1. Cilj finansijskog poslovanja

- Finansiranje obuhvata poslove

pribavljanja novčanih sredstava, održavanja i proširenja

poslovne aktivnosti i plasman slobodnih iznosa sredstava.

Finansijska sredstva mogu biti za

kapitalna ulaganja

(ulaganja u osnovna sredstva) i za

tekuće

poslovanje

(obrtna sredstva).

- Cilj finansijskog poslovanja

je da se obezbedi neometano odvijanje poslovne aktivnosti uz :

što manje angažovanje finansijskih sredstava, minimiziranje troškova pribavljanja tuđih sredstava i
maksimiranje prihoda od slobodnih sopstvenih sredstava.

Pribavljanje tuđih sredstava je skopčano sa troškovima sa jedne strane, a na drugoj strani veće
angažovanje sopstvenih sredstava nego što je potrebno smanjuje mogućnost ostvarenja prihoda
plasmanom tih sredstava. Jedan od najvažnijih zadataka finansijskog poslovanja je da oceni taj
minimum, vodeći računa da ne bude ugroženo normalno poslovanje. Pri angažovanju tuđih
sredstava treba tražiti najpovoljnije, tj najjeftinije izvore.

Važan zadatak

je i da se utvrdi iznos

slobodnih sredstava u svakom trenutku i što tačnije predvide promene tog iznosa u budućnosti, a
potom da se odredi njihov najracionalniji način korišćenja.

- Zadatak finansijskog tržišta

je da prikuplja sva, za kraće ili duže vreme slobodna sredstva i da

omogući njihovo korišćenje od strane onih kojima su ta sredstva potrebna

Ovaj mehanzam

podstiče, a ne obezbeđuje najbolju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava.

Dobro organizovano

finansijsko tržište trebalo bi da omogući da do sredstava dođu oni koji ce ih najefikasnije koristiti,
jer će najefikasniji korisnici moći da obezbede naveću naknadu za upotrebu tuđih sredstava.

- Finansijsko tržište čine dva njegova segmenta

1. Tržište novca

- posluje se kratkoročnim sredstvima, obično sa rokom do godinu dana i

2. Tržište

kapitala

- obavlja se promet srednjeročnih i dugoročnih sredstava.

Vlasnici finansijskih sredstava nastoje da ulaganjem obezbede:

1) što veće prihode, 2) što veću

sigurnost, 3) što veću likvidnost, a to su ciljevi koje je nemoguće istovremeno ostvariti.

2. Definicija međunarodnog finansiranja

U ekonomskim odnosima nacionalne privrede sa svetom razlikuju se

tri vrste transakcija:

1) uvoz i

izvoz robe i usluga, 2) uvoz i izvoz kapitala i novca i 3) jednostrani transferi.

Pri uvozu i izvozu robe i usluga

dolazi do istovremenog prenosa finansijskih sredstava u

suprotnom smeru, odmah ili u roku od dva do tri meseca, to su

međunarodna plaćanja

Uvozom i izvozom kapitala i novca

dolazi do prenosa vrednosti iz jedne zemlje u drugu. I kod ove

vrste transakcija postoji obratan tok sredstava u vidu otplate kredita, kamata, prenosa profita, itd.
-

U slučaju jednostranih transfera

imamo prenos robe, usluga, kapitala i novca iz jedne zemlje u

drugu, ali iza toga ne sledi nikakav obratan tok sredstava.

Međunarodno finansiranje obuhvata

- u užem smislu

: uvoz i izvoz kapitala i novca i prodaju robe i usluga na kredit, a

- u širem smislu

: uključuje i jednostrane transfere, pored ova dva navedena.

Kriterijumi za razvrstavanje poslova

koji spadaju u domen međunarodnog finansiranja i oni koje

svrstavamo u domaće finansiranje:
- prvo,

poslove međunarodnog finansiranja

spadaju oni u kojima su akteri rezidenti različitih

država ili međunarodne organizacije, bez obzira da li se ti poslovi obavljaju u domaćoj ili nekoj
stranoj valuti,
- drugo,

u poslove međunarodnog finansiranja

spadaju svi poslovi koji se obavljaju uz

korišćenje strane valute.

Specifičnosti međunarodnog finansiranja

: poređenje vrednosti izraženih u različitim

nacionalnim valutama i aktivnost nacionalnih monetarnih vlasti.

