Prof. dr Jovan Savić
MATERIJAL ZA PRIPREMU ISPITA IZ
PREDMETA:
FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE
BEOGRAD, OKTOBAR 2012.
1
FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE
UČESNICI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
a) sektor privrede - privredni subjekti
b) sektor stanovništva
c) sektor inostranstva – ino subjekti.
SEKTOR PRIVREDE
Sektor privrede obuhvata veći broj privrednih subjekata iz društvenog i privatnog
sektora. Ovaj sektor se može pojaviti i na strani štednih i na strani deficitnih subjekata.
Kao štedni subjekti, privredni subjekti vrše ulaganja u različite oblike finansijske
aktive.
Kao deficitni subjekti, oni vrše emisiju različitih HOV radi prikupljanja sredstava za
finansiranje svog poslovanja.
SEKTOR STANOVNIŠTVA
Učesnici iz sektora stanovništva predstavljaju značajne subjekte štednje.
Sektor stanovništva se pojavljuje i u ulozi deficitnih subjekata.
Stanovništvo najčešće investira u razne oblike finansijske aktive.
SEKTOR INOSTRANSTVA
Sektor inostranstva čine ino-subjekti koji učestvuju na finansijskim tržištima druge
zemlje.
UŽE SHVATANJE UČESNIKA NA FINANSKIJSKOM TRŽIŠTU
Ovo shvatanje vezuje se za subjekte čije je postojanje i poslovanje povezano sa samim
finansijskim tržištima: finansijske institucije i finansijski posrednici.
Ovde spada veliki broj subjekata koji učestvuju na finansijskim tržištima i koji preko
finansijskih tržišta povezuju ponudu i tražnju za finansijskom aktivom.
FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Finansijske institucije obezbeđuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta.
Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između nosilaca i korisnika
akumulacije (štednje):
4
a) prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata
b) vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata
zajmoprimaca.
U finansijske institucije spadaju
:
a) centralna banka,
b) poslovne (komercijalne) banke,
c) kreditne i štedne asocijacije,
d) štedionice,
e) investicione kompanije i fondovi,
f)
penzioni fondovi,
g) osiguravajuća društva,
h) finansijske kompanije i sl.
Neke od ovih institucija mogu biti finansijski posrednici, ali se kao posebne kategorije
finansijskih posrednika
javljaju:
a) brokeri,
b) dileri i
investicioni bankari.
FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Finansijsko tržište predstavlja sistemski uređen skup odnosa kroz koji se sučeljavaju
ponuda i tražnja finansijskih sredstava, formira cena tih sredstava i ostvaruje njihovo
alociranje iz suficitarnih u deficitarne sektore.
Finansijsko tržište mora biti organizovano tako da zadovolji tri osnovna zahteva:
a) sigurnost pri obavljanju poslova,
b) sniženje transakcionih troškova i
c) zaštitu investitora – ulagača.
Od velikog značaja za dobre performanse svake ekonomije je:
a) da je ponuda kapitala uravnotežena sa njegovom tražnjom, tj. ne sme biti velikih
manjkova ili viškova kapitala;
b) da je raspoliživi kapital efikasno alociran, tj. da je marginalna produktivnost kapitala
ista pri različitim vidovima njegovog korišćenja.
Ako su ova dva uslova ispunjena, učešće realnog kapitala (realan kapital sastoji se od
zgrada, opreme i drugih vrsta imovine i on je, pored rada i zemlje, jedan od tri osnovna
faktora proizvodnje) biće najadekvatnije.
Naime, finansijsko tržište da bi bilo dobro organizovano mora da obuhvati sve
relevante strukture učesnika:
a) poverioce,
5
Redovno postoji asimetrija u pogledu formiranja štednje (subjekti, mesta, vreme) i
procesa investiranja. Ta asimetrija može se ublažiti upotrebom raznih mehanizama i mera:
a) putem alokacije štednje preko budžeta,
b) putem alokacije štednje preko posebnih fondova,
c) putem alokacije štednje preko bankarskog sistema,
d) putem alokacije štednje preko finansijskog tržišta.
Proces finansiranja, tj. transforamcija novčane akumulacije u investicije, može se
ostvariti na nekoliko načina:
a) samofinansiranjem ili internim finansiranjem,
b) direktnim finansiranjem i
c) indirektnim finansiranjem.
Finansijsko tržište obavlja alokaciju akumulacije (štednje), u cilju njene najefikasnije
upotrebe u proizvodnji.
Vlasnici viškova sredstava stavljaju na raspolaganje proizvodnim subjektima u obliku
kredita ili vlasničkih ulaganja. Ovaj proces kreira finansijske instrumente, tj. potraživanje
vlasnika viškova sredstava i obavezu proizvodnog subjekta.
Vlasnici kapitala javljaju se u funkciji finansijskog ulaganja, a korisnici kapitala u
funkciji realnog ulaganja.
Finansijsko tržište je jedino u stanju da vrši koncentraciju i efikasnu disperziju štednje,
da vrši disperziju rizika i deversifikaciju i rangiranje investicionih projekata.
Obavljajući alokativnu funkciju finansijsko tržište osigurava dve bitne funkcije:
a) obezbeđuje optimalnu strukturu prozvodnih i drugih aktivnosti i
b) opredeljuje i unapređuje efikasnot svakog investicionog projekta.
TRANSFERNA FUNKCIJA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište, odnosno tržište na
kome se vrši emisija (kreiranje) finansijskih intrumenata, a možemo je pratiti preko statistike
novčanih tokova – Flows of Funds.
Modaliteti organizacije primarnog tržišta:
a) delatnost klasičnih finansijskih posrednika (banaka),
b) institucionalnih investitora (osigravajuće organizacije, penzioni fondovi),
c) ali se može uspostaviti i neposredni odnos između emitenta i kupca, poznat od
nazivom dezintermedijacija (sve više dobija na značaju, jer stimuliše nove
tržišne elemente, procedure i instrumente).
7
