Организациона димензија финансијског плана везана је пре свега за начин организовања
предузећа. У претходном делу овог рада упознали смо се са неким од модела
организовања предузећа у складу са општом теоријом система. Наиме, предузеће се може
посматрати и анализирати као целовит организациони систем који је састављен од
одређеног броја елемената или подсистема, односно организационих јединица.

У складу са наведеним, са аспекта организационих димензионисања, финансијски

планови могу бити:



интегрални и



парцијални.

Интегрални финанијски планови доносе се и усвајају на нивоу предузећа као

целовитог организационог система. С друге стране, сва предузећа која имају организоване
посебне послове, односно организационе јединице доносе посебне парцијалне планове.
Парцијални планови су детаљнији и у оквиру њих се дефинишу циљеви и задаци који се
требају реализовати у наредном обрачунском периоду. Парцијални планови
организационих јединица морају бити међусобно усклађени како би се реализовали
циљеви и задаци који су планирани у интегралном плану на нивоу предузећа као целине.

Поред организационе димензије у литератури и пракси се најчешће наводи

временска фимензија финансијских планова, који се могу поделити на перспективне и
основне финансијске планове.

Перспективни планови доносе се за временски период од више година тако да их

најчешће можемо срести као средњорочне и дугорочне планове. Средњорочни планови
усвајају се најчешће за период од око пет година, док се дугорочни планови усвајају за
временски период од око десет година, мада су овако наведене границе предмета
посебних дискусија.

Основни финансијски планови усвајају се за временски период од једне године, и

подразумевају детаљну разраду свих елемената плана. Највише се пажње и простора у
финансијским плановима посвећује обртним средствима. Годишњи планови се разрађују
на тромесечне планове који се најчешће називају „динамичким“. У оквиру динамичких
планова највише се пажње посвећује праћењу и анализи трошкова и прихода као и
приливима и одливима новчаних средстава предузећа.

2. Основни извори података финансијског планирања

У оквиру процеса репродукције свако предузеће има свој циљ и сходно њему

задатак који се треба реализовати. Реализација постављених циљева и задатака могућа је
само уколико предузеће поседује адекватно потребне основне елементе процеса
производње оличене у средствима за рад, предметима рада и радној снази. Током
реализације процеса репродукције у предузећу долази до промена у вези са наведеним
елементима које се евидентирају у књиговодству предузећа. Књиговодствени подаци у
вези са стањем средстава, њиховим изворима, улагањима, реализацији производа и услуга,
трошковима и приходима, висини оствареног добитка и његовој расподели, као и остали
подаци служе као основ за спровођење процеса финансијског планирања у предузећу.

Књиговодствену евиденцију могуће је организовати на разне начине, међутим,

најчешће се она прилагођава систему организације који је актуелан у предузећу.

Књиговодствена евиденција се организује на нивоу предузећа као целине, ако у

свом саставу нема организоване засебне департмане, односно организационе јединице.

Уколико се менаџмент предузећа определио за организовање посебник

организационих јединица у свом саставу на основу функционалног, дивизног или неког
другог модела заснованог на профитном принципу, оно најчешће формира и посебно
књиговодство за сваку профитну организациону јединицу. Оваква солуција је уједно и
оптимална са становишта финансијског планирања.

Биланс стања, такође, представља један од основних извора података за

финансијско планирање. На основу биланса стања добијају се подаци о стању средстава и
изворима средстава који се затим користе за планирање материјалних и нематеријалних
улагања, обртних средстава и њиховог финансирања.

Билансом успеха обухваћено је целокупно пословање предузећа обухватајући све

трошкове, приходе, добитак као и његову расподелу. Подаци из биланса упућују
аналитичара на спознају чињенице да ли је предузеће остварило позитиван или негативан
финансијски резултат.

Подаци који се добију на основу биланса стања и успеха обезбеђују спровођење

статичке анализе, те уколико се жели динамичка анализа користиће се подаци из
књиговодствене евиденције.

На основу изнетог може се извести закључак да се као основни извор података

потребних за финансијско планирање у предузећу користе биланс стања и успеха, али с

Проф. др Александар Доганџић,

Пословне финансије,

Универзитет у Приштини, Економски факултет,

Косовска Митровица, 2011., стр. 170.