
Različiti oblici finansiranja: javne finansije, institucionalne finansije,HOV i investicione analize,
međunarodne finansije, finansijski menadžment….
3. Finansijska funkcija preduzeća
, uloga finansijske funkcije je da preduzeću obezbedi dovoljnu količinu
novčanih sredstava kako bi se obezbedio kontinuitet procesa proizvodnje. Preobražaj novca u procesu
reprodukcije predstavlja ciklus sredstava koja se prikazuje kao :
N – R …P…R1 – N1 (N-R =nabavna funkcija, …P…=proizvodna funkcija, R1-N1= prodajna funkcija,
N/N1=Finansijska funkcija)
Zadatci finansijskog menadžmenta sa aspekta međusobne povezanosti:planiranje finansijskih sredstava,
obezbeđenje finansijskih sredstava, realizaciju proizvoda i naplata potraživanja.
4. Zadaci finansijske funkcije preduzeća
:
Pribavljanje novčanih sredstava
:obezbeđenje novčanih sredstava iz spopstvenih izvora a samo
dodatno iz tuđih izvora, treba voditi računa o količini koju treba pribaviti, dinamici pribavljanja i
vraćanja, uslovi pribavljanja i izboru najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava.
Korišćenje novčanih sredstava
:obuhvata plaćanje obaveza nabavke sredstava, iplate zarada,
kreditiranje kupaca, devizna plaćanja itd.
Obezbediti likvidnost preduzeća
:uskladiti dinamiku priliva novčanih sredstava sa obavezom plaćanja
prema poveriocima, stepen likvidnosti je pokazatelj uspešnosti finansijske funkcije.
Regulisanje novčanih tokova
:podrazumeva ulaganje viška kratkoročnih i dugoročnih slobodnih
sredstava, podmirivanje kratkoročnih i dugoročnih obaveza, korišćenje zajedničkih fondova.
Kontrola radi racionalne upotrebe novčanih sredstava
, odnosi se na efikasnost i efektivnost upotrebe
novčanih sredstava.
5. Finansijski menedžment preduzeća
, je uticaj na rad, proizvodnju i poslovanje putem raspoloživih
novčanih sredstava. Fin. Menadžment se odnosi na upravljanje: fin.politikom preduzeća,
fin.planiranjem,organizacijom,evidencijom,analizom,kontrolom i fin.informac.
6. Pojam fin.analize
, fin.analiza ili racio analiza izučava fin.odnose između bilanska stanja i bilansa
uspeha. Na osnovu fin.analize dobijamo sliku o položaju i aktivnostima preduzeća. Racio analiza je
odnos između jedne bilansne pozicije prema drugoj izraženo prostom matematičkom formulom.
7. Pokazatelji likvidnosti
, pod likvidnošču podrazumeva se sposobnost preduzeća da u predviđenom roku
podmiri sve sovje obaveze. Izražava se putem racio brojeva a najvažniji su opšti racio, rigidni (posebni)
racio i neto obrtni fond (NOF).
a) Opšti racio likvidnosti
pokazuje sa koliko obrtnih sredstava su pokrivene kratkoročne obaveze.
Pokazatelj je sigurnosti za zaštitu interesa kratkoročnih poverioca.
Opšti racio likvidnosti = obrtna sredstva/kratkoročne obaveze
Obrtna sredstva čine gotovina,kratoročna potraživanja od kupaca,zalihe,unovčive HOV,it
Kratkoročne obaveze čine obaveze prema dobavljačima,obaveze za kratkoročne kredite,obaveze za
poreze i za isplatu dividendi. Idealan odnos ne postoji ali se kao prihvatljiva veličina saglasno pravilima
finansijaranja, smatra neki odnos 2:1 (1,8:1).
b) Rigorozni (posebni) racio likvidnosti
pokazuje sa koliko gotovine i relativno likvidnih sredstava su
pokrivene kratkoročne obaveze.
