BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA U SRBIJI
Srđan Milićević 12/13 s-k
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BLACE
PRISTUPNI RAD
FINANSIJSKO TRŽIŠTE
TEMA: BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA U SRBIJI
Mentor: Student:
Prof: dr Jasminka Đuričanin
Finansijsko tržište
Blace, februar 2014. god.
1/43
BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA U SRBIJI
Srđan Milićević 12/13 s-k
S A D R Ž A J
UVOD…………………………………………………………………...…....3
1. OSNIVANJE BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA.......................4
2. BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA..................................................5
3. ORGANIZACIJA BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA..............6
4. USLUGE BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA.............................7
4.1. Rad sa klijentima
.....................................................................................9
4.2. Etika i odgovornost
................................................................................10
5. BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA NA FIN. TRŽIŠTU..............11
5.1. Modeli organizovanja brokersko-dilerskih društva
.......................................
11
5.2. Karakteristike trgovanja brokersko-dilerskog društva
...................................
18
5.3. Strategija upravljanja računima klijenata brokersko-dilerskog društva
............
18
5.4. Strategija trgovanja brokersko-dilerskog društva na finansijskoj Berzi
.............
22
6. BROKERSKE KUĆE U SRBIJI ............................................................28
6.1.Regulatorna tela i licenca za brokere
......................................................................
29
6.2. Brokeri u Srbiji za trgovinu zlatom
.........................................................................
30
6.3. Online broker
..........................................................................................32
6.4. Broker osiguranja
....................................................................................34
6.5. Kako funkcionišu brokerske kuće
...............................................................36
6.6. Broker za akcije
.......................................................................................37
6.7. Brokeri u Srbiji
.......................................................................................39
ZAKLJUČAK................................................................................................41
LITERATURA..............................................................................................42
2/43
BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA U SRBIJI
Srđan Milićević 12/13 s-k
1. OSNIVANJE BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA
Berzanski posrednici predstavljaju izuzetno značajnu i heterogenu grupu učesnika na
finansijkom tržištu. Iako u svetu postoji više vrsta, u Srbiji se oni grubo mogu svrstati u dve
osnovne kategorije, pri čemu se kao kriterijum za podelu uzima oblik organizovanja pravnog
lica. Pa tako razlikujemo brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Dok su brokersko-
dilerska društva organizovana kao posebno pravno lice, ovlašćene banke dobijaju status
berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u sklopu banke. Pored
samog postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u
poslovnim knjigama, kao i da bude tehnički i kadrovski opremljena za obavljanje osnovne
delatnosti.
Brokersko-dilerska društva mogu obavljati različite forme poslova zavisno od kategorije po
kojoj su registrovani. Tako je, prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata, moguće osnivanje brokersko-dilerskog društva koji će obaljvati
poslove brokera, dilera, market mejkera, portfolio menadžera, agenta emisije, pokrovitelja
emisije i investicionog savetnika. Osnovna razlika između brokera i dilera leži u činjenici da
brokeri u svoje ime, a za račun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, dok dileri trguju
u svoje ime i za svoj račun. Za svoje usluge broker naplaćuje proviziju, dok diler zaradu
ostvaruje razlikom u ceni hartije. Posao market mejkera predstavlja specifičan vid dilera, s
obzirom na to da on ima obavezu da otkupljuje ili prodaje hartije od vrednosti po ceni koju je
unapred javno naveo. Market mejker, pored sopstvenog interesa, čuva i interes celog tržišta,
pošto nekad, čak i na sopstvenu štetu, on kupuje ili prodaje hartije kako bi održao njihovu
likvidnost i sprečio drastičije oscilacije u ceni. Prema pomenutom Zakonu, propisan je
minimalni osnovni kapital brokersko dilerskog društva. Da bi brokersko dilersko društvo
obavljalo brokerske poslove i poslove investicionog savetnika, mora imati minimum 50.000
evra osnovnog kapitala, dok je za obavljanje dilerskih poslova i poslova agenta emisije taj
iznos duplo veći. Ukoliko, pak, društvo želi posao market makera Beogradske berze ili
portfolio savetnika, minimalni kapital iznosi 200.000 evra. Najveći iznos od 300.000 evra
potreban je ukoliko društvo želi da se bavi i poslovima pokrovitelja emisije hartija od
vrednosti. Takođe, prema Zakonu, brokersko-dilersko društvo može obavljati delatnosti
brokera ukoliko ima barem jedno lice zaposleno na neodređeno vreme, sa dozvolom za
obavljanje poslova brokera.
4/43
BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA U SRBIJI
Srđan Milićević 12/13 s-k
S obzirom na rizik kojem je brokersko dilersko društvo izloženo u svom poslovanju,
Zakonom je propisano da kapital društva mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je
potreban da bi se obezbedilo pokriće mogućih gubitaka. Iznos ovog kapitala, kao i
metodologiju za njegovo izračunavanje, propisala je Komisija za HoV. Takođe, da bi se
umanjio rizik iz poslovanja, propisano je da izloženost riziku, odnosno zbir svih potraživanja
prema nekom licu, vrednost ulaganja u hartije tog lica, kao i vrednost udela kapitala
brokersko dilerskog društva u tom licu ne sme biti veća od 25%. Ovi propisi nastali su sa
ciljem da se minimizira rizik i tako umanji opasnost da će investitori i druči učesnici na
finansijskom tržištu biti drastičo oštećeni ukoliko brokersko dilersko društvo doživi poslovnu
smrt.
