Finansiranje poslovng poduhvata

……..…….Finansiranje poslovnog poduhvata…………...

UVOD

Kada preduzetnici planiraju pokretanje novog biznisa moraju doneti odluku na koji nacin
I odluke ce dobiti capital za njihovo finansiranje. Cesto nisu upoznati sa svim dostupnim
opcijama finansiranja, kao ni koja od tih opcija najvise odgovara njihovim potrebama.
Svoga veoma je vazno da se preduzetnici upoznaju sa razlicitim operacijama finansiranja
koje su tiom dosupne kao i ocekivanjima i zahtevima istih. Finansiranje iz licnih izvora,
pozajmljivanje sredstava od porodice i prijatelja i poslovni andjeli su samo neke od
mogicih izvora pocetnog kapitala koje preduzetnicima stoje na raspolaganju.
Izbor najboljeg izvora finasiranja zavisi od razlicitih faktora kao sto su:



Kolicina potrebnog kapitala



Tajming



Koliko dugo je potreban i kada ce biti vracen

Kako ne bi bili iznenedjeni dodatnim zahtevima koje podrazumeva odredjeni izvor
finansiranja, preduzetnici moraju planirati unapred. Vecina preduzetnika I vlasnika
biznisa obicno znaju kada je za njihovo preduzece potrebno obezbediti dodatni kapital.

1.IZVORI KAPITALA

Prikupljanje finansijskuh srestava predstavlja jedan od najslozenijih problema u procesu
pokretanja novog poduhvata. Za preduzetnika ovo znaci da je potrebno razmotriti
dostupna finansijska sredstva sa stanovista odnosa duga i vlasnockog uloga a zatim i sa
stanovista koriscenja internih I eksternih izvora finansiranja.
U tom smislu najpre je potrebno razmotriti dva opsta tipa finansiranja:



Finansiranje dugom i



Finansiranje kapitalom

Finansiranje dugom predstavlja obezbedjenje pozajmljenih sredstava za preduzece. Ovaj
metod finansiranja podrazumeva odredjeni instrument sa kamatama cije je otplacivanje
samo indirektno povezano sa prodajom i profitom preduzeca.
Finansiranje dugom pretpostavlja da ce preduzetnik isplatiti iznos zajma uz naknadu koja
se izrazava kamatnom stopom. Uz to moze postojati i dodatna naknada, za koriscenje
novca ili za mogucnost uzimanja kredita.

……..…….Finansiranje poslovnog poduhvata…………...

Finansiranje dugom preduzetniku omogucava zadrzavanje vecinskog udela u vlasnistvu
preduzeca i vecu isplativost raspodele dividendi narocito ako je zajam sa niskom
kamatnom stopom.
Finansiranje kapitalom predstavlja obezbedjenje sredstava u zamenu za udeo u vlasnistvu
preduzeca. Ovaj metod ne zahteva zalog ili garanciju, a ulagacima nudi odredjeno oblik
vlasnnistva nad preduzecem.
Finansijer dobija udeo u ostvarenom profitu, kao i u dobiti od bilo kakve prodaje
imovine, srazmerno ucescu u vlasnistvu. Sva preduzeca dele svoju dobit, posto su u
vlasnistvu odredjene osobe ili institucije. Iako vlasnik ne ucestvuje uvek svakodnevno u
upraljanju preduzecem, on obezbedjuje potrebna sredtva cija velicina zavisi od priride I
velicine preduzeca. U nekim slucajevima, vlasnik moze obezbediti sva potrebna sredstva
kroz osnivacki kapital.
Finansijska sredstva su takodje dostupna iz internih i eksternih izvora. Najcesce se koriste
interno generisani izvori. Prihodi koji se interno generisu mogu dolaziti iz nekoliko
izvora unutar preduzeca:



Iz ostvarenog profita



Prodaje imovine



Smanjenja kapitala



Produzenja otplate ili naplatom potrazivanja

Kad god je to opravdano, imovinu bi trebalo zakupljivati, a ne kupovati, pod uslovom da
je inflacija niska i da su uslovu zakupa povoljni. Ovim preduzetnik cuva gotovinu i
fleksibilnost, sto je narocito bitno u pocetnoj fazi rada preduzeca. Do kratkotrajnih
unutrasnjuh izvora finansiranja se moze doci smanjenjem obrtnih sredstava:



Zaliha



Gotovine i



Elemenata poslovnog kapitala

Drugi postiizvor finansiranja preduzeca je eksterni. Potencijanlni izvori eksternog
finansiranja se procenjuju na osnovu:



Trajanja dostupnosti izvora



Postojecuh troskova i



Kolicine kontrole koju preduzece time gubi.