Likvidna sredstva
Rigorozni racio = ------------------------------
Kratkoročne obaveze
Pri čemu su likvidna sredstva ustvari obrtna sredstva umanjena za zalihe kao najmanje likvidna sredstva
(za transformaciju u gotovinu potrebno je duže vreme), ovaj indikator pokazuje sposobnost preduzeća da
u kratkom roku obezbedi određenu količinu novca (što je bitno za iznenadne situacije kada se javi
potreba za gotovinom), ovaj koeficijent je prihvatljiv u razmeri 1:1 ili najniže 0,8:1
c) Neto obrtna sredstva
(fond), dobijamo kada od obrtnih sredstava oduzmemo kratkoročne obaveze, NOF
daje informaciju o kapitalu koji stoji na raspolaganju preduzeću za izmirenje tekućih obaveza i
neočekivanih novčanih izdataka. Pozitivna veličina NOF-a ukazuje na to da je preduzeće u stanju da
izmiruje dospele obaveze.
d) Dugoročni izvori obrtnih sredstava
je relativan odnos između NOF-a i obrtnih sredstava, značajan je za
banke, na osnovu njega mogu da utvrde da li mogu da odobre kredit preduzeću jer tada njihova
potraživanja postaju samo deo kratkoročnih obaveza preduzeća.
8. Pokazatelji aktivnosti,
predstavljaju težnju da se sa što manjim ulaganjima ostvari što veći obim
poslovne aktivnosti. U fin.smislu izražava se odnosom između prihoda i troškova sa jedne i
pojedinačnih i ukupnih ulaganja sa druge strane, naziva se još i koeficijent obrta poslovnih sredstava.
a) Keoficijent obrta kupca
, pokazuje koliko se često puta u toku godine naplaćuje potraživanja od
kupca (KOK=neto prihodi od prodaje/prosečan saldo kupca)
Prosečan period naplate od kupca, izraženo u danima, 360/KOK
b) Koeficijent obrta zaliha
pokazuje koliko se puta godišnje zalihe obrnu u procesu reprodukcije (za
koliko se mogu konvertovati u gotovinu), relativan odnos cene koštanja realizovanih proizvoda i
prosečnog salda zaliha.
c) Koeficijent obrta dobavljača
, pokazuje prosečno vreme u kojem obaveze prema dobavljačima
dospevaju na naplatu tokom godine, relativan odnos godišnje nabavke materijala i usluga na kredit i
prosečnog salda dobavljača, prosečno vreme plaćanja izraženo u danima (360 dana/koeficijent obrta
dobavljača).
d) Koeficijent neto obrtnih sredstava
, pokazuje koliko se puta u toku godine obrnu dugoročna
fin.sredstva, relativan odnos neto prihoda od realizacije i prosečno neto obrtnih sredstava (pokazuje
koliko je sredstava iz neto prihoda od realizacije angažovano za pokrivanje obrtnih sredstava
finansiranih iz dugoročnih izvora). Ako su kratkoročno vezana sredstva veća od kratkoročnih
obaveza preduzeće izmiruje kratkoročne obaveze a potom deo idu u štednje ili za izmirenje dela
dugoročnih obaveza.
11. Pokazatelj tržišne vrednosti (pokazatelj vlasništva),
daju informaciju postojećim ili potencionalnim
akcionarima neophodne za ocenu prinosa na uloženu investiciona sredstva. Ovi pokazatelje
karakteristični su za akcionarska društva.
a) Neto dobitak po akciji (EPS)
, meri rentabilnost po jednoj akciji:
Pokazuje akcionarima koji neto dobitak mogu dobiti po akciji u obliku dividend, pouzdan pokazatelj uspeha
preduzeća,Relativan odnos neto dobitka I broja izdatih običnih akcija
b) Odnos tržišne cene po akciji I neto dobitka po akciji (P/E)
-
Relativan odnos tržišne cene po akciji I neto dobitka po akciji
-
Veći racio-veći budući rast neto dobitka po akciji (veće poverenje ulagača)
-
Manji racio-manji budući rast (manje očekivanje od preduzeća u budućnosti)
c) Racio plaćanja dividendi
, ovaj racio pokazuje koji je deo neto dobitka isplaćen akcionarima u obliku
dividend a koji deo je akumuliran, reletivan odnos isplaćene dividend po akciji I neto dobitak po akciji.
d) Dividendna stopa,
pokazuje tekući prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu na tržišnu vrednost akcije.
