1.UVOD - FINANSIJSKI SISTEM
Talas deregulacije finansijskih tržišta iz 80-tih godina aktuelizovao je pitanje strukture
finansijskog sistema. Propast velikog broja banaka tih godina implicira da nešto nije bilo u
redu sa regulatornim i institucionalnim okvirom za koji su mnogi verovali da je bio efikasan.
Široka međunarodna aktivnost za unapređenje finansijskog sistema i traženje rešenja za
brojne uočene neefikasnosti u sistemu počela je 80-tih i nastavljena je tokom 90-tih godina
XX veka. Ti problemi su podstakli preispitivanje osnova finansijskog sistema i njegove
strukture.
Cilj ovog dela rada je da prezentuje finansijski sistem zasnovan na bankama i finansijski
sistem zasnovan na tržištu kapitala, i to kako sa aspekta uticaja finansijskog sistema na
korporativno upravljanje tako i sa aspekta uloga finansijskog sistema u ekonomijama u
kojima funkcioniše.
2.POJAM FINANSIJSKOG SISTEMA
Finansijski sistem obezbeđuje usluge koje su potrebne modernoj privredi:
istorijski, prvo je obezbedio sredstvo plaćanja, čime su redukovani troškovi
transakcije, olakšano obavljanje prometa i, posledično, omogućena specijalizacija
proizvodnje;
mobiliše finansijsku štednju obezbeđujući atraktivan prinos, visoku likvidnost i malu
rizičnost;
alocira resurse prema najboljim primenam, veliki broj finansijskih posrednika inicira
konkurenciju, veća konkurencija utiče na privlačenje boljih projekata, finansiranjem
dobrih projekata povećava se profitabilnost investicija;
ograničava rizik mobilizacije i alokacije resursa;određuje cenu rizika, inicira njegovo
udruživanje i trgovanje rizikom.
Ove usluge koriste domaćinstva, privreda i država preko dva segmenta finansijskog tržišta
(tržišta novca i tržišta kapitala), niza finansijskih institucija i instrumenata.
Finansijski sistem je tradicionalno nacionalna kategorija, ali se neke zajedničke karakteristike
svih mogu relativno lako naći. Klasična struktura savremenih finansijskih sistema uključuje:
1) centralnu monetarnu instituciju, 2) bankarski sistem (različite vrste banaka i drugih
depozitnih posrednika), 3) finansijska tržišta, i 4) finansijske instrumente. Sve ove
komponente imaju zajedničke teorijske karakteristike, iako su one, uobičajeno, različito
definisane u pojedinim finansijskim sistemima.
Dakle, različite finansijske institucije i tržišta konkurišu za ograničenu štednju nudeći različite
finansijske instrumente i usluge, posebno veliki broj hartija od vrijednosti.
Stabilan i snazan finansijski sistem je preduslov za:
a)
nesmetano odvijanje procesa reprodukcije
b)
nesmetanu cirkulaciju novca i optimalna likvidnost subjekta
c)
ostvarivanje ciljeva monetarne politike
d)
funkcionisanje komercijalnog bankarstva
e)
regulisanje ukupne ponude i potraznje, kao i cene na fin.trz.(kamata)
f)
aktivno upravljanje finansijama
1
Elementi fin.sistema:
1)
fin. trzista
2)
fin. instrumenti
3)
fin. institucije i ucesnici
Finansijske sisteme delimo u dve grupe:
1)fin.sistem orjentisan prema bankama (Nemacka, Japan)
2)fin.sistem orjentisan prema berzama ( London, New York)
3.FINANSIJSKA TRŽIŠTA
Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska
tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se
definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim
oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).
Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje
svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih
sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne
makroekonomske kategorije – štednju i investicije.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog
sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno odvijanje
privrednih odnosa.
Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije
upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili
vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.
3.1.ZNAČAJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i
finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje
nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene
reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.
Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema. Na njih vrše uticaj promene na tržištu
proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj na
tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se ponuda
finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog valorizovanja.
Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda
i ostvarivanje akumulacije.
Značaj finansijskih tržišta
1 Funkcija povezivanja
2 Alokativna funkcija
3 Funkcija razvoja
4 Funkcija efikasnosti
5 Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava
2
su međubankarski depoziti, sertifikati o depozitu, komercijalni zapisi i slično. Tržište novca
obezbeđuje neinflatoran način finansiranja državnog deficita. Osim toga omogućuje državi da
upravlja monetarnom politikom preko operacija na otvorenom tržištu. Takođe, tržište novca
omogućava kompanijama da emituju kratkoročne hartije od vrednosti, najčešće u formi
komercijalnih papira. Na taj način se povećava konkurencija na tržištu novca čime se
redukuje snaga poslovnih banaka. Tržište novca (kratkoročno tržište) je segment finansijskih
tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive, gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od
vrednosti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Osnovni učesnici su banke. Ovo tržište
obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.
