Finansijsko tržište, berze i hartije od
vrednosti (opcije)
Profesor: Student:
Prof. dr
(Grad, mesec, 2017. godina)
3
Sadržaj:
Uvod ......................................................................................................................................... 3
1. Nastanak i razvoj berzi ................................................................................................... 5
1.1. Prednosti berzanskog trgovanja ............................................................................... 5
1..2. Struktura berzanskog trgovanja .............................................................................. 7
2. Istorijski razvoj opcija .................................................................................................... 8
2.1. Organizacija i način rada tržišta opcijama ..............................................................
10
3. Vrste opcija i njihove prednosti u odnosu na ostale finansijske derivate ....................... 12
3.1. Egzotične opcije ...................................................................................................... 12
3.2. Kupovne I prodajne opcije ...................................................................................... 15
Zaključak .................................................................................................................................. 20
Literatura .................................................................................................................................. 21
3
Čineći finansijska tržišta efikasnijim, u smislu širenja lepeze dostupnih finansijskih
instrumenata i smanjenja transakcionih troškova, finansijski derivati su korisni kako za
investitore, tako i za finansijske menadžere preduzeća. Investitorima finansijski derivati pružaju
dodatnu mogućnost za diverzifikaciju portfolia, kao i niz prednosti u formi poreskih olakšica,
realizacije efekta leverage-a, itd.
Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti su dobili taj naziv po tome što se
njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge aktive, hartije od vrednosti ili robe, koja se nalazi
u njihovoj osnovi.
Najvažniji finansijski derivati koje menadžeri koriste radi smanjenja rizika su:
- forvardi,
- fjučersi,
- opcije i
- svopovi.
Opcije kao finansijski derivati najčešće se primenjuju na akcije, obveznice, strane valute,
indekse akcija, berzanske proizvode i fjučers ugovore.
Savremena trgovina opcijama otpočela je 1973. godine, na CBOE (eng. Chicago Board
Options Exchange). Veliki uspeh tržišta opcija je rezultat velike fleksibilnosti i raznovrsnosti
upotrebe opcija u odnosu na tradicionalne terminske transakcije.
Finansijske institucije su se početkom 1970−ih godina našle u rizičnom okruženju, koje je
1980-tih i 1990-tih godina postajalo sve rizičnije. Kamatne stope su se učestalije menjale, dok su
tržišta akcija i obveznica povremeno bila veoma nestabilna. Zbog toga su menadžeri finansijskih
institucija počeli da vode više računa o smanjenju rizika s kojim su se te institucije suočavale.
Zainteresovanost za smanjenje rizika dovela je do pojave finansijskih inovacija, odnosno do
pojave novih finansijskih instrumenata koji finansijskim institucijama i njihovim menadžerima
pomažu da bolje upravljaju rizicima. Ti instrumenti nazivaju se finansijskim derivatima.
Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti predstavljaju jednu od najznačajnijih
grupa finansijskih inovacija koje su se naglo razvile tokom poslednjih trideset godina. Njihova
pojava dovela je do krupnih promena na finansijskim tržištima najrazvijenijih zemalja, ali i na
međunarodnom finansijskom tržištu.
Danas je skoro nezamislivo finansijsko poslovanje bez poznavanja i upotrebe ovih
finansijskih instrumenata. Finansijski derivati se kod nas najjednostavnije mogu objasniti kao
izvedene hartije od vrednosti. Taj naziv su dobili po tome što se njihova vrednost izvodi iz
vrednosti neke druge aktive, hartije od vrednosti ili robe, koja se nalazi u njihovoj osnovi.
Dakle, derivati su u osnovi ugovori sa vrednostima izvedenim iz cene aktiva ili tržišta. Oni
podrazumevaju ugovor između dve strane koje se obavezuju da izvrše razmenu uplata baziranih
na vrednosti definisane aktive na neki budući određeni dan. Za razliku od osnovnih hartija,
finansijski derivati ne odražavaju ni jedan od dva osnovna odnosa - kreditni ili vlasnički. Oni
predstavljaju vrstu kontigentnog prava na druge oblike finansijske aktive (akcije, obveznice,
ostale osnovne hartije od vrednosti, kamatnu stopu, tržišne indekse, devizni kurs, itd.).
