1
SADRŽAJ
UVOD..................................................................................................2
1.
FINANSIJSKI SISTEM...................................................................2
1.1
FINANSIJSKA TRŽIŠTA.............................................................3
1.2. FINANSIJSKI INSTRUMENTI...................................................4
1.3.FINANSIJSKE INSTITUCIJE......................................................6
2. STRUKTURA FINANSIJSKOG SISTEMA..................................9
2.1 CENTRALNA BANKA I REGULACIJA FINANSIJSKOG
SISTEMA.............................................................................................9
2.5.OSNOVNE FUNKCIJE NBS......................................................11
3.
NAJZNAČAJNIJI FINANSIJSKI POSREDNICI.........................15
3.1.DEPOZITNE INSTITUCIJE.......................................................15
3.2.NEDEPOZITNE INSTITUCIJE..................................................16
3.2.1. OSIGURAVAJUČA DRUŠTVA............................................16
3.2.2..PENZIONO OSIGURANJE....................................................17
3.2.3INVESTICIONI FONDOVI......................................................17
4. ZAKLJUČAK................................................................................18
LITERATURA...................................................................................19
2
UVOD
Brz razvoj finansijskog tržišta u industrijskim razvijenim zemljama, a naročito u
SAD-u, zahtevao je i razvoj sistema savremenih finansijskih institucija koje su adekvatne
potrebama, pre svega, investitora, a zatim i korisnika kapitala. Takav zahtev se postavljao kao
neophodan, jer je bankarski sektor organizovan na konzervativan način postao kočnica
daljnjeg razvoja tržišnih odnosa i finansijskog tržišta uopšte. Reorganizovanje i
prilagođavanje bankarskog sektora novonastaloj situaciji i novim potrebama je bilo
sporohodnog karaktera iz mnoštva razloga, od kojih je najvažniji bio razlog neizvesnosti i
rizika u poslovima sa novcem i kapitalom, što novac i kapital po prirodi stvari nose sa sobom.
Tim činjenicama se može zahvaliti što su zemlje sa razvijenim finansijskim tržištem
obogatile svoju finansijsku strukturu nizom novih daleko fleksibilnijih i efikasnijih institucija
od konzervativnih i sporo prilagodljivih bankarskih organizacija. Najtipičniji predstavnici
ovih veoma efikasnih institucija na bankarsko – finansijskom tržištu su svakako penzioni
fondovi.
Finansijski sistemi razvijenih zemalja u novijem periodu obogaćeni su, dakle, pojavom i
razvojem novih tipova finansijskih posrednika, od kojih se poseban značaj pridaje upravo
penzionim fondovima. Ove relativno mlade finansijske organizacije su ostavile duboki trag
na tim finansijskim tržištima i danas čine njihov nezaobilazan sastavni deo. Razvoj ovih
institucija je imao značajne pozitivne uticaje na razvoj privrede I finasijskog sistema u
razvijenim zemljama, a kao najvažnije mogu se istaći sledeće: porast nivoa institucionalne
štednje, porast broja alternativa za pribavljanje izvora finansijskih sredstava od strane
preduzeća, jačanje konkurencije među finansijskim institucijama,
intenzivan razvoj finansijskih inovacija, produbljivanje i razvoj tržišta kapitala i pogotovo
tržišta korporativnih akcija i obveznica, itd.
1.FINANSIJSKI SISTEM
U okviru privrednog sistema jedan od najvažnijih podsistema je finansijski sistem.
Finansijski sistem je kao deo privrednog sistema, i sam sastavljen od više elemenata koji
omogućuju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici.
Finansijski sistem predstavlja mehanizam i vodič, odnosno sistem kanala kojim se vrši
4
realnim tokovima, kao i optimalno korišćenje ekonomskih potencijala i njihovo
uravnoteženje na svim nivoima ekonomskih jedinica. Finansijsko tržište je osnovni elemenat
svakog finansijskog sistema. Reč je o mestu gde se povezuju različiti učesnici privrednog i
društvenog života i gde se zaključuju poslovi u vezi kupoprodaje različitih finansijskih
insrumenata. Finansijsko tržište predstavlja instituciju kreiranu od strane društva kako bi se
na što bolji način alocirali ograničeni i oskudni finansijski resursi i kako bi se na najefikasniji
način zadovoljila tražnja za njima. Ono je mesto gde se kreiraju finansijski instrumenti gde se
okupljaju svi učesnici. Na njima se formiraju različite cene pojedinih hartija od vrednosti,
kamatne stope, devizni kursevi. Na njemu se vrši distribucija prihoda i meri efikasnost
poslovanja. Finansijsko tržište možemo sresti u dva osnovna oblika užem i širem. Uži oblik
je vezan za tačno određeno mesto, vreme, organizaciju i način funkcionisanja. Takvo tržište
se naziva pojmom berza, a promet na njemu berzanskim prometom. Šire shvatanje
finansijskog tržišta je vezano za sva druga mesta van berze gde se takođe susreću ponude i
tražnje za različitim finansijskim instrumentima i gde se obavljaju finansijski poslovi i
zaključuju finansijske transakcije. Promet na takvom tržištu se naziva vanberzanski promet.
