MATURSKI RAD
Tema: Finansijski poslovi u preduzeću
maj 2013.
4
1. PRIKUPLJANJE I KORIŠTENJE NOVČANIH SREDSTAVA
U svjetskoj praksi poznato je nekoliko načina prikupljanja novčanih sredstava odnosno
metoda finansiranja preduzeća. S obzirom na to da je riječ o razvijenim tržišnim privredama
postoje privatne kompanije koje raspolažu velikom ekonomskom moći. Tako da se u
svjetskim okvirima govori o šest oblika finansiranja. kao što su:
Pozajmice od povezanih i bliskih fizičkih i pravnih lica,
Lizing krediti,
Emisija novih akcija (povećanje kapitala),
Zajam u obliku varanta (warrants),
Eskont i mobilizacija (prikupljanje) novčanih sredstava na osnovu hartija od
vrijednosti. i
Faktoring (factoring).
1.1. Pozajmice od povezanih i bliskih fizičkih i pravnih lica
Ovaj oblik finansiranja karakterističan je za mala preduzeća. Obično imaju problem sa
obezbjeđenjem kontinuiteta proizvodnje, a njihova budućnost počiva, obično, na samom
značaju i poznanstvima ličnosti preduzetnika. To je osnovni kriterijum prema kome dotični
poduzetnik može da se zaduži. U tom slučaju ne mora da pruži nikakve posebne garancije,
dovoljno je samo povjerenje koje već uživa. Za ovaj oblik zaduživanja može da se kaže da je
prihvatljiv, ali ne predstavlja dominantan način finansiranja, nije tako čest.
1.2. Lizing krediti
Finansiranje putem lizing kredita predstavlja prilično rasprostranjen oblik. Ugovorom o
lizingu banka kreditor omogućava korisniku lizing kredita da raspolaže (koristi) određenom
vrstom imovine kao što je na primjer zgrada, brodova, fabrička postrojenja, vozilo i slični
uređaji, po fiksnoj cijeni koju otplaćuje u više rata kredita. Korisnik kredita je tokom trajanja
lizing kredita samo korisnik, a ne i vlasnik dotične imovine, sve dok ne otplati u potpunosti
kreditnu obavezu. Za ovaj oblik kredita može da se kaže da predstavlja sličan oblik
zaduživanja kao da je u pitanju kredit za neku vrstu hipoteke-obezbjeđenja otplate duga. U
svakoj zemlji postoji detaljna regulativa svih oblika lizing kredita.
5
1.3. Emisija novih akcija (povećanje kapitala)
Povećanje kapitala putem raspisivanja nove emisije akcija predstavalja veoma rasrostranjen
oblik finansiranja.Postoje dva uzroka zbog čega se ovaj oblik finansiranja koristi. Jedan je
kada preduzeće želi da finansira neku investiciju značajnijeg obima. Drugi slučaj imamo kada
preduzeće želi da se uključi u kotaciju na berzi. Tada mu je potrebna određena veličina
akcijskog kapitala i tada raspisuje emisiju akcija i vrši njihovu prodaju.
1.4. Zajam u obliku varanta (warrants).
Raspisivanje zajma u obliku ugovornog oblika varanta je čest oblik finansiranja. Prednost
ovakvog finansiranja je što se putem ugovora utvrđuje pravo na određen broj akcija po cijeni
koja je unapred fiksirana. Praktično na ovaj način preduzeće može odmah da koristi sredstva,
a ukoliko ne bude moglo da vrati iznos, na osnovu potpisanog ugovora pretvoriće se u akcije.
Ovdje imamo zamjenu duga u akcijski kapital. Obično je visina kamatne stope nešto niža
nego na tržištu. Preduzeće tako ima dobar izvor finansiranja jer dobija kvalitetna sredstva.
Trošak zaduživanja je niži,a rok vraćanja je pogodan. Ukoliko ne mogu da se vrate, sredstva
se mogu konvertovati u akcije. Ovaj ugovor sličan je opcijama u smislu da se unaprijed
dogovara fiksni kurs, ah se u suštini razlikuje, zato što se on automatski ispunjava,
konverzijom potraživanja u akcijski kapital. Znači da nema oblik kao opcije.