Najpoznatija vrsta derivata su forvardi koji su se prvi pojavili. Čineći finansijska tržišta
efikasnijim, u smislu širenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja transakcionih
troškova, finansijski derivati su korisni kako za investitore, tako i za finansijske menadžere
preduzeća. Investitorima finansijski derivati pružaju dodatnu mogućnost za diverzifikaciju
portfolija, kao i niz prednosti u formi poreskih olakšica, realizacije efekta leveridža, itd.
3
1. Nastanak i razvoj berzi
”Investicije su odricanje od izvesne sadašnje vrednosti za moguću, ali neizvesnu buduću
vrednost“. - Vilijem Šarp (William Sharpe)
dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1990 .g.
Berza se često koristi kao sinonim za uređeno finansijsko tržište. Nastanak prvih berzi se
vezuje za potrebu prvih akcionara da naprave tržište za svoje uloge u prekomorskim
poduhvatima. Prvobitno se berzanska trgovina odvijala tako što su se trgovci hartijama od
vrednosti redovno okupljali na određenim mestima.
Smatra se da su se prve prave berze pojavile u Evropi sredinom XVI veka. Njujorška berza
jedna od retkih gde se još može videti klasično trgovanje „na
parketu“.
Prva berza na našim prostorima osnovana je u Beogradu 1895. godine. Nakon skoro 50
godina prekida, nastavila je rad početkom 1990-ih godina.
Pre osnivanja berze u Srbiji, privrednici na našim prostorima trgovali su na berzama u
okruženju. O tome govori i podatak da je u Novinama Srbskim iz 1817. godine u svakom broju
izlazio i izveštaj sa berze u Beču (tečanija novca na Vijenskoj berzi).
Osnivanje prve berze u Srbiji zvanično je najavljeno 3. novembra 1886. godine kada je, po
milosti Božijoj i volji narodnoj kralj Srbije, Miloš M. Obrenović potpisao odobrenje za Zakon o
javnim berzama. Nekoliko godina nakon toga, u oktobru 1894. godine objavljen je poziv za upis
u članstvo berze. Osnivačka skupština Berze održana je 21. novembra 1894. godine, u kafani -
Građanska kasina. Cilj osnivanja Berze bilo je unapređenje, olakšanje i regulisanje trgovinskog
prometa: svakovrsne robe (naročito zemaljskih proizvoda), svih hartija od vrednosti čije je
kotiranje dopušteno, čekova i bonova, kovanog i papirnog novca.
U jesen 1934. godine Berza u Beogradu je useljena u zgradu na Kraljevom trgu u Beogradu
(današnjem studentskom trgu, zgrada Etnografskog muzeja). Treba znati da je Berza u Beogradu
u to doba bila mesto na kome su se utvrđivale reperne cene za mnoge proizvode ne samo za
lokalno tržište, nego i za svetska tržišta. U to vreme, izveštaj sa Beogradske berze o trgovini
suvim šljivama, mesnatom slaninom i pasuljom bio je važan za svetska tržišta. Tih godina
emitovane su i prve radio emisije u kojima se uživo izveštavalo sa Berze u Beogradu
1
.
Berzansko poslovanje predstavlja osnovni indikator funkcionisanja tržišta kapitala u jednoj
zemlji. Berza predstavlja organizovanu instituciju tržišta kapitala. Stepen razvijenosti tržišta
kapitala oslikava se u razvijenosti berzanskog poslovanja. Dobro funkcionisanje tržišta kapitala je
uslov za uspešan privredni razvoj u jednoj zemlji i indikator privrednih kretanja na osnovu kojeg
makroanalitičari mogu da procene kratkoročnu i dugoročnu perspektivu kompanija i privredne
aktivnosti u celini. Beogradska berza, tržište kapitala sa dugom tradicijom, nakon ponovnog
zaživljavanja, predstavlja tržište u dinamičnom razvoju u tranzicionom procesu u kome se nalazi
i privreda Republike Srbije.
1.1. Prednosti berzanske trgovine
Ulaganje na Berzu, najuopštenije posmatrano, potiče od potrebe da se sredstva uposle i na
taj način ostvaruju određeni prinos za vlasnika. U tom smislu, ulaganje u hartije od vrednosti
1
Štimac Milko., (1998)., Srpsko berzansko poslovanje, Stubovi kulture, Beograd.
