4
1. Finansijski posrednici i njihova uloga
Finansijski posrednici su finansijske institucije koje posreduju na finansijskom tržištu
transferišući sredstva od onih koji imaju višak sredstava, koji su uštedeli, ka onima kojima su ta
sredstva potrebna za poslovnu aktivnost. Institucije koje prikupljaju štednju i depozite i plasiraju
ih odobravajući različite vrste kredita, ili kupujući hartije od vrednosti na tržištu su depozitne
finansijske institucije. One koje u izvorima sredstava imaju sopstveni kapital ili neki drugi izvor
koji nije depozitnog porekla, su nedepozitne finansijske institucije.
U praksi su se finansijski posrednici razvili prevashodno zbog toga što svaki pojedinac ili
kompanija ne mogu efikasno da plasiraju, pozajmljuju i investiraju viškove sredstava kojima
raspolažu ili da direktno pozajmljuju sredstva od onih koji tim viškovima trenutno raspolažu.
Finansijski posrednici to rade efikasnije, uz niže transakcione troškove, prikupljajući finansijske
informacije koje obrađuju za veliki broj kompanija i diversifikujući rizik ulaganjem u lepezu
finansijskih instrumenata, kako bi optimalizovali odnos između rizika i prinosa. Finansijski
posrednici bitno doprinose razvoju tržišta kapitala, jer doprinose jačanju konkurencije na
finansijskom tržištu, stimulišu finansijske inovacije, jačaju korporativno upravljanje, vrše
pritisak za osavremenjivanje tržišne infrastrukture ohrabruju razvoj regulative. Da bi tržište
kapitala u jednoj zemlji efikasno funkcionisalo neophodno je da postoji dobra regulativa, ali i
odgovarajuće institucije finansijskog tržišta kao što su berze, brokersko dilerske kuće,
investicioni fondovi, investicione bankare, centralni registar. Iskustva zemalja u tranziciji
pokazuju da su te institucije tržišta kapitala, kao i ostale institucije pravne države preduslov
uspeha ukupnog procesa transformacije u tržišnu privredu sa razvijenim finansijskim tržištem.
Osnovna formula razvoja tržišta kapitala, izvedena na bazi iskustava zemalja u tranziciji,
trebala bi stoga da bude: organizovano tržište hartija od vrednosti, uz njegov razvoj preko
institucija tržišta kapitala, na bazi jasno uspostavljenih i definisanih principa i pravila,
kompatibilnih sa međunarodnom regulativom i praksom iz ove oblasti.
5
Kao kriterijumi za uspeh u razvoju finansijskih tržišta mogu se uzeti sledeći elementi:
Razvijen regulatorni okvir usklađen sa principima Međunarodne organizacije komisija za
hartije od vrednosti i zakonodavstvom Evropske Unije.
Izgrađene institucije (berza, nezavisni centralni registar sa dematerijalizacijom
i efikasnom funkcijom kliringa i saldiranja, kao i drugih institucija kao što su rejting
organizacije)
Kritična masa emitovanih hartija od vrednosti privatnih firmi
Zaštita prava manjinskih akcionara
Razvijenost nebankarskih finansijskih institucija kao što su investicioni fondovi, privatne
osiguravajuće kuće, penzijski fondovi.
Dobar regulatorni okvir i razvoj institucija finansijskog tržišta su, dakle fundament na
kojem nastaju i ostali uslovi za razvoj tržišta kapitala, od kritične mase hartija od vrednosti koja
se kreira na tržištu, pa do razvoja korporativne kulture. Finansijski posrednici, u praksi, su se
prevashodno razvili zbog toga što svaki pojedinac ili kompanija ne mogu efikasno da plasiraju,
pozajmljuju i investiraju viškove sredstava kojima raspolažu ili da direktno pozajmljuju sredstva
od onih koji tim viškovima trenutno raspolažu.
Finansijski posrednici to rade efikasnije uz niže transakcione troškove, prikupljajući
finansijske informacije koje obrađuju za veliki broj kompanija i diverzifikujući rizik, ulaganjem
u spektar finansijskih instrumenata, kako bi optimirali odnos između sljedeća dva faktora:
Rizika, i
Prinosa.
1
S obzirom na to da finansijski posrednici bitno doprinose razvoju tržišta kapitala, neophodno je
naglasiti da bi tržište kapitala u jednoj zemlji efikasno funkcionisalo, potrebno je da postoji
dobra regulativa, ali i odgovarajuće institucije finansijskog tržišta, kao što su to:
Berze,
Brokersko – dilerske kuće,
1
Jeremić Z., Finansijska tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. god., str. 180.
