UNIVERZITET U TUZLI
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
Finansijsko tržište, platni bilans i njihova međusobna povezanost
Mentor:
Studenti
:
Dr.sc. Senija Nuhanović, docent
Mešić Mirza, I-2489/10
Kavgić Eldar, I-2880/11
Tuzla, april, 2014.
2
SADRŽAJ
UVOD.................................................................................................................................3
1. FINANSIJKA TRŽIŠTA...............................................................................................4
1.1.
Pojam finansijskog tržišta.............................................................................................
4
1.2.
Vrste finansijskih tržišta................................................................................................
4
1.2.1.
Prema funkciji novca kao prometnog sredstva i kapitala......................................
.....4
1.2.2.
Prema stepenu organizovanosti i regulisanosti...........................................................
7
1.2.3.
Prema načinu finansiranja...........................................................................................
7
1.2.4.
Prema stepenu specijalizovanosti................................................................................
7
1.3.
Devizno tržište................................................................................................................
7
1.4.
Zajenički poslovi.............................................................................................................
8
2. PLATNI BILANS........................................................................................................... 9
2.1.
Definicija i struktura platnog bilansa
............................................................................ 9
2.2.
Devizni bilans i obračunski bilans.................................................................................
10
2.3.
Ravnoteža platnog bilansa.............................................................................................
11
2.4.
Vrste neravnoteže platnog bilansa. Finansiranje i prilagođavanje deficita..................
12
2.5.
Automatski metodi uravnoteženja platnog bilansa. Spoljnotrgovinski multiplikator..
14
3. MEĐUSOBNA POVEZANOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA I PLATNOG
BILANSA............................................................................................................................17
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................21
LITERATURA....................................................................................................................22
4
1. FINANSIJSKA TRŽIŠTA
1.1. Pojam finansijskog tržišta
Finansijsko tržište – eng. Financial markets.
Definiše se kao organizovan prostor na kome se korištenjem odgovarajućih metoda i
instrumenata suočavaju ponuda i tražnja novčanih i akumulacionih fondova između
finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.
1
Na finansijskom tržištu se po utvrđenim pravilima, između poznatih učesnika, vrši ponuda i
tražnja finansijskih sredstava i formira cijena sredstava kojima se trguje.
Na finansijskim tržištima se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja (obaveze) i
izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Subjekti koji imaju
višak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasničkih udjela, na raspolaganje subjektima
kojima novac nedostaje. Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se mogu
pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.
Većina Autora govori ne o jednom, nego o više finansijskih tržišta, pa se ovaj pojam
izjednačava sa pojmom finansijsko - tržišni sistem.
1.2. Vrste finansijskih tržišta
Finansijska tržišta mogu se klasifikovati prema mnogim kriterijumima:
1. Prema funkciji novca kao prometnog sredstva i kapitala
2. Prema stepenu organizovanosti i reguliranosti
3. Prema načinu finansiranja
4. Prema stepenu specijalizovanosti
1.2.1.
Prema funkciji novca kao prometnog sredstva i kapitala
Prema funkciji novca kao prometnog sredtva i kapitala finansijska tržišta se mogu podijeliti
na novčano tržište i tržište kapitala. Na novčanom tržištu vrši se kupoprodaja finansijskih
istrumenata kojima se transferiše novac.
Na ovom tržištu trguje se kratkoročnim finansijskim instrumentima.
Restriktivno gledano
tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkoročnim hartijama od vrijednosti, zatim
kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su
komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrijednosti, eskontne i
diskontne organizacije, akceptno-kreditne institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti
tržišta novca, a ekstenzivno gledano i tržište deviza i valuta može činiti dioo tržišta novca.
1
[ Omerhodžić, Sead,
Finansijski menadžment,
Harfo-graf Tuzla, 2007., str. 79]
5
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i značajnu ulogu u vođenju poslovne politike
banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogućava centralnoj banci sprovođenje monetarno-kreditne politike,
regulisanje ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava, ostvarivanje ciljeve
devizne politike, politike banaka, funkcionisanje kredtiranje države, javnog duga, održavanje
optimalne likvidnosti subjekata na tržištu kao i banaka, odvijanje društvene reprodukcije sa
što manje zastoja, privredni rast u cjelini.
Tržište novca je instrument u rukama prije svega centralne banke tj. poslovnih banaka na
kojem se ostvaruju neki od važnih parametara funkcionisanja finasijskog tržišta čime se
osigurava, poboljšava, razvija ekonomski rast, cijena novca tj. kamata regulisanje razvoja
uplitanje u njegove tokove, tokove investiranja i slično.
2
Tržište novca i tržište kapitala možemo posmatrati kroz prizmu bankarskog kapitala koji
predstavlja izvor štednje, sa jedne strane, i njihovu transformaciju u novčana sredstva,
ubrizgana kao investiciona sredstva na tržištu kapitala. Iz tih razloga možemo povući tanku
liniju između tržišta novca, i finansijskih tokova u privredi, tokova u bankarskom sektoru, jer
njihov uticaj i korelacija su nekada toliko isprepletane da u teoriji ta linija i postoji dok u
ekonomskim tokovima sve ove kategorije su nerazdvojive za normalno funkcionisanje makro
tj. mikroekonomskih subjekata.
Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
•
Nivo društvenog razvoja
•
Razvoj finansijskog sistema
•
Razvoj i kvalitet bankarskog sektora
•
Uloge i samostalnosti centralne banke
•
Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
•
Značaj i uloga kamatne stope
•
Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
•
Stabilnost privrede i nacionalne novčane jedinice
•
Stepen restriktivnost monetarne politike
•
Razvoj i vrsta kratkoročnih hartija od vrednosti
•
Pravne države i poštovanja zakonitosti
2
[Kulić, Mirko,
Finansijski menadžment,
Tisak Beograd, 2005., str. 145.]
7
1.2.2. Prema stepenu organizovanosti i regulisanosti
Prema stepenu organizovanosti i regulisanosti dijeli se na organizovano (institucionalizovano)
i na neorganizovano (neinstitucionalizovano) tržište.
Na organizovanim tržištima (berzama) transakcije se obavljaju po formalizovanoj proceduri,
dok se na slobodnim tržištima transakcije se obavljaju po mnogo manje formalizovanoj
proceduri uz posredovanje dilera i brokera tj. na međudilerskom tržištu.
4
1.2.3.
Prema načinu finansiranja
Prema ovoj podjeli imamo direktno i intermedijalno finansiranje. Na direktnim finansijskim
tržištima odvija se primarna i sekundarna kupoprodaja instrumenata koja su izdali finansijski
deficitarni transaktori, nezavisno od toga da li su tom prilikom uključeni brokeri ili dileri.
Na
intermedijalnom finansijskom tržištu se vrši kupoprodaja finansijskih instrumenata koje su
izdale intermedijalne finansijske institucije (banke i institucionalni investitori).
1.2.4. Prema stepenu specijalizovanosti
Prema stepenu specijalizovanosti imamo:
-devizno tržište,
-tržište HOV,
-međubankarsko tržište novca,
-kreditno tržište i
-tržište finansijskih derivata (terminska tržišta, tržišta fjučersa, tržište opcija i sl.) .
1.3. Devizno tržište
Devizno tržište predstavlja specijalizovani dio finansijskog tržišta na kome se kupuju i
prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utvrđuje devizni kurs i upravlja
deviznim nacionalnim rezervama.
Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacinalne ekonomije u
njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.
Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi međusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih
tržišta.
Devizno tržište ostvaruje sledeće funkcije:
a)
Omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da
nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostranstvu.
b)
Usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu.
4
[www.wikipedia.org]