On može biti organizovan na različite načine – preko međubankarskog tržišta, posebnih
organizacija I njenih filijala, preko kompjuterskih sistema u kome je uključen veći broj
finansijskih učesnika (kao na primer „tržište preko šaltera” tzv OTC u SAD). Po svom
predmetu poslovanja, finansijsko tržište se obično dekomponuje na novčano tržište, devizno
tržište i tržište kapitala. U teoriji i praksi razlikuje se i primarno i sekundarno tržište. Tržište
kapitala anglobira tri specijalizovana tržišta i to hipotekarno, kreditno-investiciono (gde se
trguje dugoročnim investicionim kreditima) i kao treće se spominje tržište dugoročnih hartija
od vrednosti. Novčano tržište ima za razliku od tržišta kapitala mnogo veći broj segmenata:
kreditno, eskontno, lombardno, tržište novca, primarno i sekundarno tržište kratkoročnih
hartija od vrednosti…
1.2. Finansijski instrumenti
Finansijski instrumenti predstavljaju predmet trgovanja na finansijskim tržištima. Njihova
razvijenost i diverzifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji stepena razvijenosti
pojedinih finansijskih tržišta. Kada se govori o finansijskim instrumentima često se u
udžbenicima iz ove oblasti u svetu koristi jedan sinonim – finansijska aktiva. Reč je
oneopipljivoj aktivi, čija vrednost direktno ne zavisi od vrednosti fizičkih dobara, već
predstavlja prava na neke buduće prihode ili koristi. Tu možemo podrazumevati razne
5
novčane i finansijske instrumente kojima se može trgovati na finansijskim tržištima. Iz
računovodstva je poznato da svaka aktiva mora da ima svoju pasivu. Otuda, sa druge strane
posmatrano postoji kategorija subjekata za koje finansijski instrumenti predstavljaju
finansijsku pasivu. Finansijske instrumente emituju ili izdaju oni subjekti koji
imajunedostatke finansijskih sredstava ili kapitala u datom trenutku. Najvažnije karakteristike
koje imaju uticaja u procesu odlučivanja o alokaciji finansijskih sredstava su likvidnost, rizik
i prinos (dobit). Ukoliko bismo samo nabrajali finansijske instrumente najznačajniji bi bili
sledeći:hartije od vrednosti (kao najzastupljeniji i najmnogobrojniji), depoziti, potraživanja,
finansijska prava, žiralni novac, devize i devizni kursevi kao i zlato i plemeniti metali. Brojne
su podele finansijskih instrumenata, tako u zavisnosti od načina na koji se prenose
razlikujemo sledeće:
Finansijske instrumente koji glase na donosioca
Finansijski instrumenti koji se prenose po naredbi a koji glase na ime, uz dodatak „po
naredbi” ispred imena. Naredba se izdaje pismeno, na poleđini I to je indosament.
Ako se pravo prenosa isključi i to su „rekta” hartije od vrednosti. Prenose se
ugovorima, a prenos se mora dokazivati.
U zavisnosti od prinosa koji donose finansijski instrumenti se dele na:
Finansijski instrumenti bez prinosa
Finansijski instrumenti sa fiksnim prinosom
Finansijski instrumenti sa promenjivim prinosom
Prema roku dospeća razlikuju se sledeći finansijski instrumenti:
Kratkoročni
Srednjoročni
Dugoročni
Sa neodređenim rokom dospeća
Sa stanovišta funkcionisanja finansijskih tržišta razlikujemo:
Hartije od vrednosti koje nisu finansijski instrumenti
Robne hartije od vrednosti
Novčane hartije od vrednosti koje služe samo kao instrument plaćanja
Hartije od vrednosti kojima se vrši transfer štednje
Finansijski instrumenti koji su predmet berzanskog trgovanja
Finansijski instrumenti koji nisu predmet berzanske trgovine
