UVOD

Finansijski izvještaj je finalni proizvod računovodstvenog procesa i osnovni izvor

finansijskih informacija. Cilj finansijskog izvještaja je da obezbedi informacije o
finansijskom položaju, performansu i promenama u finansijskom položaju sportske
organizacije koje su korisne širokom krugu korisnika u donošenju ekonomskih odluka.
Na osnovu finansijskih izveštaja može se oceniti i rad sportske administracije i njihova
uspešnost u radu.

Svet sporta je tokom poslednje decenije doživeo snažnu ekpanziju kroz razvoj

tehnologije. Zahvaljujući medijima, posebno televiziji sport, kao što je fudbal, ušao je u
svaki dom, drugim rečima, postao je pristupačan svakoj porodici širom sveta. Porast
popularnosti fudbala pojačao je komercijalni potencijal ove industrije, što se reflektuje u
sledećim i to: sklapanju novih ugovora o TV pravima, zatim unapređenju stadionske
infrastrukture i novim poslovnim aranžmanima između fudbalskih klubova i nefudbalskih
industrija. U prilog tezi da sport predstavlja važan deo industrije zabave sa tendencijom
kontinuiranog i ubrzanog rasta, posebno govori činjenica da se samo u SAD ostvari
otprilike 320 milijardi dolara prihoda u oblasti sportske industrije. Amerikanci su postali
veliki ljubitelji sporta i aktivni sportski učesnici imajući u vidu da više od 40% građana
SAD participira u sportskim aktivnostima.

Danas sportska industrija zahteva visoko osposobljene menadžere, zbog čega

je sportski menadžment razvijen kao akademsko područje. Sportski menadžeri moraju
funkcionisati   u   okviru   nekoliko   „funkcionalnih   područja“   i   izvršavati   aktivnosti   u
ispunjavanju   zahteva   svoga   posla.   Glavni   problem   sa   kojim   se   suočavaju   sportski
menadžeri   danas   je   neadekvatno   upravljanje   kategorijama   finansijske   situacije   u
sportskom biznisu, što u prvi plan po značaju dovodi funkcionalno područje finansijskog
menadžmenta.

Čitav niz primera, kako na sceni domaćeg sportskog biznisa, tako i na polju

internacionalne sportske industrije indicira na činjenicu da je finansijski menadžment
velika nepoznanica sportskih menadžera, zbog čega se sportski biznis nalazi u ozbiljnoj
finansijskoj krizi.

1. AKTIVNI POSLOVNI AMBIJENT U SPORTSKOJ INDUSTRIJI

U kojoj meri aktivni poslovni ambijent indicira na finansijsko stanje biznisa u

sportu sagledaćemo na osnovu određenog broja reprezentativnih slučajeva, pri čemu

se nećemo zadržavati na uglađenim akademskim raspravama, već ćemo na mnoge
nesporne činjenice direktno ukazati.
Pođe li se od mnogih ekonomskih kriterijuma i merila može se doći do zaključka da se
organizacija   Olimpijskih   igara   ne   isplati.   Zemlja   domaćin   je   s   ciljem   zadovoljenja
standarda, prisiljena da gradi i stadione, dvorane i druga sportska borilišta, kao i sela
koja   nakon   završetka   igara   uglavnom   nemaju   upotrebnu   vrednost,   kao   za   vreme
trajanja igara. Ukupnu cenu igara uvećali su i troškovi vezani za plate profesionalaca,
kao i ogromni iznosi vezani za sve veće troškove osiguranja gostiju od potencijalnih
terorista.   Olimpijske   igre   u   Pekingu   ostaće   zapamčene   kao   najskulje,   jer   je   Kina   u
izgradnju i organizaciju potrošila oko 30 milijardi evra.

Najveću zaradu donele su igre organizovane u Seulu 1988. godine, zatim igre iz

1984. godine u Los Angelesu. Jula 2005. godine odlučeno je da Londom dobije
organizaciju letnjih Olimpijskih igara 2012. godine. Među potencijalnim kandidatima bio
je i Njujork, ali i pre izbora Londona za organizatora igara, članovi odbora za
kandidaturu najavili su bili povlačenje Njujorka iz trke za dobijanje organizacije igara, jer
je država Njujork odbila da finansira izgradnju olimpijskog stadiona.

