УНИВЕРЗИТЕТ ЏОН НЕЗБИТ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ
ВАЉЕВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ФИНАНСИРАЊЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф.др Весна Милетић
Бр.индекса
Ваљево, 2018.
САДРЖАЈ
УВОД
.............................................................................................................
3
1.ПОЈАМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
...................................................
4
2.СИСТЕМ ФИНАНСИРАЊА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
.............
6
3.ФИНАСИРАЊЕ У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
.................................
9
4.ИЗВОРНИ ПРИХОДИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
.......................
11
5.ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
..............................................
12
ЗАКЉУЧАК
...............................................................................................
15
ЛИТЕРАТУРА
...........................................................................................
16
2
1.ПОЈАМ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Локална самоуправа је аутономни систем управљања локалним заједницама,
конституисаним на ужим деловима државне територије. Она је истовремено
оригинерна и основна организација власти. Развијеност локалне самоуправе је и један
од услова демократије и правне државе. Како је самоуправа локалним заједницама
право грађана обично гарантовано уставом, за државу оно значи обавезу да створи
услове за континуирано функционисање локалне заједнице као целине.
Прве форме локалне самоуправе могу се препознати у Европи XV и XVI века у виду
комуна, средњовековних градова којима су краљ или феудалци путем повеља и статута
давали статус слободних градова. Ипак, отаџбином локалне самоуправе, онакве каквом
је данас познајемо, сматра се Енглеска која је прва имала оригинерне и самосталне
облике управљања на ужим територијама.
Колико је значај локалне самоуправе велики, сведочи усвајање Европске повеље о
локалној самоуправи из 1985. године од стране Европског савета која јамчи основе тзв.
локалне демократије, разрађујући најважније елементе статуса локалне самоуправе.
Тако, локалну самоуправу одликује неколико карактеристика: изворна надлежност,
одлучивање непосредно или путем представништва, финансијска средства,
самосталност осликана и кроз право на удруживање локалних заједница у савезе и
заштита права на локалну самоуправу.
У свету постоји више облика организовања локалне самоуправе. Док је у Енглеској
уобличена актима парламента и повељама, локална самоуправа формирана је у виду
округа, срезова и парохија, у САД, локална самоуправа регулисана је у оквиру устава и
закона федералних јединица, стога у САД постоји више различитих система локалне
самоуправе: модел мер-савет, менаџерски и комисијски модел, као и посебан модел у
варошима Нове Енглеске. С друге стране, Француска познаје општине, департмане и
регионе, с тим што и градске и сеоске општине третира на исти начин (тзв. монотипне
општине). Локална самоуправа може бити организована као једностепена као у
Швајцаркој, двостепена попут оних у САД, или тростепена односно као вишестепена у
Енглеској или Француској. Степен учешћа грађана у управљању локалном заједницом
такође са разликује од земље до земље (непосредно у САД, у облику кабинетске владе
у Француској итд.). Локална самоуправа се формира према критеријумима који се
4
углавном тичу хомогености, привредних капацитета локалне заједнице и гравитирања
одређеним институцијама од виталне важности за њено функционисање. У Србији,
јединице локалне самоуправе су општине, градови и град Београд, како пише у Уставу
РС из 2006. године који одређује положај јединица локалне самоуправе, надлежност
општина, правне акте које доноси, органе, надзор над њеним радом и заштиту. Закон о
локалној самоуправи разрађује ове категорије, тако и обавезу Републике односно
територијалне аутономије да обезбеде средства јединици локалне самоуправе када
извршава права и дужности из круга поверених послова. Такође, Законом о
министарствима из 2007. године предвиђа се формирање Агенције за развој
инфраструктуре локалне самоуправе као стручне службе Владе РС чији је циљ
равномерно подстицање развоја и унапређење инфраструктуре локлне самоуправе
повезивањем финансијских организација, представника надлежних органа других
земаља, градова и општина и одређивањем тзв. приоритетних инвестиционих
пројеката.
У децентрализованим фискалним системима је изражена проблематика ефикасне
расподеле надлежности и начина реализације циљева фискалне и макроекономске
политике на различитим нивоима власти. Данас се истиче захтев за фискалним
уједначавањем тариторијалних јединица локлане самоуправе, односно хоризонталним
(између територијалних јединица на истом нивоу) и вертикалним (између
териоторијалних јединица на различитим нивоима) уједначавањем. У том процесу се
инсистира на уважавању нових стандарда и принципа правичности, ефикасности,
јавности, транспарентности и стабилности. У процесу децентрализације и преносу
јавних функција на локалне самоуправе у модерним демократијама неопходно је
увођење нових извора финансирања. У фискалним реформама је потребно обезбедити
средства за финансирање јавних потреба и инвестиционих пројеката у локалним
самоуправама. Комплексни друштвено – политички, економски и финансијски фактори
утичу на систем финансирања локалних самоуправа у савременим државама.
Истовремено је изражен захтев ка смањењу учешћа трансферних у укупним јавним
приходима локланих самоуправа.
4
4
Милетић В., Бингулац З. (2013), Савремене финансије, стр.234-235.
5