Kod izbora najboljeg izvora finansiranja potrebno je svaki izbor proceniti prema ova tri
faktora.

……..…….Finansiranje poslovnog poduhvata…………...

1.3 BANKARSKI ZAJMOVI

Banke predstavljaju najcesci izvor kratkorocnih zajmova, koje koriste preduzetnici koji
imaju na raspolaganju zalog. Dobijeni izvori su u obliku finansiranja dugom, pa
zahtevaju odredjen oblik garancije ili zaloga – imovinu koja je procenjena na vecu
vrednost od vrednosti pozajmljenih sredstava.
Imovinska osnova najcesce obuhvata:



Potrazuvanja preduzeca



Zalihe



Opremu ili nepokretnosti

Potrazivanja preduzeca su veoma dobra osnova za zajam narocito ako su doznici dobro
poznati, sa jakim bonitetom. Za takve klijente banka moze da finansira i do 80%
vrednosti potrazivanja.
Zalihe predstavljaju jos jednu osnovu za zajam narocito ako su u pitanju likvidne zalihe,
koje se mogu brzo i lako prodati. Po pravilu se zalihe gotovih proizvoda ili trgovacke
robe finansiraju do 50% njihove vrednosti. Debitne izjave su jedinstven oblik zajmova
koji se zasnivaju na zaluhama, a koriste se za finansiranje kratkorocnih zajmova za
maloprodaje.
Oprema se moze koristiti za osiguravaje dugorocnijeg finansiranja, najcesce u roku od 3
do 10 godina. Finansiranje opreme se moze podeliti u nekoliko kategorija:



Finansiranje nabavke nove opreme



Finansiranje koriscene opreme koja je vec u vlasnistvu preduzeca



Finansiranje prodajom i



Uzimanje u lizing te iste opreme ili finansiranje lizingom

Imajuci u vidu sklonost preduzetnika da zakupljuju umesto da kupuju, cesto se koristi
finansiranje prodajom i uzimanjem iste opteme na lizing ili finansiranje lizingom.
U prvom slicaju preduzetnik svoju opremu prodaje poveriocu koju potom iznajmljuje
tokom zivotnog veka, imajuci u vidu da je kontinuirano koristi svojim aktivnostima.
Nepokretnosti se cesto koriste kao zalog u finansiranju na osnovu imovine. Hipotekarno
finansiranje je po pravilu lako dostupno i njime se najcesce finansira kupovina zemljista,
fabrike ili drugih objekata i postrojenja, pri cemu iznos odobrenog zajma moze dostici i
75% vrednosti imovine nad hipotekom.
Druga vrsta finansiranja dugom koju cesto nude banke i druge finansijske institucije je
finansiranje na osnovu novcanog toka.

……..…….Finansiranje poslovnog poduhvata…………...

Ovi standardni bankarski zajmovi obuhvataju:



Kreditne linije



Kratkorocne zajmove



Direkten komercijalne zajmove



Dugorocne zajmove



Personalne zajmove

Kreditne linije  su oblik dinansiranja na osnovu novcanog toka koje preduzetnci najcesce
koriste. Prilikom ugovaranja kreditne linije preduzece naplacuje naknadu za odobravanja
kredita, kojom se osigurava da ce banka po potrebi staviti sredstva na raspolaganje, a
preduzece placa kamate na tekuce dugovanja prema banci.
Kratkorocni zajmovi  se mogu dobiti u poduhvatima koji imaju zabelezenu prodaju i
ostvaren profit. Oni se cesto korise za finansiranje potreba u odredjenom vremenskom
periodu.
Direktni komercijalni zajmovi su varijante kratkorocnih zajmova na osnovu kojih se
sredstva avansno uplacuju na rok od 30 do 90 dana. Ovi zajmovi se cesto koriste za
sezonsko finansiranje i nabavku zaliha.
Kada je potrebno pribaviti novac na duzi vremenski rok, koriste se dugorocni zajmovi
koji omogucavaju pristup na rok i do 10 godina i dostupni su samo jakim i stabilnim
preduzecima.
Kada samo preduzece nema imovinu koju bi koristilo kao nalog za zajam preduzetnik
moze uzeti personalni ( licni ) zajam.  Kod ovih zajmova se kao zalog koristi imovina
preduzetnika ili neke druge osobe ili garancija druge osobe kao ziranta.

Jedan od problema sa kojim se preduzetnik mora nositi je uspesno garanovanje
bankarskog zajma. Banke oprezno pozajmljiju novac, narocito za nove poduhvate, jer
izbegavaju opasnosti od losih zajmova.
Odluke o zajmovima se u bankama donose na osnovu 5 kljuceva ocenjivanja:



Karakteru



Kapacitetu



Kapitalu



Zalogu i



Uslovima