Finansijski instrumenti
1 - FINANSIJSKO TRZISTE
1.1. Finansijska tržišta – vrste i poslovi
1.1.1. Finansijska tržišta, pojam i vrste.
Pod tržištem se u najširem smislu reci podrazumeva mesto na kome se susrecu
ponuda i tražnja za robama, uslugama i novcanim sredstvima. Analogno ovom zakljucuje
se da danas postoje robno tržište, tržište usluga i finansijsko tržište.
Finansijsko tržiše, dakle zadovoljava tražnju privrednih subjekata za novcanim
sredstvima, a sa druge strane omogucava vlasnicima novcanih sredstava da ostvare
prihod
na
svoju
imovinu.
Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se traže i nude
finansijsko novcana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano
formira
cena
tih
sredstava.
Cena finansijskih sredstava formira se pod odlucujucim uticajem ponude i tražnje,
a izražava se u vidu kamatne stope, koja je opet razlicita za svaki od segmenata
finansijskog
tržišta.
Najbitnija podela finansijskog tržišta je podela na novcano tržište i tržište kapitala.
Pod novcem se podrazumeva sva ona finansijska imovina koja se troši u roku od 1
godine i menja svoj oblik u tom roku. Finansijsko tržište se prema predmetu poslovanja
može
podeliti na:
Novcano tržište - na ovom tržištu se traže i nude kratkorocna novcana sredstva i
kratkorocne hartije od vrednosti, cime se tražiocima omogucava zadovoljavanje potreba
u vezi likvidnosti, prometa i proizvodnje, a vlasnicima slobodnih novcanih sredstava
zamena novca za druge likvidne plasmane uz ostvarenje prihoda u vidu kamate.
Devizno ili internacionalno tržište - na ovom tržištu se vrši kupoprodaja stranih sredstava
placanja, uskladuje ponuda i tražnja deviza i njihov kurs.
Tržište kapitala - na ovom tržištu se prodaju i kupuju dugorocna novcana sredstva
odnosno kapital i dugorocne hartije od vrednosti tzv. Efekti.
1.1.2. Funkcionisanje tržišta kapitala.
Postoje cetiri osnovna oblika tržišta kapitala:
1. Primarno,
1
Finansijski instrumenti
2. Sekundarno,
3. Tercijalno i
4. Internacionalno tržište kapitala (i finansijsko tržište).
Na primarnom tržištu kapitala odvija se plasman nove emisije akcija. Ucesnici
ovog tržišta su akcionarska društva koja izdaju emisiju kcija i finansijski posrednici.
Na sekundarnom tržištu se kupuju, prodaju vec izdate akcije. Osnovni nosioci
poslova
i finansijski posrednici su brokeri.
1.1.3. Segmenti finansijskog tržišta.
Tržište kapitala i novcano tržište se mogu dalje dekomponovati i to na novcano
tržiše na: tržište žiralnog novca, kreditno, eskontno, lombardno, devizno i tržište
kratkorocnih hartija od vrednosti, a tržište kapitala na: kreditno-investicijono,
hipotekarno i tržište dugorocnih hartija od vrednosti koje opet može biti emisiono,
odnosno primarno i sekundarno.
Promptni poslovi se nazivaju i spot, keš ili gotovinski i kod njih je glavna karaktreristikata
da se svaka novcana ili kapitalna transkcija izvršava odmah, a najkasnije u roku od dva
do pet dana
racunajuci od dana sklapanja posla.
Terminski poslovi se karakterišu time da se kupoprodaja odnosno realizacija
ugovora ne izvršava promptno tj. odmah , vec kasnije na unapred utvrden dan ili u
unapred utvrdenom roku koji pocinje teci sa istekom poslednjeg dana za izvršenje
promptnog ugovora.
Kreditno tržište je deo novcanog tržišta na kome se trguje kreditnim materijalom,
sa rokom dospeca do godinu dana.
Eskontno tržište je takav oblik tržišta gde se trguje eskontnim materijalom koji se
u bilansu vidi kroz poziciju menicni portfolijo. Menica je hartija od vrednosti eskontnog
tržišta koja vrši funkciju obezbedenja i instrument placanja.
Lombardno tržište je specijalizovano tržište za trgovinu lombardnim materijalom
robnog karaktera (gde spadaju faktura i založnica), lombardnim materijalom nerobnog
karaktera (gde spadaju hartije od vrednosti iza kojih stoji finansiska transakcija) i
lombardnim kreditima.
Devizno tržište obuhvata trgovinu devizama kao kratkorocnim potraživanjima
izraženim u stranom novcu što predstavlja poseban oblik novcane imovine.
Tržište kratkorocnih hartija od vrednosti je ono na kome se emituju i primarno
prodaju hartije od vrednosti i istovremeno trguje vec emitovanim harttijama od
vrednosti kratkorocnog karaktera.
Tržište žiralnog novca je najvažniji deo novcanog tržišta. Preko njega monetarna
2
Finansijski instrumenti
trgovati na različitim finansijskim tržištima), a za njihove emitentepredstavljaju
finansijsku pasivu (obaveze). Na finansijskom tržištu se putem finansijskih transakcija
istovremeno kreira i finansijska aktiva ifinansijska pasiva. Radi lakšeg razumevanja
kreiranja finansijske aktive i pasive nužno je navesti njihovu sadržinu:
Finansijska aktiva:
kupci finansijskih instrumenata = vlasnici = investitori, subjekti štednje, ulažu u različite
oblike finansijskih instrumenata i imaju pravo na budući period
Finansijska pasiva:
emitenti finansijskih instrumenata = prodavci, subjekti investiranja, prikupljaju sredstva
emisijom različitih oblika finansijskih instrumenata i imaju obaveze premaistima.
