FINANSIRANJE INVESTICIJA

1. POJAM I ZNAČAJ INVESTIRANJA

Odustajanje od trenutne potrošnje u korist veće buduće potrošnje je razlog zašto

štedimo. Prema tome,

investiranje predstavlja proces permanentnog investiranja

štednje tokom određenog vremenskog perioda.

Ulagačima ili investitorima smatramo pojedince, vlade, penzione fondove i kompanije.
Pod investiranjem ili ulaganjem podrazumevamo sve vrste investicija, uključujući

investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim određene investicije u akcije,
obveznice, robu i drugu realnu imovinu. U većini slučajeva investitori trguju sa određenom
imovinom, čija je vrednost izražena u različitim valutama, očekujući da će u budućnosti
ostvariti veći priliv nego što su njihovi troškovi danas.

Postoje različite definicije investicija. Suštinski, sve se svode na sledeće:

Investicija

je odricanje od dela sadašnje potrošnje zarad veće koristi u budućnosti.

Vremenski

period između ulaganja u sadašnjosti i očekivanih efekata u budućnosti je po pravilu dug.
Zbog toga je svaka investicija izložena neizvesnostima - rizicima. Rizici su veći što je ovaj
vremenski period duži.

Investicijama se smatraju ulaganja kapitala u:

objekte, opremu, instalacije, postrojenja i uređaje;

zamene zastarelih i dotrajalih kapaciteta;

obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava;

hartije od vrednosti (portfolio investicije);

nove konstrukcije i prototipove, tj. u poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda;

nova tehničko-tehnološka rešenja i poboljšanje tehnološkog procesa;

poboljšanje organizacije i uvođenje novih organizacionih rešenja;

obuku i usavršavanje kadrova;

nabavku patenata, licenci i drugih prava;

naučna i razvojna istraživanja;

razvoj trgovačke mreže, servise i reklamu;

osnovno stado;

dugogodišnje zasade i šume.

Investicija ima svoj obim, strukturu (sastav kapitala), dinamiku (vreme realizacije) i

očekivane rezultate.

Svaka investicija ima prepoznatljive elemente:

ko investira;

program u koji se investira (investicioni projekat);

obim i oblik kapitala koji se investira;

vreme u kojem se investicioni projekt realizuje i očekivane rezultate investicije

(proizvod, usluga, dobit).

2. DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA FINANSIRANJA

Finansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeđenje neophodnih

finasijskih sredstava.

Za finansiranje nesmetanog toka reprodukcije mogu se obezbediti sredstva iz

sopstvenih i tuđih izvora.

Novčana sredstva su potrebna svakom preduzeću da bi podmirilo svoje tekuće

potrebe kao i za povećanje obima rada.

S obzirom na to za kakvu se namenu upotrebljavaju finansijska sredstva razlikujemo:

finansiranje u užem smislu - u slučaju kada se finsijska sredstva pribavljaju za

finansiranje proširene reprodukcije (za nova ulaganja), jer se time povećavaju
ukupna sredstva.

finansiranje u širem smislu - obuhvata finansiranje proste i proširene reprodukcije i

sredstva potrebna za tekuće poslovanje.

U procesu rada, finansijska sredstva mogu biti vezana trajno ili povremeno, što

zavisi od toga da li se finansiraju trajne ili povremene potrebe. Da bi preduzeće
nesmetano obavljalo redovno poslovanje, ono mora raspolagati izvesnim iznosom

Kapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna sredstva

potrebno uložiti da bi se društveni proizvod zajednice povećao.

Intenzitet razvoja zemlje definiše se

stopom investiranja (SI)

koja predstavlja

odnos između ukupnih investicija u osnovna sredstva (I

) i društvenog proizvoda (DP),

izražen u procentima:

SI=(I

/DP)

100 , (%)

Privredni rast meri se

stopom privrednog rasta (Spr)

koja se definiše:

Spr = (ΔDP/DP) 100 , (%)

4. ZNAČAJ INVESTICIJA ZA RAZVOJ PREDUZEĆA

Ostvarivanje razvojnih ciljeva preduzeća je jedino moguće preko investicija. U

investicije preduzeće ulaže sopstvena ili pozajmljena sredstva. S toga je razvoj
preduzeća, u najvećoj meri, zavistan od pravilnog izbora i realizacije investicija. Zato su
razvojna i investiciona politika u preduzeću tesno povezane i međusobno zavisne.