3. Razvoj međunarodnog finansiranja

Faktori koji su doprineli razvoju međunarodnog finansiranja

- raspad kolonijalnog sistema i stvaranje velikog broja novih nezavisnih zemalja,
- stvaranje velikog broja međunarodnih i regionalnih institucija koje se bave problemima
međunarodnih plaćanja i finansiranja: MMF, IBRD, itd,
- konvertibilnost valuta što je olakšalo obavljanje međunarodnih finansijskih transakcija,
- pojava većeg broja multinacionalnih kompanija,
- razvoj evrotržišta,
- povećanje cene nafte,
- novine u bankarskom poslovanju (varijabilne kamatne stope, sindikalizovani zajmovi),
- kreditiranje izvoza kapitalnih dobara i
- bolji međunarodni politički odnosi.

4. Pojam deviznog sistema

Devizni sistem

predstavlja skup načela i na njima zasnovanih zakonskih propisa, mera i

instrumenata kojima se reguliše način poslovanja devizama: (devizni kurs, mogućnosti i uslovi
sticanja, držanja i korišćenja deviza, način njihove međusobne zamene i zamene za domaći novac
i slično).

Devizni sistem se mora stalno prilagođavati novonastaloj situaciji.
Adekvatan devizni sistem predstavlja neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspešan razvoj neke
privrede. Ni najbolje postavljen sistem neće dati zadovoljavajuće rezultate ukoliko se javljaju
slabosti i poremećaji u domaćim privrednim tokovima. S druge strane, nedostaci u deviznom
sistemu mogu biti uzročnici takvih poremećaja.

5. Pojam deviznog kursa

Devizni kurs je CENA!!!
Devizni kurs predstavlja odnos između dve valute!!!
Postavlja se pitanje koja valuta predstavlja proizvod, a koja cenu tog proizvoda!!!

Devizni kurs predstavlja

- cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu,
- cenu jedne valute izraženu u jedinicama druge valute ili
- cenu jedne valute iskazanu u drugoj valuti.

Nominalni

devizni kurs

– prethodno navedene definicije.

Realni devizni kurs

– dobija se kada se nominalna vrednost oslobodi uticaja promene cena.

Efektivni (multilateralni) devizni kurs

– nominalni (realni) efektivni devizni kurs se računa kao

indeks (meren u odnosu na neki bazni period) ponderisanog proseka nominalnih (realnih) deviznih
kurseva zemalja glavnih trgovinskih partnera.

Osnovna funkcija deviznog kursa

je da uspostavi vezu izme

u nivoa cena u zemlji i

inostranstvu

ime se inostrane cene prera

unavaju u doma

u valutu i domaće cene iskazuju u

devizama.

Na taj na

in dolazi do identifikacije proizvoda

ija je cena u zemlji niža (mogu se

izvoziti) i viša (mogu se uvoziti). Na duži rok dolazi do usmeravanja faktora proizvodnje,
me

unarodne specijalizacije, odnosno me

unarodne podele rada.

Direktno notiranje (evropska konvencija):

cena jedinice strane valute iskazana u jedinicama domaće valute ili

- koliko je potrebno jedinica domaće valute za jednu jedinicu strane valute.



Primer za direktno notiranje DINARA

1USD=76RSD; 1EUR=106RSD; 1GBP=120RSD; 1CHF=79RSD.



Primer za direktno notiranje DOLARA

Ki-novi devizni kurs,
Ko-devizni kurs u baznom periodu,
Pai-indeks cena u datoj zemlji u godini, a
Pbi- indeks cena u stranoj zemlji u godini.

Za formiranje deviznog kursa nacionalne valute nisu značajne sve cene u datoj zemlji, već samo
one koje važe za tzv. međunarodna dobra, tj za one vrste prizvoda i usluga koje mogu biti predmet
međunarodne razmene. Znači ne treba uzimati tzv. domaća dobra koja cirkulišu samo na
unutrašnjem tržištu.
III faza ICP (United Nations International Comparison Project) – pouzdano međunarodno
poređenje

Problemi

- razlike zbog različite metodologije obračuna društvenog proizvoda i sl.
- utvrditi adekvatne devizne kurseve.
“Međunarodni dolari” omogućavaju međunarodna poređenja.
Vrednosti BDP izražene u SAD dolarima (po zvaničnom kursu) su potcenjene u manje razvijenim
zemljama – što je zemlja nerazvijenija, potcenjenost je veća.

7. Realan devizni kurs

Realan devizni kurs

je onaj kurs koji izjednačava opšti nivo cena u zemlji, sa opštim nivoom cena

u inostranstvu, koji obezbeđuje paritet kupovne moći.

