0
S e mi n a rs k i ra d
P r e d me t : U p ra v l ja n j e i n v es t ic i ja ma
T e ma : F I N A NS I R A NJ E M A L I H P R O J E K AT A
1
SADRŽAJ:
1.
UVOD................................................................................................................................2
2.
EKONOMSKI.ZNAČAJ.MALIH.PREDUZEĆA..........................................................2
3.
OSNOVNI.PROBLEM.RAZVOJA.MALIH.PREDUZEĆA..........................................3
4.
FINANSIRANJE.MALOG.BIZNISA...........................................................................4
5.
IZVORI.FINANSIRANJA...........................................................................................4
5.1.SOPSTVENI.KAPITAL...............................................................................................5
5.1.1.
LIČNA.UŠTEĐEVINA..........................................................................................5
5.1.2.
ČLANOVI.PORODICE.I.PRIJATELJI...................................................................5
5.1.3.
PARTNERI...........................................................................................................5
5.1.4.
RIZIČNI.KAPITAL...............................................................................................5
5.1.5.
BIZNIS ANĐELI .............................................................................................5
5.2. POZAJMLJENA SREDSTVA.....................................................................................6
5.2.1.
ŠTA JE KREDIT ?.................................................................................................6
6.
FUNKCIJE KREDITA................................................................................................7
6.1.MIKROKREDITI........................................................................................................7
6.1.1.
EKONOMSKI UTICAJ..........................................................................................8
6.1.2.
DRUŠTVENI UTICAJ...................................................................................................9
7.
SAMOZAPOŠLJAVANJE...................................................................................................9
7.1.ŠTA JE “SAMOZAPOŠLJAVANJE”?................................................................................9
7.2.ZAŠTO NAGLASAK NA MIKROFINANSIRANJE?......................................................10
8.
FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA.....................................................11
8.1.PRISTUP KAPITALU.........................................................................................................12
9.
POSTIGNUTI REZULTATI MIKROFINANSIJSKOG SEKTORA U BIH......................13
9.1.UNAPREDENJE MIKROKREDITNOG SEKTORA........................................................14
10.
ZAKLJUČAK......................................................................................................................14
3
58 procenata zaposlenosti u 1986. godini.
........................................................................
U zemljama sa malim dohodkom po glavi stanovnika, ogromna većina firmi su mikro ili
mala preduzeća, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzeća. U zemljama sa srednjim
dohodkom, srednja preduzeća počinju da uzimaju relativno veće učešće u ukupnoj
proizvodnji i zaposlenosti. U većini zemalja, trend je da veće firme donose uvećanje
nacionalnog dohodka po glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemlje Tajvan
ili Kina na primer, gdje je odnos većih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset
godina, bez obzira na to što se struktura proizvodnje promjenila od primitivnih radionica do
visokih
tehnologija
i
kompjuterske
industrije.
U
prosjeku,
mala preduzeća
ne
.
igraju
.
veliku
.
ulogu
.
u
.
razvoju
.
jedne
.
zemlje.
Stvaranje radnih mjesta. Rasprava ima i o tome da li su mala preduzeća važna za rast
zaposlenosti tj. stvaranje novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani
tradicionalnog mišljenja kada je o ovoj temi riječ. Male firme u velikoj meri utiču na stvaranje
novih radnih mjesta, ali takođe i u gašenju postojećih. To je zbog toga što male firme nastaju
velikom brzinom ali se brzo i gase. Mnoge male firme ne uspiju da porastu. U razvijenim
zemljama uprkos rasprostranjenom mišljenju, male firme ne stvaraju više radnih mjesta, ako
se imaju u vidu radna mesta koja se zatvaraju i firme koje nestaju mnogo češće nego velike
firme. Isti zaključak bi mogao da se izvede i kada se radi o zemljama
.
u
.
razvoju.
Male firme nude manju sigurnost radnog mesta nego velike firme. U U.S., trajnost radnog
mjesta se povećava sa veličinom firme. Treba reći da je ukudanje radnih mesta u slučaju
recesije manje u malim preduzećima nego u velikim firmama—zahvaljujući njihovoj velikoj
fleksibilnosti.