Odnos države prema vrhunskom sportu na najbolji način iskazuje slučaj naše

višestruke učesnice igara i osvajača 5 olimpijskih odličja Jasne Šekarić. Naime, i pored
obećanja   od   strane   Državne   zajednice   o   novčanoj   premiji   za   osvajače   medalja,
obećanu   premiju   od   10.000   evra   za   osvojenu   srebrnu   medalju   Jasna   Šekarić   ni   6
meseci nakon završetka igara nije dobila.
Ukupni nagradni fond na Vimbldonu 2005. godine iznosio je 10.085.210 funti.  Pobednik
u   muškom   singlu,   Švajcarac   Rodžer   Ferderer,   osvajanjem   treće   uzastopne   titule,
nagrađen je sa 630.000 funti, dok je 2011. godine nagradni fond 125. takmičenja na
Vimbldonu   povećan   na   15.012.700   funti,   a   pobednici   u   muškom   i   ženskom   singlu
nagrađeni su sa preko 1.100.000 funti.   Među fudbalerima, u 2010. godini po visini
zarade prednjače Dejvid Bekam sa 30 miliona evra, a slede ga brazilski reprezentativac
Ronaldo sa 29 miliona evra, argentinski internacionalac Lionel Mesi sa 24,4 miliona
evra, itd.

O činjenici da je fudbal u Evropi postao šesta industrijska grana govore između

ostalog I sledeći primeri. Američki milijarder Malkom Glejzer je od sredine maja 2005.
godine postao većinski vlasnik kluba sa” Old Traforda” (Mančester junajted), što ga je
koštalo 790,3 miliona funti (preko milijardu evra). Od irskih uzgajivača trkačkih konja
Džona Megnijera I Džej P. Mekmanusa, Glejzer je otkupio paket akcija (28,7%), čime
Amerikanac kntroliše više od 63% akcija. Vlasnik 75% akcija može da povuče klub sa
berze, a sa 90% ima obavezu da kupi kompaniju.

Roman Abramović, vlasnik Čelzija je uložio u svoj klub 683,4 miliona funti i

osvojio drugu titulu prvaka u klubskoj istoriji. Kada će se i da li će se uložena sredstva

Finansijsko izveštavanje, prof.dr Slobodan Vidaković, Fakultet za uslužni biznis Fabus, Novi Sad, 2005. godina

Što se tiče finansijskih izveštaja za 2011. godinu Crvna zvezda je prijavila
gubitak od 854 milijarde dinara (7,6 miliona evra), kao i to i da ima 72 miliona dinara
(640 hiljada evra) odloženih poreskih obaveza. Za dugoročno rezervisanje i obaveze
koje tek stižu na naplatu odvojeno je oko 42 miliona evra a za obaveze koje treba
podmiriti u kratkom roku odvojeno je 17 miliona evra

Inače, ceo klub FK Crvena zvezda je, prema zvaničnim podacima, u imovini "težak" oko
43 miliona evra, znači manje nego što duguje kreditorima i poveriocima, a godišnji priliv
(ali i odliv) gotovine je na nivou nešto preko 20 miliona evra.

Kod FK Partizan situacija je nešto bolja, jer u 2011. je imao dobitak od 31
miliona dinara (280 hiljada evra), ali ima i 410 hiljada evra odloženih porskih obaveza.
Za dugoročno rezervisanje i obaveze koje tek stižu na naplatu odvojeno je oko 20
miliona evra a za obaveze koje treba podmiriti u kratkom roku odvojeno je 19 miliona
evra.

2. SAVREMENI IZAZOVI ZA RAČUNOVOĐE I FINANSIJSKE MENADŽERE U

SPORTSKOJ INDUSTRIJI

Sportska industrija je globalna i zahteva lidere koji mogu da unapređuju uspeh

industrije, kao i da je održe konkurentnom sa drugim industrijama. Pokrivenost sporta
elektronskim   i   štampanim   medijima   je   veoma   porasla,   i   zajedno   sa   neverovatnom
konkurencijom   između   različitih   sportskih   proizvoda   i   programa,   transformisala   je
sportsko tržište u multi segment industriju.
Jedna od najznačajnijih promena, vezana za sportski biznis, događa se u sve većem
profeseionalizmu   sporta   na   račun   doskorašnjeg   amaterizma.   Olimpizam,   koji   je,   do
skoro, predstavljao bastion striktnog amaterizma, sada je otvoren za profesionalce u
mnogim sportovima, u zavisnosti od podobnosti pravila raznih međunarodnih sportskih
federacija. Danas je uočljivo brisanje   linije između amaterizma i profesionalizma sa
tendencijom profesionalizma.