1.5. Eskont i mobilizacija (prikupljanje) novčanih sredstava na osnovu hartija od
vrijednosti
Ovaj način finansiranja praktično je najrasprostranjeniji u savrenienim uslovima. Postoji
nekoliko načina korišćenja hartija od vrijednosti za mobilizaciju ili prikupljanje novčanih
sredstava. Preduzeće koje posejduje razne hartije od vrijednosti može:
da izvrši eskont (da ih proda banci prije roka dospijeća).
da ih koristi na ime obezbijeđenja za povlačenje kreditne linije, ili
da ih cedira na ime izvršenja svojih obaveza.
Ukoliko je riječ o koriščenju kredita, obično je riječ o kreditiranju na kratak rok. Na ime
troška plaća se kamata, ažio i provizija banci.To su uglavnom hartije od vrijednosti izdate na
ime plaćanja obaveza za kupljenu robu ili usluge. Ako preduzeće koristi kredit, bilo eskontni,
bilo kratkoročni sa obezbjeđenjem hartija od vrijednosti, hartije koje daje u depozit na ime
obezbjeđenja može da iskoristi za izmirenje duga odnosno definitivno da ih proda banci i
izmiri dospjele obaveze.
7
2. FINANSIJSKO PLANIRANJE U PREDUZEĆU
Finansijsko planiranje znači predviđanje, usmjeravanje, uskladivanje i unaprijed proračunato
raspoređivanje elemenata finansijske funkcije u preduzeću.
Finansijsko planiranje obavezuje poslovno rukovodstvo da se aktivno bavi budućnošću firme
2
.
Zbog toga, finansijsko planiranje se razlikuje od pojmova računovodstvenog planiranja,
budžetiranja i poslovnog plana preduzeća. Naime, finansijsko planiranje je posebno planiranje
koje se prvenstveno odnosi na planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura. To
ujedno znači da finansijsko planiranje nije svako vrijednosno planiranje, već samo planiranje
odredenih finansijskih ciljeva preduzeća, čime ono postaje dio cjeline tj. dio integralnog
poslovnog planiranja u preduzeću kao poslovnom sistemu. Otuda, nije pretjerano reći da
finansijski plan preduzeća predstavlja jednu vrstu finansijskog kompasa bez kojeg nosioci
finansijske funkcije preduzeća i finansijskog upravljanja ne bi mogli uspješno i efikasno da
izvršavaju svoje zadatke.
U literaturi, zavisno od mnogobrojnih autora postoje mnoge sličnosti i razlike u tretmanu
pojedinih dijlova pa i cjeline finansijskog planiranja. To je posebno prisutno kada je u pitanju
definisanje finansijskog planiranja. Naime, ono se može definisati kao dispozitivna djelatnost
rukovodstva preduzeća, usmjerena na pravljenje reda, a obuhvata razmatranje ciljeva kojma
preduzeće teži i sve mjere kako bi se ovi ciljevi mogli da ispune. Isto tako, finansijsko
planiranje se definiše i kao konkretizacija finansijske politike kroz finansijske poslove kojima
se cilj finansijske politike - finansijska snaga u vrijednosnom izrazu stavlja u vrijeme i
prostor. Takođe, finansijsko planiranje ima zadatak da izrazi i prezentuje organima
upravljanja sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzeća i njegovih potreba za
poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za određeni period vremena koji je izražen u
monetarnoj formi.
Polazeći od ovih i drugih definicija koje se mogu sresti u literaturi a imajući pri tome u vidu,
prije svega, osnov, sadržaj i metodologiju finansijskog planiranja, proizlazi da bi se
finansijsko planiranje moglo definisati i na sledeći način:
finansijsko planiranje obuhvata
monetarno izraženu ukupnu aktivnost preduzeća, potreban obim i strukturu sredstava, izvore
fi nansiranja i finansijske tokove za određeni vremenski period.
2
http://bs.scribd.com/doc/43681218/finansijsko-planiranje