Pri realnom deviznom kursu proizvodi čija je

cena u zemlji relativno niža moći će rentabilno da se izvoze, a uvoziće se proizvodi čija je cena
relativno viša u zemlji nego u inostranstvu.

Realan devizni kurs

nije samo bitan za tržišnu, već i za plansku privredu.Da bi planovi razvoja bili

dobri i da bi se ispravno ocenile komparativne prednosti nacionalne privrede, neophodno je baš uz
pomoć realnog deviznog kursa, utvrditi šta je jeftinije u zemlji,a šta u inostranstvu.

Opšti nivo cena

predstavlja ponderisani prosek svih cena. To znači da će realan devizni kurs

jednu polovinu proizvoda činiti jeftinijim, a drugu polovinu proizvoda skupljim u zemlji nego u
inostranstvu.

8. Ravnotežan devizni kurs

Ravnotežan devizni kurs

obezbeđuje uravnoteženost platnog bilansa, odnosno ujednačavanje

ponude i tražnje deviza.
U nekom širem ekonomsko političkom smislu

, devizni kurs se smatra ravnotežnim samo ako

obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa:
- u dužem vremenskom periodu,
- uz očuvanje unutrašnje ravnoteže i
- bez velikih trgovinskih i deviznih ograničenja.

Nurkse

kaže da je ravnotežan onaj devizni kurs koji obezbeđuje da platni bilans zemlje bude

uravnotežen u okviru perioda koji obuhvata jedan privredni ciklus. Tokom tog perioda može biti i
suficita i deficita, ali u celini treba da postoji ravnoteža.

Ne može se nazvati ravnotežnim onaj devizni kurs

koji obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa, ali

dovodi do unutrašnje neravnoteže: stagnacije ili pada proizvodnje, nezaposlenosti, inflacije.

Nije ravnotežan ni onaj devizni kurs

koji održava ravnotežu platnog bilansa, ali uz oštre mere

spoljnotrgovinske i devizne kontrole.
Kada se govori o ravnoteži platnog bilansa misli se na bilans tekućih transakcija.

9. Efekti potcenjenosti nacionalne valute

Domaća valuta je potcenjena kada je (pri direktnom notiranju) devizni kurs iznad realnog, a
strana valuta je precenjena.

Pri takvom kursu kupovna moć u zemlji je veća nego u inostranstvu.

Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje i smanjuje se, a izvoz se povećava i povećava se
konkurentnost domaćih proizvoda na stranom tržištu. Sve ovo vodi poboljšanju stanja u platnom
bilansu. Smanjuje se korišćenje stranih kredita.
Međutim, i potcenjenost domaće valute može imati

negativne efekte

na nacionalnu privredu. Zbog

viših cena uvoznih proizvoda dolazi do supstitucije uvoza domaćom proizvodnjom i tamo gde to
nije opravdano, odnosno i tamo gde bi prizvodi iz uvoza bili jeftiniji od domaćih. Neopravdano
visoke cene stranih proizvoda i delimična zamena uvoza skupljim domaćim proizvodima smanjuju
rentabilnost poslovanja i podstiču inflaciju.

Dobijaju se i pogrešne informacije o alokaciji

proizvodnih faktora.



Primer: realan devizni kurs je 1 eur = 100 rsd (u sistemu direktnog notiranja),

ukoliko je devizni kurs 1 eur = 110 rsd.

10. Efekti precenjenosti domaće valute

Ukoliko je devizni kurs ispod nivoa koji se može označiti kao realan, onda je (u uslovima
direktnog notiranja) domaća valuta precenjena, a strana valuta potcenjena.

Precenjenost

domaćeg novca dovodi do toga da je kupovna moć u inostranstvu veća nego u zemlji. Cene
strane robe preračunate u domaću valutu po takvom kursu postaju niže, što povećava interes da
se uvozi. Smanjuje se izvoz domaće robe, a povećava se korišćenje stranih kredita. Rast uvoza i
smanjenje izvoza dovodi do pogoršanja stanja u platnom bilansu, do deficita. Dobijaju se
pogrešne informacije o alokaciji proizvodnih faktora.



Primer: realan devizni kurs je 1 eur = 100 rsd (u sistemu direktnog notiranja),

ukoliko je devizni kurs 1 eur = 90 rsd.

Vrste deviznih kurseva



Prema načinu utvrđivanja

čvrsti

(fiksni) i

promenljivi

(fluktuirajući, plivajući).



