VISOKA ŠKOLA ZA
POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT
FINANSIJSKI SISTEM
Mentor: Student:
Prof. dr
Beograd, novembar 2013. godine
Sadržaj:
Strana:
UVOD
2
1. FINANSIJSKI SISTEM
4
1.1. Finansijska tržišta 5
1.2. Finansijski instrumenti 6
1.3. Finansijske institucije 7
2. STRUKTURA FINANSIJSKOG SISTEMA 10
ZAKLJUČAK
12
LITERATURA 14
1
poslovanju. Postoje tri osnovna tipa finansijskih institucija: kreditne institucije,
institucionalni investitori i berzanske firme (investicione banke).
Finansijki mehanizam privrede
Pri istraživanju procesa finansiranja i kreditiranja privrede traba poći od finansijkih
tokova, posebno u tržišnoj privredi sa razvijenim finansijskim tržištem. Znamo da u svakoj
privredi postoje odredjeni sektori izmedju kojih se vrši cirkulacija novca i štednje. Sektori
sa viškom štednje u odnosu na investicije odredjenim mehanizmom prenose višak štednje
na sektore kod kojih se javlja manjak štednje u odnosu na investicije. Finansijski
posrednici na taj način posreduju u prenošenju novca i štednje sa suficitarnih na deficitarne
sekore. Pri tome je i monetarni sistem često direktno povezan sa sektorima sa deficitima i
finansijskim posrednicima. Imamo dva načina finansiranja privrede: mehanizam samo
finansiranja, finansijsko tržište, fiskalni sistem finansiranja ali on ima druge zakonitosti i
vezan je za državnu, finansijsku i ekonomsku politiku.
3
1. FINANSIJSKI SISTEM
U okviru privrednog sistema jedan od najvažnijih podsistema je finansijski sistem.
Finansijski sistem
1
je kao deo privrednog sistema, i sam sastavljen od više elemenata koji
omogućuju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici.
Finansijski sistem predstavlja mehanizam i vodič, odnosno sistem kanala kojim se vrši
transfer finansijskih sredstava između različitih grupa i subjekata u privredi. Obavlja
ogroman broj funkcija u privredi: funkciju štednje, funkciju blagostanja, likvidnosnu
funkciju, kreditnu funkciju, funkciju plaćanja, funkciju zaštite od rizika, makroekonomsku
funkciju, funkciju transfera resursa kroz prostor i vreme, obezbeđivanje informacija,
funkciju kreiranja novca. Najvažnije osobine finansijskog sistema su dinamičnost,
otvorenost i kompleksnost.
Dinamičnost znači da se u privrednom i finansijskom sistemu stalno dešavaju
promene i pojavljuju novi događaji koji sistem dovode u privremena stanja ravnoteže i
neravnoteže. Finansijski sistem nije statičan i jednom zauvek dat. Savremeni finasijski
sistemi su kontinuelni, odnosno funkcionišu 24 časa, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini.
Karakteristika otvorenosti znači da privreda jedne zemlje mora biti otvorena prema
inostranstvu, tj da privredni subjekti moraju ulaziti u različite oblike saradnje sa subjektima
izvan granica nacionalne ekonomije. Kod finansijskog sistema ta karakteristika je još više
izražena, pa se stoga i govori o globalnom karakteru finansijskog sistema. To je stoga što
međunarodni tokovi finansijskih sredstava i kapitala uzimaju takve razmere da je gotovo
nezamislivo živeti i raditi izolovano od međunarodne zajednice.
Karakteristika kompleksnosti nam govori da je i sam finansijski sistem sastavljen iz
većeg broja podsistema. Finansijski sistem se sastoji iz kombinacije većeg broja institucija
i učesnika (centralna banka, poslovne banke, štedionice, štedno kreditne asocijacije,
penzioni fondovi, investicioni fondovi, osiguravajuća društva, posredničke organizacije),
finansijskih tržišta (devizno, tržište novca, kapitala itd.) i finansijskih instrumenata
(instrumenti duga, vlasnički instrumenti, derivatni – izvedeni instrumenti).
Razvijenost finansijskog sistema jedne zemlje može se pratiti preko razvijenosti
njegovih najvažnijih elemanata:
Finansijska tržišta
Finansijski instrumenti
Finansijske institucije
1
Erić D., „Finansijska tržišta i instrumenti”, Čigoja Štampa, Beograd, 2003.
4
