Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
Maj 2018.
SEMINARSKI RAD
Predmet: Osnove finansijskog menadžmenta
Tema: Finansijko upravljanje i odlucivanje
Mentor: Miloš Roganović
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
3
GLAVNI FINANSIJSKI CILJ PREDUZECA
Osnovni cilj finansijskog menadžmenta na nivou države je ucvršcivanje sistema socijalnih
odnosa – da slojevi društva ne budu u nedozvoljenom stanju. Zato prilikom donošenja
finansijskih odluka treba: proceniti njihove posledice, nastojati da se smanje troškovi njihove
realizacije i sl.
Glavni finansijski cilj preduzeca je maksimalizacija profita. Za akcionare je osnovni cilj
maksimalizacija njihove imovine. To se postiže povecanjem tržišne vrednosti akcija. Postoje
tri glavne odluke od kojih zavisi da li ce se povecati ili smanjiti vrednost akcija, a time i
preduzeca:
1. Odluka o investiranju (ulaganju) u materijalnu/finansijsku imovinu utice na strukturu
imovine u aktivi. Ako su ulaganja sigurna i rentabilna, dovešce do povecanja tržišne
vrednosti akcija.
2. Odlukom o finansiranju se definiše struktura finansiranja preduzeca, tj. nacin
pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveza: iz sopstvenih ili tudih, dugorocnih ili
kratkorocnih izvora.
3. Odluka o dividendi i zadržanom dobitku – ako su vece dividende, veca je i tražnja za
akcijama; zadržani dobitak povecava trajni kapital preduzeca, koji se može koristiti za
investiranje.
Ove tri odluke su meduzavisne. Treba težiti njihovoj optimalnoj kombinaciji u odnosu na
glavni cilj – maksimalizaciju profita, a da se pri tom ne ugrozi opstanak preduzeca.Cesto se
kao nacin maksimilizacije profita zagovara maksimilizacija zarade po akciji,što nije prikladan
cilj.
SPOREDNI FINANSIJSKI CILJEVI PREDUZECA
Sporedni ciljevi su: maksimalizacija neto dobitka u dugom roku i jacanje finansijske snage.
Neto dobitak je deo bruto dobitka (umanjen za kamate i poreze) koji ostaje preduzecu na
raspolaganju. Neto dobitak se u akcionarskim društvima deli na:
dividendni dobitak – iz koga se isplacuju dividende,
zadržani dobitak – povecava trajni kapital, koristi se za finansiranje razvoja, pokrivanje
gubitaka
rezerve – za pokrice poslovnog i finansijskog rizika.
Maksimalizacija ukupnog dobitka nije najbolje rešenje, jer ako se taj dobitak npr. investira,
akcionari od njega nece imati koristi. Cilj je maksimalizacija neto dobitka što se postiže
maksimalizacijom prihoda, minimalizacijom troškova i minimalizacijom poreza.
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
4
Finansijsku snagu cine kvantitativna i kvalitativna komponenta:
Kvantitativna finansijska snaga – obim i vrednost imovine. Ona zahteva: uskladenost
osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom (da ne bi bilo neiskorišcenih kapaciteta),
uskladenost osnovnih i obrtnih sredstava (da ne bi došlo do zastoja); uskladenost
kratkorocnog i dugorocnog finansiranja, uskladenost sopstvenog i tudeg kapitala,
ocuvanje finansijske ravnoteže.
Kvalitet finansijske snage cini trajna sposobnost: placanja obaveza u roku
(solventnost), kratkorocnog i dugorocnog finansiranja (tekuceg poslovanja i razvoja),
ulaganja u materijalnu i finansijsku imovinu, zadovoljenja finansijskih potreba
radnika, menadžera i države; ocuvanje i povecanje imovine vlasnika. Kvalitet
finansijske snage je primaran, jer uslovljava mogucnost poslovanja, dok kvantitet
uslovljava obim poslovanja.
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE OBRTNIM SREDSTVIMA
Ukupna sredstva za finansiranje poslovanja: kapital vlasnika, dug trecim licima i zarada iz
poslovanja, služe za pribavljanje osnovnih i obrtnih sredstava. Osnovna sredstva su sredstva
koja se postepeno troše i duže se koriste u poslovanju: zemljište, gradevinski objekti, dugor.
potraživanja... Obrtna sredstva se stalno troše u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi
prodaje. Ova sredstva se cesto pretvaraju izjednog oblika u drugi (novcani/naturalni) i obrcu
se u kracim rokovima. To su: svi oblici novca, kratkorocne hartije od vrednosti, kratkorocna
potraživanja (ciji je rok dospeca do godinu dana), sva imovina koja se u toku godine
preobrne u novac, sve zalihe. Upravljanje obrtnim sredstvima pretpostavlja da se sa što
manjim ulaganjima u ukupna obrtna sredstva ostvari što veci obim poslovanja. Time se
maksimizira rentabilnost i održava odgovarajuci nivo solventnosti.
Preduzece treba da utvrdi optimalan obim neto obrtnih sredstava – razlika izmedu ukupnih
obrtnih sredstava i kratkorocnih obaveza (obaveze prema dobavljacima za nabavljanje
sirovina i materijala, ukalkulisane obaveze tekucih troškova poslovanja, i kratkorocni
bankarski krediti). Taj obim je pokazatelj (ne uzrok) solventnosti, uslovljava rentabilnost i
rizik, a proizilazi iz razlicitih kombinacija dugorocnih i kratkorocnih izvora finansiranja.