Prema broju istovremeno primenjivanih deviznih kurseva

jedinstveni

višestruki

(diferencijalni).



Prema klasifikaciji MMF-a

(klasifikacija preuzeta 6.11.2009. godine), danas postoje sledeći

sistemi (režimi) deviznih kurseva:

- dolarizacija
- valutni odbor
- fiksni devizni kurs
- sistem prilagodljivih pariteta
- puzajući devizni kurs
- pokretni koridor
- monitoring koridor
- rukovođeno (kontrolisano) fluktuirajući devizni kurs i
- promenljivi (fluktuirajući) devizni kurs.

Intervencija Centralne banke na deviznom tržištu u sistemu fiksnih deviznih kurseva:

- ukoliko je devizni kurs fiksiran na nivou na kome je veća ponuda od tražnje za devizama, dolazi
do pritiska na revalvaciju valute i do moguće revalvacije ako Centralna banka ne interveniše,
- da bi sprečila pritisak na revalvaciju valute, Centralna banka se pojavljuje na deviznom tržištu i
otkupljuje višak deviza u određenom iznosu,
- otkup deviza dovodi do povećanja deviznih rezervi Centralne banke.

Obrnuta situacija

se dešava ukoliko je kurs fiksiran na nivou na kome je tražnja za devizama veća

od ponude:

- olakšava uravnoteženje platnog bilansa,
- blagovremeno upućuje domaću privredu na naophodna prilagođavanja u skladu sa nastalim
promenama,
- čini nepotrebnim preuzimanje mera za usklađivanje nivoa cena u zemlji i inostranstvu,
- smanjuje potrebu držanja velikih monetarnih rezervi,
- nije neophodna stroga spoljnotrgovinska i devizna kontrola,
- bolje je dejstvo mera nacionalne monetarne politike,
- sprečava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute.



Nedostaci promenljivog deviznog kursa:

- nema čvrste osnove za kalkulacije o rentabilnostin izvoznih i uvoznih poslova,
- ne obezbeđuje postojane kriterijume za ocenu rentabilnosti investicionih ulaganja,
- povećava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom,
- izlaže domaću privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoročnih i stihijskih promena na
svetskom tržištu,
- obeshrabruje zaključivanje dugoročnih poslovnih aranžmana sa inostranim partnerima i
- povećava mogućnosti za obavljanje špekulativnih poslova.

13. Jedinstveni i višestruki devizni kursevi

Jedinstveni devizni kurs

- jedan

kurs za sve vrste ekonomskih transakcija sa svetom.

Cena

deviza je ista za uvoznike i izvoznike, za robni i nerobni promet, za sve grane. Svi privredni
subjekti se nalaze u istoj poziciji kako pri prodaji tako i pri kupovini deviza.

Višestruki (diferencijalni) devizni kursevi

istovremeno primenjivanje više deviznih kurseva.

Višestruki devizni kursevi mogu postojati samo u zemljama gde postoji devizna kontrola.

Cilj

primene ovih kurseva

je podsticanje ostvarivanja određenih ekonomskih ciljeva (povećanje izvoza,

ograničavanje uvoza, razvoj pojedinih grana...).
Umesto više kurseva mogu se primenjivati određeni instrumenti devizne i spoljnotrgovinske
kontrole (egalizacioni fondovi, fond za podsticaj izvoza, uvozni i izvozni koeficijenti...).
Primena višestrukih deviznih kurseva može imati

pozitivne efekte

na nacionalnu privredu. Sektori

koji imaju povoljnije devizne kurseve za uvoz sirovina i izvoz svojih proizvoda moći će brže da se
razvijaju.
Konačan cilj svake ekonomske politike treba da bude da se uvede jedinstveni kurs. Potrebno je
postepeno sužavati raspone između deviznih kurseva i ići ka tome da se primenjuje jedan devizni
kurs. Duga primena višestrukih deviznih kurseva može imati

negativne posledice

na nacionalnu

privredu.

14. Promene deviznog kursa

Faktori koji utiču na promene deviznih kurseva:

stopa inflacije

(valute zemalja u kojima su stope inflacije visoke pokazivaće tendenciju

slabljenja),
-

stanje platnog bilansa

(u određenoj meri je posledica nivoa deviznog kursa, al ii uzrok promena

samog deviznog kursa, znatniji i trajniji deficiti iziskivaće devalvaciju nacionalne valute),
-

obim spoljne zaduženosti