Efikasnost! Mjera efikasnosti preduzeća varira kako unutar jedne industrijske grane tako i
ukupno u industriji. Veličina firme može da bude povezana sa nekim drugim faktorima koji
su povezani sa efikasanošću, kao što su vještina upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje
proizvodi pravni ambijent. U U.S. proizvođački sektor, industrije u kojima veće firme imaju
veći udeo na tržištu i imaju veći rast produktivnosti. Većina studija u zemljama u razvoju
pokazuje da su najmanje firme i najmanje efikasne, postoje činjenice koje govore da su i male
i velike firme relativno neefikasne u poređenju sa srednjim firmama.Sporno je i to da su mala
preduzeća inovativnija od velikih firmi. Mnoge male firme donose inovacije na tržište, ali
doprinos u inovacijama na temu produktivnosti zahtjeva određeno vrijeme, a velike firme
imaju
.
više
.
resursa
.
da
.
usvoje
.
i
.
implementiraju
.
inovacije.
3.OSNOVNI
.
PROBLEM
.
RAZVOJA
.
MALIH
.
PREDUZEĆA
Osnovni problem razvoja malih i srednjih preduzeca (MSP) kod nas, pored
neadekvatnog zakonskog okvira za podsticaj razvoja, predstavlja finansiranje ovog segmenta
privrede. Za odobravanje većih kredita neophodno je podnošenje godišnjih izveštaja o radu
preduzeća u proteklom periodu. Ti izveštaji su skupi, a početnici u biznisu ih jednostavno
nemaju. Drugi faktor je skupoća obrade zahjteva, a treći je u poslovanju malih firmi koje
4
najčešće zavise od jednog glavnog dobavljača ili kupca. Nepovoljni uslovi kreditiranja
banaka, koje traže hipoteku kao garanciju , onemogućavaju umnogome razvoj preduzetničkih
inicijativa.Porebno je da se što prije reguliše oblast mikrokreditiranja, koja se u početnoj fazi
realizuje u svim zemljama istočne i centralne Evrope. To bi značilo da se inicijalnim
sredstvima, preko državnih fondova ili ino-ulagača pomognu početnici, i to najugroženije
-
kategorije
-
stanovnika:mladi,žene,nezaposleni...
4.FINANSIRANJE
.
MALOG
.
BIZNISA
Kako do povoljnijih izvora sredstava? Ovo pitanje je najvažnija karika svakog malog
biznisa, bilo da je riječ o razrađenom i uhodanom poslu, ili je riječ o početnim preduzetničkim
koracima. Naše banke sa domaćim i stranim kapitalom ne raspolažu dovoljnim potencijalom,
a sa druge strane, velika su izdvajanja za obavezne rezerve koje iznose 29 odsto na deviznu i
21 odsto na BAM osnovicu. To je velika imobilizacija potencijala, a ono sa čime raspolažu,
banke planiraju da ulože u manje rizične plasmane, odnosno plasiraju kreditno sposobnijim
preduzećima. Najveći dio sredstava banke usmjeravaju na kreditiranje građana, koji rate
uredno vraćaju. Zbog toga manji dio finansijskog,,kolača''ostaje
.
za
.
kreditiranje
.
privrede.
Kamatne stope na kredite u privredi su od 10 do 20 odsto na godišnjem nivou, zavisno od
izvora, plasmana, i ročnosti. Stimulans za banke je plasman najmanje rizičan. IRB nema
dovoljno finansijskih potencijala. Start-ap krediti su takođe sporadični, odobravaju se preko
Fonda za razvoj, dok sve komerecijalne banke traže bilans poslovanja poslednje tri godine.
Početnik
.
to
.
nema.
U globalu, od 100 podnesenih zahtjeva preduzetnika za kreditiranjem, banke odbiju
većinu u prosjeku 70 čak aplikacija. Nepotpuna i složena dokumentacija je tu problem, a
takođe i činjenica da banke odobravanje kredita vezuju za promet, a preduzetnici dio prometa
ne iskazuju preko tekućeg računa, već na druge načine. Ako se kredit određuje
prema
.
godišnjem
.
prometu,onda
.
su
.
to
.
skromni
.
iznosi.
5.IZVORI
.
FINANSIRANJA
1)Sopstveni
.
kapital
lična
.
ušteđevina
članovi
.
porodice
.
i
.
prijatelji
partneri
.
rizični
.
kapital
biznis
.
anđeli