Za adekvatnu realizaciju sportskog biznisa neophodan je čitav niz pretpostavki,

i   to   vrhunski   sportski   rezultati,   mediji   (tv   prenosi),   publika,   tržište,   dobra   kreacija   i
ponuda   vrednosti.   Osnovni   zadatak   menadžmenta   u   sportskoj   industriji   jeste   da
obezbedi finansijsku stabilnost sportske organizacije, što je moguće putem realizacije
niza   programa,   i   to:   program   sponzorstva,   oficijalni   snabdevači,   licence,   suvenire,
opremu, tv prenosi i tv spotovi, publika.

http://www.mondo.rs/s266855/Info/Ekonomija/Znaci_li_sta_dug_na_pocek_Zvezdi_i_Partizanu.html

Finansijsko izveštavanje, prof.dr Slobodan Vidaković, Fakultet za uslužni biznis Fabus, Novi Sad, 2005. godina

Dugo vremena u našim preduzećima je dominiralo primitivno gledanje na finansije, koje
se karakterisalo odsustvom istinskog sagledavanja finansijskih posledica poslobnih
odluka, kao i indolentnim odnosom prema problematici likvidnosti, sa ubeđenjem da će
politički centri moći i banke u nedogled spašavati preduzeća od finansijskih teškoća.

Javili su se zahtevi za tretiranjem finansija preduzeća kao posebne funkcije od

stvaralačkog značaja, tj dolazi do razvoja oblasti poslovnih finansija sa finansijskim
upravljanjem, finansijskim poslovanjem i finansijskim informisanjem. U praksi se
pojavljuju posebni finansijski organi koji vrše finansijsku funkciju u preduzeću odvojeno
od računovodstvenih organa koji kontrolišu poslovanje i informišu čitav niz korisnika.

Međutim, odsutan uticaj vlasništva i iz njega izvirućih inicijativa, motivacija i

određenih oblika finansiranja usporio je razvoj finansijskog upravljanja kod nas.

Kada bi smo adekvatno realizovali sportski biznis, moramo shvatiti da nam

je potreban, neophodan čitav niz pretpostavki. Vrhunski sportski rezultati, medie (radio i
TV prenosi), publika trzište , dobra kracija i dobra ponuda i potraznja vrednosti. Osnovni
zadatak menadzmenta u sportskoj   industriji jeste da obezbedi finansijsku stabilnost
sportske   organizacije,   a   što   je   opet   moguće   putem   realizacije   niza   programa   i   to
programa/sponzorstva generalni i ekskluzivni sponozori sponzori takmicenja i sponzori
selekcije; oficijalni snabdevaci (oprema za prevoz, ishrana);   licence i to za suvenire
(kape, šalove, znacke) i opremu (natpisi na dresovima, panoima operama); TV prienosi
i   TV   spotovi   (publika,   ulaznice);usluge   (ugostiteljstvo,   izdavanje   poslovnog   prostora,
izdavanje reklamnih površina). Moramo napomenuti da je veoma dug vremenski period
u našim preduzećima je dominiralo primitivno gledanje na finansije, a to je zapravo bilo
pravo odsustvo istinskog sagledavanja posledica poslovnih odluka kao i što se gledalo
veoma hladno prema segmentu likvidnosti, i vladalo je ubedjenje da će politicki centri
moci i banke u nedogled spašavati preduzeca od finansijskih teškoca. Nakon dolaska
normalnijih   vremena   došlo   je   do   potrebe   za   finansijskim   načinom   razmišljanja   o
posledicama odluke i dolazi do razvijanja naprednih koncepata o racunovodstvu. Dolazi
do razvoja oblasti     i finansijsko poslovanje odnosno   obavljanje finansijskih funkcija i
finansijskim informisanjem

U praksi se pojavljuju opet u preduzećcu odvojeno od račcunovodstvenih

organa koji kontrolišu poslovanje i informišući niz korisnika (internih i eksternih). Kako bi
smo   objasnili   menadzment   u   sportskoj   industriji   moramo   pomenuti   odsutan   uticaj
vlasništva   i   iznjega   nastojecih   inicijativa   i   odredjenih   oblika   finansiranja   (hartije   od
vrednosti, akcije, obveznice, i naravno i njihova trzišta), svesni smo da je usporio razvoj
finansijskih upravljanja. Na našim fakultetima i višim školama nastoje da se protežiraju
napredne zamisli o  savremenim teorijama o poslovnim finansijama i računovodstvu.

http://bs.scribd.com/doc/62974982/Seminar-Ski-Rad-Iz-Teorije-i-Analize-Bilansa-2-Dio