Postoji više definicija razvoja preduzeća i poslovnih sistema. Međutim, sve se one u

suštini svode na sledeće:

razvoj je proces transformacije preduzeća iz postojećeg u

novo stanje više kvalitativne i kvantitativne efikasnosti.

To novo stanje je zapravo

prilagođavanje zahtevima okruženja (tržišta, pre svega) koje se ogleda kroz promene na
području proizvoda, proizvodnog programa, tehnike i tehnologije, organizacije rada i
kadrova, koji doprinose novom poboljšanom kvalitetu ekonomskih rezultata poslovanja.

U praksi se često ne pravi dovoljno jasna razlika između rasta i razvoja preduzeća.

Dakle, povećanje kapaciteta dogradnjom novih, bez kvalitativnih poboljšanja tehnologije,
asortimana i kvaliteta kao i ukupnog unapređenja procesa rada ne može se smatrati
razvojem, već samo rastom. Razvoj je kompleksniji proces od rasta, i on obuhvata, pored
odgovarajućeg povećanja vrednosti proizvodnje i poboljšanje tehničko-tehnološkog
procesa organizacije i metoda rada.

Dakle, rast je samo jedan od sastavnih elemenata razvoja, koji iskazuje

kvantitativno povećanje obima poslovanja, dok razvoj, pored toga, iskazuje i kvalitativno
poboljšanje i inoviranje proizvodnje i poslovanja uopšte.

Inovacije i kvalitativna poboljšanja u poslovanju preduzeća koje zahteva razvoj moguće

su jedino ako se prati razvoj nauke i tehnologije i ta dostignuća primenjuju u vlastitoj praksi.
Jedino se na taj način obezbeđuje kvalitetan razvoj i buduća egzistencija na tržištu.

Sastavni deo razvojne politike je investiciona politika. Investiciona politika je politika

ulaganja kapitala u realizaciju razvoja. Ona definiše prioritete i kriterijume za rangiranje i
selekciju investicionih projekata. Investicionom politikom se određuju konkretni investicioni
projekti čijom se realizacijom ostvaruju ciljevi razvoja. Dakle, investicije su osnovna
pretpostavka razvoja i po definiciji pretpostavljaju pozitivan budući ishod, odnosno
pretpostavljaju ostvarivanje razvoja preduzeća. U suprotnom, investicije nemaju smisla jer
mogu dovesti preduzeće u gubitak.

Budući da se svaka investicija odvija u uslovima neizvesnosti (manjeg ili većeg

rizika), na donosiocu investicione odluke je velika odgovornost za donošenje valjane
odluke. Zato problemi racionalnog investiranja i planiranja i realizacije investicionih
projekata spadaju u red ključnih problema razvoja svakog preduzeća.

5. ZNAČAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM INVESTIRANJEM I FINANSIRANJEM

Upravljanje procesom investiranja obuhvata smišljeno i efikasno vođenje i

usmeravanje   procesa   investiranja   ka   unapred   definisanom   cilju,   znači   ka   efikasnoj
realizaciji   određenog   investicionog   projekta,   na   koji   se   proces   investiranja   odnosi.
Obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja planiranog investicionog
projekta predstavlja osnovni zadatak upravljanja procesom investiranja.  Upravljanje se
odnosi na sve delove procesa investiranja. To znači na:

pripremni deo

, kojim se obuhvata planiranje investicija i neposredna priprema za

realizaciju,

konkretnu realizaciju investicija

, odnosno izgradnju investicionog objekta,

kontrolu

koja se vrši tokom celokupnog procesa investiranja, znači tokom

oba

potprocesa, a posebno u toku realizacije i na kraju procesa.

Principijelno gledano upravljanje investicijama sadrži tri faze:

planiranje, realizaciju

i kontrolu

. Znači, svakim potprocesom i svakom fazom procesa investiranja treba

upravljati - planirati ga, realizovati i kontrolisati, da bi se u celini efikasno odvijao.

Procesu upravljanja investicijama prethodi donošenje određenih investicionih odluka.