U Srbiji je kod Komisije za hartije od vrednosti trenutno registrovano 74 brokersko dilerska
društva, dok je registrovano još 20 ovlašćenih banaka, koje takođe obavljaju brokersko
dilerske poslove na Beogradskoj berzi. Od njih ukupno 94, 88 je ima status člana Beogradske
berze i kao takvi mogu obavljati sam proces trgovanja.
2. BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA
Neizvesna kretanja ekonomskih parametara u zemljama evrozone odrazila su se kako na
tržišta zemalja u regionu, tako i na domaće tržište. Otežanim uslovima u kojima je
funkcionisalo tržište kapitala u Republici Srbiji u 2012. godini doprinela je nepovoljna
privredna i investiciona klima, što je uticalo i na poslovanje brokersko dilerskih društava.
Tokom 2012. godine započete su aktivnosti u skladu sa prethodno donetim regulatornim
merama, a u cilju povećanja efikasnosti i transparentnosti tržišta kapitala i smanjenja
sistemskog rizika. Međutim, u uslovima slabih izgleda za privlačenje sredstava iz inostranstva
i pojačane uzdržanosti investitora od ozbiljnijih ulaganja, srpsko tržište kapitala je ostalo
nerazvijeno, plitko i nedovoljno likvidno, sa prilično ograničenim mogućnostima da izađe iz
zone rizika.
Prisutne okolnosti opredelile su poslovanje učesnika na tržištu hartija od vrednosti, tako da su
brokersko-dilerska društva, posle iskazanog pozitivnog rezultata u prethodnoj godini,
prvenstveno zbog visokog dobitka jednog društva, u 2012. godini ponovo poslovala sa
gubitkom, što je i karakterisalo njihove rezultate ostvarene tokom čitavog kriznog perioda.
Nastavljen je kontinuirani pad broja društava koja su obavljala brokersko-dilersku delatnost, a
5/43
BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTVA U SRBIJI
Srđan Milićević 12/13 s-k
poslovanje brokerske kuće, jer ukoliko klijent vidi da su analize i procene kvalitetne i da se na
osnovu njih može zaraditi, vrlo je verovatno da će svoje poslovanje usmeriti na tu kuću.
Izveštaji ovog odeljenja uključuju analizu lokalnih kompanija, privrednih sektora, kao i
ekonomije u celini.
Većina brokersko-dilerskih društava poseduju korporativno odeljenje, manje ili više
razvijeno, u zavisnoti od broja i obima usluga koje pružaju svojim klijentima. U ovom sektoru
dominiraju poslovi korporativne agenture, odnosno vođenje administrativnih poslova za
emitenta, koji proizilaze iz zakonskih obaveza, a tiču se objavljivanja prospekta, evidencije
hartija u Centralnom registru, obaveštavanja javnosti o održavanju skupština akcionara, itd.
Pored toga, u korporativnom odeljenju javljaju se i usluge investicionog, pravnog i
finansijskog konsaltinga, kojima stručnjaci ovog odeljenja nastoje da klijentima ponude što
povoljnije alternative za uspešno poslovanje. Takođe, ukoliko se brokersko-dilersko društvo
registruje za obavljanje poslova agenta i/ili pokrovitelja emisije hartija od vrednosti, tim
aktivnostima baviće se zaposleni unutar korporativnog odeljenja.
Pored ovih, takoreći, osnovnih sektora, u brokersko-dilerskim društvima javljaju se prateća
odeljenja, koja ne doprinose direktno stvaranju dobitka, već imaju za cilj siguran i kvalitetan
proces poslovanja, kao i ostvarivanje kontakata sa orkuženjem. Naime, većina brokerskih
kuća poseduje zasebno odeljenje koje se bavi internom kontrolom, odnosno proverom
ispravnosti poslovanja sa aspekta zakonskih propisa. Poseban akcenat se stavlja na kontrolu
insajderske trgovine, koja je u uslovima kada brokerska kuća trguje i za svoj i za klijentov
račun, veoma moguća, i zato veoma strogo sankcionisana. Ovo odeljnje služi upravo da se
spreči pojava svih nepravilnosti koje bi mogle biti sankcionisane od strane Komisije za hartije
od vrednosti. Takođe, ističe se i odeljenje marketinga, zajedno sa odljenjem za odnose sa
javnošću, koje, u skladu sa sve većim značajem ovih funkcija u savrenemin poslovnim
odnosima, i kod brokerskih kuća ima bitnu ulogu. Ova odeljenja treba javnosti da prikažu
brokersku kuću na takav način da se što lakše privuče ciljna grupa klijenata.
Svaka od ovih celina obavlja određen skup aktivnosti, koji zajedno doprinose kvalitetnom i
efikasnom radu celog brokersko dilerskog društva. U zavisnosti kakve ciljeve ispred sebe
društvo postavi, tako će organizovati svoje poslovanje i sektore.
7/43