Tržište kapitala
obezbeđuje dugoročna sredstva za finansiranje. Kreiranjem pravne i
institucionalne infrastrukture i razvojem tržišta kapitala povećava se domaća finansijska
štednja, poboljšava se efikasnost alokacije sredstava, proširuje se vlasništvo, čime se
poboljšava distribucija dohotka. Takođe, tržište kapitala obezbeđuje veću raspoloživost
dugoročnih izvora sredstava produžavanjem ročnosti finansijske aktive uz minimiziranje
rizika finansijske nestabilnosti, povećava se broj usluga koje pružaju finansijske institucije i
olakšava se pristup stranog kapitala. Primarna uloga hartija od vrijednosti na tržištu kapitala je
obezbede rizičan kapital kroz emisiju akcija i dugoročne izvore sredstava emisijom
obveznica. Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se
trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se
prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim
instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno
finansiranje. Na ovom tržištu posebnu ulogu imaju tzv. institucionalni investitori)
3.3.2Podela prema području koje pokrivaju
Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, finansijska
tržišta se mogu podeliti na:
1.Lokalna tržišta
2.Nacionalna tržišta
3.Međunarodna tržišta
Lokalna tržišta
se odnose na uže područje jedne zemlje.
Nacionalna (domaća) tržišta
se
odnose na celu zemlju.
Međunarodna (eksterna) tržišta
se odnose na više zemalja, pa se i
emitovanje hartija od vrednosti vrši istovremeno u više zemalja.
3.3.3.Prema pravu koje se nalazi u njihovoj osnovi
Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje,
razliku se:
1.Tržišta osnovnih hartija od vrednosti (tržište instrumenata duga, i tržište vlasničkih
instrumenata)
2.Tržišta izvedenih hartija od vrednosti
Na
tržištu instrumenata duga
trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik hartija
od vrednosti kojima se uobličavaju dužničko-poverilački odnosi, odnosno kreditni odnosi. Tu
spadaju različite hartije od vrednosti, kao što su obveznice, zapisi, certifikati i slično, kojima
se vrši kreditiranje poslovanja emitenata. Emisijom ovih hartija emitent prikuplja sredstva za
svoje finansiranje, jer kupci takvih hartija postaju kreditori i nalaze se u ulozi koju ima banka
kod direktnog kreditiranja.
4
Na tržištu
vlasničkih instrumenata
trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od
vrednosti ne postaju kreditori, kao kod kupovine instrumenata duga, već postaju vlasnici dela
aktive i budućih prihoda emitenta.
Tržište izvedenih hartija od vrednosti
(ili derivatna tržišta) nastala su razvojem izvedenih
hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata. Ove hartije od vrednosti se nazivaju
izvedenim zato što njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u
njihovoj osnovi. Ta druga aktiva može biti roba, osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa,
devizni kurs itd.
3.3.4.Podela prema vremenu plaćanja i isporuke
Polazeći od vremena plaćanja i isporuke finansijske aktive, razlikuju se:
1.Promptna tržišta
2.Terminska tržišta
Karakteristika
promptnih (terminskih) tržišta
je da se poslovi i transakcije koje se na njima
zaključe odmah realizuju – isporuka finansijske aktive i plaćanje vrše se odmah po
zaključenju posla. Karakteristika
terminskih tržišta
je da se na njima zaključuju terminski
(ročni) poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene finansijske
transakcije u budućnosti (ovde spadaju tržišta izvedenih hartija od vrednosti tj. derivatna
tržišta).
3.3.5.Podela prema prirodi transakcije
Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:
1.Primarna tržišta
2.Sekundarna tržišta
Podela je izvršena po tome da li se na njima vrši prva kupovina i prodaja finansijskih
instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja.
Primarna tržišta
su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na
njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njima se uvode nove
hartije od vrednosti. Kupci kupuju novoemitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njeni
prvi vlasnici. Kupac u ovom slučaju ima položaj investitora, jer kupovina za njega znači
investiciju, s obzirom da od kupljene hartije od vrednosti očekuje prihode veće od ulaganja
koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od vrednosti
imaju ulogu emitenata koji preko primarnog tržišta dolaze do sredstava za svoje finansiranje.
Primarna finansijska tržišta imaju funkciju da se transferisanjem finansijske štednje obezbedi
njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.
Sekundarna tržišta
su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na
njima se obavlja preprodaja, odnosno druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti.
Ova tržišta omogućavaju prodaju finansijske aktive, da bi se došlo do likvidnih sredstava, jer
ova tržišta obezbeđuju likvidnost finansijske aktive a to znači da obezbeđuju likvidnost
privrednim subjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih tržišta je da ona određuju cenu
finansijske aktive, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja.
Sekundarna tržišta postoje za skoro sve hartije od vrednosti – obveznice, akcije, opcije,
fjučerse.
5
