Ekonomska uloga finansijskih tržišta preusmeravanje slobodnih sredstava od ljudi koji su
uštedeli višak novčanih sredstava trošeći manje od svog dohotka do ljudi kojima nedostaju
novčana   sredstva   jer   žele   trošiti   više   od   stvorenog   dohotka.   Glavni   štediše   kreditori   su
domaćinstva ali i preduzeća i vlada a i strani investitori i strane vlade nekada imaju toliko
slobodnih sredstava koje ulažu u drugoj zemlji. Najznačajniji dužnici tj potrošači finansijskih
sredstava   su   preduzeća   i   država.   Ali   i   domaćinstva   pozajmljuju   sredstva   zarad   kupovine
automobila, kuća i nameštaja.U direktnim finansijama dužnici pozajmljuju novčana sredstva
direktno   od   kreditora   tako   što   im   na   finansijskim   tržištima   prodaju   hartije   od   vrednosti.
Hartije   od   vrednosti   predstavljaju   potraživanja   prema   dužnikovom   budućem   dohotku   ili
imovini. Hartije od vrednosti su imovina osobe koja ih kupi ali i obaveza tj dug za preduzeća
ili preduzeće koje ih prodaje ( izdaje ili emituje). Zašto je preusmeravanje sredstava od štediša
ka potrošačima toliko bitno za ekonomiju. Odgovor leži u jednostavnoj činjenici da ljudi koji
štede najčešće nisu preduzetnici tj ljudi koji znaju gde da usmere sredstva, koji znaju za
raspoložive profitabilne mogućnosti ulaganja.Bez finansijskih tržišta je vrlo komplikovano
preneti sredstva od osobe koja ne vidi mogućnosti za ulaganja do osobe koja ih vidi. Obe
osobe su zatočene u status quo i obema je lošije nego kada tržišta funkcionišu.Upravo zato su
finansijska tržišta ključna za poboljšanje ekonomske efikasnosti.Isto tako finansijska tržišta
omogućavaju pojedincima da poboljšaju svoj kvalitet života.Primer za to su slučajevi kada
mladi ljudi uzimaju stambene kredite. Da ova mogućnost ne postoji oni bi možda u dužem
vremenskom periodu uspeli da uštede dovoljno za kupovinu kuće ali tada bi već bili prestari i
ne bi stigli da u njoj uživaju. Tako uz postojanja finansijskih tržišta ljudima je data mogućnost
da dobiju novac po određenoj ceni tj kamati koju su spremni da plate kako bi posedovali kuću
dok su još uvek dovoljno mladi da uživaju u njoj.Kada uštede dovoljno otplatiće zajam.
Krajnji ishod je taj da su i zajmodavci i zajmoprimci na dobitku. Zajmodavci zarađuju neku
kamatu a zajmoprimci dolaze do stvari koje su im potrebne u datom vremenu. Finansijska
tržišta osim što doprinose većoj proizvodnji i efikasnosti celokupne ekonomije jedne zemlje
takođe   direktno   pomažu   povećanju   blagostanja   potrošača,   jer   im   omogućavaju   bolje
vremensko planiranje i raspored kupovine.

Struktura finansijskih tržišta

Tržište duga i vlasničkog kapitala

Postoje dva načina na koje pojedinac ili preduzeće mogu na finansijskom tržištu doći do
potrebnih sredstava. Jedan od najčešćih načina je metoda izdavanja dužničkog instrumenta
poput obveznice ili hipoteke. Ovi instrumenti predstavljaju ugovornu obavezu dužnika da će
imatelju   instrumenta   isplaćivati   fiksni   novčani   iznos   u   redovnim   vremenskim   intervalima
( isplate kamate i glavnice)do unapred određenog datuma(datum dospeća), kada se obavlja
završena isplata. Dospeće dužničkog instrumenta je vreme (rok) do dana isteka instrumenta.
Kratkoročni dužnički instrument je onaj kome je dospeće kraće od godinu dana. Dugoročni
dužnički instrument je onaj kome je dospeće deset godina ili duže. Srednjoročni dužnički
instrument je onaj kome je rok dospeća između jedne i deset godina. Drugi način prikupljanja
novčanih   sredstava   je   emitovanje   vlasničkog   udela,   poput   običnih   akcija,   što   predstavlja
potraživanje prema udelu u neto dohotku ( dohodak nakon podmirenja troškova i poreza) i
neto imovini preduzeća. Ako ste postali vlasnik jedne takve akcije kompanije koja je izdala
milion takvih akcija, onda imate pravo na milioniti deo neto dohotka i na isti toliki deo neto
imovine   kompanije.   Akcije   ili   instrumenti   vlasničkog   kapitala   obično   svojim   vlasnicima