Ovaj pokazatelj je značajan za buduće investiture koji preferiraju isplatu dividend u odnosu na
povećanje kapitalnog dobitka. Relativan odnos dividend po akciji I tržišne cene po akciji, značajan
pokazatelj za buduće ulagače.
e) Knjigovostvena vrednost akcije,
dobija se deljenjem sopstvenog kapitala I broja izdatih običnih akcija,
pokazuje kolika će biti vrednost akcije u slučaju stečaja,likvidacije akcionarskog društva –po
knjigovodstvenoj vrednosti. Likvidaciona vrednost po akciji je realniji pokazatelj od knjigovodstvene
vrednosti.
12. Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava (NOS),
treba da objasni izvore I upotrebu NOS u
posmatranom vremenskom period (izuzetno značajan za fin.upravljanje). NOS predstavlja apsolutnu
razliku ukupnih obrtnih sredstava I kratkoročnih obaveza, predstavlja onaj deo vrednosti obrtnih
sredstava koji je fuinansiran iz dugoročnih izvora (sopstvenih ili pozamljenih). Dugoročna ulaganja
treba da budu pokrivena dugoročnim izvorima finansiranja (između stalno potrebnih I NOS postoji
neposredna uzročna veza). Obrtna sredstva prema prema potrebi za njima delimo na:
a)
Stalna obrtna sredstva
, predstavljaju minimalan iznos obrtnih sredstava (gotovina, potraživanja,
zaliha) koji je neophodan za obavljanje normalne aktivnosti preduzeća u toku godine.
b)
Povremena obrtna sredstva
(uslovljena sezonskim,vanrednim ili drugim hitnim potrebama), između
stalno potrebnih I NOS postoji međuzavisnost.
Veće učešće NOS-a u ukupnim obrtnim sredstvima, automatski obezbeđuju da svaki dinar kratkoročnih
obaveza bude pokriven sa većim iznosom obrtnih sredstava. Preduzeće koje raspolaže sa dovoljno NOS
pruža veću garanciju kod poslovnih banaka, kratkoročnih poverioca i drugih preduzeća (kreditni
bonitet).
Povećanje ili izvori NOS potiču iz povećanja sopstvenih izvora finansiranja I dugoročnih dugova ili
smanjenja fiksnih sredstava.
Smanjenje ili upotreba NOS prouzrokuju smenjenje sopstvenih izvora finansiranja I dugoročnih dugova
ili povećanje fiksnih sredstava.
13. Izveštaj o tokovima novčanh sredstava-gotovine
, predstavlja modifikaciju izveštaja o NOS, tj.treba da
objasne izvore I upotrenu novčanih sredstava-gotovine.
Cirkularni tok gotovine u preduzeću ima svoja dva aspekta:
a) Interni
, odnosi se na ulaganja u fiksna sredstva, zalihe, troškove, rashode sa ciljem da se uvećana
vrate prodajom proizvoda,naplata potraživanja od kupaca,prodaja fiksnih sredstava koja su ispala iz
funkcije,
b) Eksterni,
pokazuju privremene prilive I odlive gotovine u preduzeću I izvan njega.
U preduzeću mora da postoji konstantna kontrola, odnosno upravljanje tokovima gotovine
Najčešći izveštaji o gotovim novčanim sredstvima, sredstvima na tekućem računu, Cash Flow izveštaj,
Avista deposit (deposit po viđenju).
Potreban optimalan nivo gotovine, svako plaćanje smanjuje gotovinu, svaki ozbiljan zastoj u cirkulaciji
gotovine dovodi do deficit u odnosu na tekuće potrebe, svaki višak gotovine smanjuje rentabilnost-
stvara troškove na ime ne angažovanih sredstava. Stara škola zastupala je tezu što vise novca na računu
preduzeća, nova škola zasutpa tezu novac na računu preduzeća u optimalnom iznosu.
