Дугорочно   финансирање   се   односи   на   временски   рок   дужи   од   пет   година,   дакле   извори
средстава расположиви су дуже од пет година. То је финансирање код којег извори дуго трају
и расположиви су више од пет година. Могу бити рочни (туђи) што подразумева да имају рок
доспећа у раздобљу дужем од пет година, а односи се на дугорочне кредите, те капитал
добијен емисијом обвезница и слично, и нерочни (властити) који немају рок доспећа него су
трајно расположиви, а ту спадају деоничарски капитал од емисије редовних и повлашћених
акција,   финансирање   финансијским   резултатом   и   сл.   Ови   извори   представљају   темељни
капитал предузећа и користе се за финансијско улагање у дуготрајну имовину односно развој
предузећа.   Понекад   се   извори   финансирања   према   року   расположивости   деле   само   на
краткорочне и дугорочне изворе.

Кредит   представља   дужничко-поверилачки   однос   у   коме   поверилац   уступа   дужнику
одређени новац или робу на одређено време и уз одређену накнаду. У савременим условима
доминирају новчани кредити код којих кредитор уступа предузећу на одређено време и под
кредитиним   условима   право   располагања   његовим   новчаним   средствима.   Елементи
кредитног   односа   су:   уступање   новчаних   средстава   под   одређеним   условима,   враћање
новчаних средстава увећаних за уговорену накнаду (камату) у одређеном року и поверење
које   поверилац   који   даје   кредит   има   према   дужнику   који   прима   кредит.   Дугорочно
кредитирање је у функцији развоја, не повећава новчану масу будући да се ради о преношењу
куповне   снаге   у   начелу   у   профитабилне   секторе.   Да   би   се   донела   исплатива   одлука   уз
најмањи   могући   ризик   (оптимализација   ризика)   даваоци   кредита   треба   да   располажу
могућношћу   комплетне   анализе   пословања   онога   ко   тражи   кредит,   треба   да   истраже
могућности пласмана робе или услуга које су предмет кредитирања и друго.

Поред тога онај који даје кредит мора располагати с низом анализа везаних за трошкове
кредитиране производње, треба познавати окружење лица које потражује кредит односно
мора располагати подацима који ће гарантовати сигурно, профитабилно, рационално
пословање и повраћај уложених средстава. Уједно ови кредити за разлику од краткорочних
имају и различиту каматну стопу и другачија покрића. Уобичајено је, с обзиром на њихове
особине, дугорочне кредите делити на хипотекарне и инвестиционе.

Дугорочни кредити се отплаћују у дужем временском периоду. То се чини на различите
начине, а најчешће у годишњим, полугодишњим и тромесечним ратама које у себи садрже
део главнице и камате. Могу се уговарати једнаки или променљиви износи тих рата.