Investicione  odluke   su   sredstvo   upravljanja   investicijama   u   preduzeću.   Njima   se   vrši
konačan izbor investicionih projekata (objekata) iz niza mogućih alternativa i namenska
alokacija kapitala u preduzeću. U datim uslovima razvoja preduzeća, investiciona odluka
treba da obezbedi usmeravanje investicija u onaj investicioni projekat ili skup investicionih
projekata koji uz najmanja investiciona ulaganja obezbeđuju najpovoljnije ekonomske i
druge   efekte   investicija   u   razvoj   preduzeća.   Njihovo   donošenje   mora   se   zasnivati   na
sadržajno potpunim, tehnički i ekonomski optimalnim i vremenski i prostorno određenim
projektnim rešenjima. One moraju biti izraz volje svih subjekata čiji kapital investira u dati
investicioni   projekat   i   subjekata   na   čije   uslovne   rezultate   i   interese   imaju   direktan   ili
indirektan uticaj.

Investicionom odlukom se utvrđuje: subjekt koji investira, projekat (objekt) u koji se

investira, obim, struktura i dinamika investicija, izvori i uslovi korišćenja investicionih
sredstava, lokacija investicionog objekta, vreme početka i završetka izgradnje investicionog
objekta i pokazatelji rezultata investiranja u odabrani investicioni projekat.

Investicije iz vlastitih izvora su najsigurnije i ne prate ih kapitalni izdaci (kamate).

Međutim, vlastiti izvori najčešće nisu dovoljni da prate željeni tempo razvoja preduzeća.
To upućuje na angažovanje kapitala iz eksternih izvora: komercijalni i finansijski krediti,
zajednička   ulaganja,   deoničarski   kapital   i   ostali   izvori   finansiranja   investicija.   Pitanje
optimizacije   investicija   po   izvorima   i   uslovima   angažovanja   investicionog   kapitala   je
izuzetno   važno.   Zato   ove   odluke   treba   da   se   oslanjaju   na   komparativna   istraživanja
prednosti različitih izvora kapitala.

6. UPRAVLJANJE FINANSIRANJEM !!!

Upravljanje finasiranjem podrazumeva upravljanje finansijskim tokovima u preduzeću.

Finansiranje predstavlja dinamički proces koji obuhvata:
a)

pribavljanje novca

ulaganje novca

vraćanje novca

usklađivanje izvora finansiranja sa ulaganjima

Pribavljanjem novca za tekuće i razvojne potrebe preduzeća uspostavljaju se

finansijski odnosi sa unutrašnjim i spoljašnjim izvorima finansiranja. Pribavljanje novca je
osnovna komponenta finansiranja, međutim, proces finansiranja se ne završava
pribavljanjem novca, već se on nastavlja drugim fazama finansiranja, ulaganjem i
vraćanjem novca.

Novac se pribavlja da bi se vršilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i

drugu imovinu. Na ovaj način novac se privremeno imobilizuje, transformiše i vezuje u

investiranja vezan za dug rok postoji velika neizvesnost u pogledu očekivanih efekata, pri
čemu je rizik veći što je rok investiranja duži.

Rizici investiranja predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata po

poslovni i finansijski položaj preduzeća. Svi rizici koji se mogu javiti kod investiranja
možemo podeliti na:

tržišni rizik,

operativni rizik,

rizik likvidnosti i

rizik usklađenosti poslovanja sa propisima, kao i procese i procedure za njihovo

identifikovanje, merenje i kontrolu.

1. Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po vrednost

imovine preduzeća usled promena na tržištu i posebno obuhvata sledeće rizike:

- rizik promene kamatnih stopa i
- valutni rizik.
2. Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po poslovni i

finansijski položaj preduzeća usled:

- propusta u radu zaposlenih;
- neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa;
- neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom;
- nepredvidivih eksternih događaja.
3. Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata po sposobnost

preduzeća da ispunjava svoje dospele obaveze.

4. Rizik usklađenosti poslovanja preduzeća sa propisima predstavlja verovatnoću

nastanka negativnih efekata po položaj preduzeća zbog nepridržavanja zakona, pravila i
propisa iz oblasti njihovog poslovanja i investiranja.

8. ZNAČAJ INVESTICIJA ZA OPSTANAK, RAST I RAZVOJ

PRIVREDNIH SUBJEKATA

Preduzeće razvija i proširuje svoju delatnost i prilagođava se zahtevima tehnološke

modernizacije i tržišnim zahtevima, samo ukoliko neprekidno investira u sopstvenu
delatnost i razvoj.

Investicijama se obezbeđuje kako prosta tako i proširena reprodukcija preduzeća.

Dakle, investicije su uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzeća,

održanja i poboljšanja

konkurentske prednosti i tangiraju svaku od faza tokom njegovog životnog veka.

Investicije predstavljaju ulaganja dugoročnog karaktera u poslovna sredstva