Finansijska aktiva obuhvata: hartije od vrednosti, depozite, potraživanja,
finansijska prava, žiralni novac, devize, zlato i plemenite metale. Cinjenica je, da hartije
od vrednosti predstavljaju najznačajniji, najmnogobrojniji i najrazvijeniji oblik finansijske
aktive. Hartije od vrednosti se najčesće dele prema: roku dospeća (kratkoročne,
srednjoročne i dugoročne),
emitentima (država, centralna banka, poslovne banke i firme kao emitenti).
2.1. Finansijski instrumenti na finansiskom tržištu
Za analizu finansijskih instrumenata u razvijenim kapitalistickim privredama, kao i
u našoj privredi osnovne su karakteristike:
a) Struktura instrumenata po sektorima,
b) Struktura po vrstama istrumenata,
c) Struktura instrumenata po rokovima i
d) Struktura instrumenata po nacinu formiranja, oblicima upravljanja, odlucivanjao
njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi oblik.
U analizi strukture finansijskih instrumenata po sektorima, sve finansijske
instrumente možemo grupisati na sledece sektore.
1. Sektor privrednih preduzeca,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor države,
5. Sektor banaka i finansijskih institucija,
6. Sektor inostranstva.
3. HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti su pisane isprave koje svojim vlasnicima donose odredjena
prava ( pravo na robu,na novac i neka lična prava).
Hartije od vrednosti predstavljaju
pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu izdavaoca hartije od vrednosti
koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obaveza
4
Finansijski instrumenti
napisana u hartiji od vrednosti, ima izvršiti zakonitom imaocu hartije od
vrednosti.
Hartije od vrednosti mogu biti:
1. kreditne – označavaju kreditni odnos koji se obavlja izmedju kupca i prodavca,
2. vlasničke - označavaju suvlasništvo u odredjenom preduzeću i tad nema povratka
novca.
Hartije od vrednosti glase na:
1. ime - sadrži podatak o tome ko je njen vlasnik i kada se ovakva hartija od
vrednosti prodaje nanjenoj poledjini se beleži da je prodata (indosament)
2. na donosioca - kod hartija od vrednosti koje glase na donosioca to je zabeleženo
i na samom papiru. Sva prava koja donosi taj papir može ostvariti onaj ko ga
poseduje.
Vrste hartija od vrednosti:
blagajničke menice,
blagajničke note,
blagajničke obveznice,
papiri državnih agencija,
komercijalni papiri,
obveznice,
Blagajničke menice su kratkoročne hartije od vrednosti koje se prodaju na
novčanom tžištu. Nemaju kamatu koja se naknadno obračunava, nego je kamata već
obračunata. Kupac kupuje menicu povrednosti nižoj od nominalne, a kada dodje rok za
naplatu dobiće pun iznos na koji menica glasi.
Blagajničke note su dugoročne hartije od vrednosti koje se prodaju na tržištu
kapitala. Glase na ime ikada se hratija proda na njoj se indosamentom navodi novi
vlasnik.
Blagajničke obveznice emituje država, kamata se obračunava i isplaćuje kupcu u p
olugodišnjimnavaratima.
Papiri državnih agencija su hartije od vrednosti koje emituju javna i državana
preduzeća.
Komercijalni papiri se svrstavaju u kratkoročne hartije od vrednosti. Njih prodaju
preduzeća ili bankesa željom da dopune sopstvene izvore sredstava. Karakteristične su
po roku dospeća od 279 dana.
5
Finansijski instrumenti
vlasnika, i vršiti prenos vlasništva ovakve robe ili istu stavljati u zalog. Jedan deo ovih
hartija od vrednosti (kao što je akcija), daje pravo vlasništva i upravljanja akcionarskim
društvom.
Menice, obveznice, trgovačke uputnice, imaju kreditnu ulogu. Ček ima ulogu
platežnog sredstva.Teretnica, skladišnica, tovarni list služe kao sredstva pri
transakcijama u robnom prometu, pomoću kojih se može raspolagati robom, čak i onda
kada ona nije u posedu kod vlasnika i vršiti prenos
vlasništva ovakve robe ili je stavljati u zalog. Akcije daju pravo vlasništva i upravljanja u
akcionarskom društvu.
3.4. Vrste hartija od vrednosti
Postoji više vrsta hartija od vrednosti koja su poznata u pravnoj teoriji i te su
podele date po različitim kriterijumima. Tako se od strane nekih autora, govori o podeli
hartija od vrednosti s obzirom na
2
:
1. način određivanja imaoca prava
2. prirodi inkorporisanog prava,
3. načinu nastajanja prava
4. prema vezi u odnosu na osnovni posao,
5. prema karakteru potraživanja
6. prema roku dospelosti
7. prema mestu izdavanja i mestu ispunjenja isl.
Pored ove podele može se govoriti i o vrstama hartija od vrednosti koje su
propisane u Zakonu o obligacioni odnosima
3
i u Zakonu o hartijama od vrednosti
4
.
Vrste hartija od vrednosti :
1. hartije od vrednosti koje glase na ime,
2. hartije od vrednosti koje glase na donosioca i
3. hartije od vrednosti po naredbi,
U teoriji i praksi postoje i podele prema:
2
Ovakve i slične podele mogu se sresti kod Antonijevića dr. Z, - Privredno pravo, i kod Vasiljević
dr. M
3
Član 236 ovog Zakona
4
Član 2. ovog Zakona
7
