Fiskalna politika

SEMINARSKI RAD

Tema:

“FISKALNA POLITIKA”

Predmetni profesor:

Sudenti:

Sadržaj:

1. Fiskalna politika – uvod ...................................................................................
2. Funkcije fiskalne politike .................................................................................
3. Ciljevi i instrumenti fiskalne politike ...............................................................
4. Odnos fiskalne i monetarne politike .................................................................
5. Fiskalna politika i njena područja ....................................................................
6. Komponente fiskalne politike ..........................................................................
7. Vođenje fiskalne politike .................................................................................
8. Javni prihodi i rashodi .....................................................................................
9. Fiskalna politika u Republici Srbiji ................................................................
10.Fiskalna politika Srbije i komparacija sa zemljama centralne

i istočne Evrope ...............................................................................................

11.Planovi Ministarstva finansija na polju fiskalne politike u Republici Srbiji.....
12.Instrumenti fiskalne politike i njihov značaj ....................................................
13.Analiza fiskalnih indikatora u Republici Srbiji ...............................................
14.Fiskalni randman (rezultat) ..............................................................................
15.Fiskalni kapacitet .............................................................................................
16.Fiskalno opterećenje ........................................................................................
17.Zaključak .........................................................................................................
18.Literatura .........................................................................................................

Ciljevi i instrumenti fiskalne (javne) politike

Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim
instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija
fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda. Osim te
ona ima i druge funkcije u cilju postizanja određenih ekonomskih i drugih društvenih
ciljeva.
Masgrejev je nefiskalne funkcije poreza kojim se vrši intervencija države podelio na:



Alokativnu funkciju: porezima se postižu efekti usmeravanja ili alokacije
resursa odvraćanjem ili podsticanjem nekih aktivnosti;



Redistributivnu funkciju: primenom određenih metoda oporezivanja se
ostvaruje preraspodela nacionalnog dohotka;



Stabilizacionu funkciju: smanjenje ili povećanje poreza utiče na ponudu,
tražnju, zaposlenost, cene...

Ciljevi

Među najvažnije ciljeve fiskalne politike spadaju:



Uticaj na nivo realnog bruto domaćeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog
rasta;



Uticaj na nivo zaposlenosti;



Ostvarivanje društveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i
bogatstva date zajednice;



Kontrola inflacije.

Fiskalna politika ima svoje globalne i specifične ciljeve.
Globalni ciljevi fiskalne politike su:

-privredni rast i razvoj kroz prospešivanje rasta društvenog proizvoda;
-ekonomska ravnoteža i stabilnost cena;
-pravednija raspodela dohotka.

Specifični ciljevi fiskalne politike su:

-finansiranje ponude javnih dobara i usluga;
-ravnomernija socijalna raspodela javne potrošnje;
-stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto društvenog proizvoda, rast zaposlenosti i

stabilne cene);

-strukturno – razvojna funkcija.

Instrumenti fiskalne politike i njihov značaj

Javne finansije su ekonomska disciplina koja izučava finansijsku delatnost države i
drugih pravnih lica javnog prava – javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom
povereno da vrše takvu delatnost.

Proces   finansiranja   zadovoljavanja   javnih   potreba,   kao   i   svaki   drugi   proces
finansiranja,   obuhvata   obezbeđivanje   sredstava   i   njihovo   korišćenje   za   određene
namene.   Prihodi   i   rashodi   čine   suštinske   komponente   finansijske   delatnosti   i
predstavljaju osnovne instrumente fiskalne politike.

Prihodi   u   rashodima   nalaze   svrhu   svog   postojanja,   a   sami   rashodi   su   uslovljeni
prihodima. Da se javne potrebe mogu zadovoljiti bez utrošaka finansijskih sredstava,
ne bi bilo potrebno obezbeđivati sredstva   i ostvarivati prihode. Sa druge strane, nije
moguće   vršite   rashode   bez   prethodnog   obezbeđivanja   i   ostvarivanja   adekvatnih
sredstava  od strane nosilaca finansiranja. Veći prihodi omogućavaju porast rashoda, a
nužnost   održavanja   rashoda   na   određenom   nivou   ili   njihovog   povećanja   iziskuje
adekvatne   prihode.   Takođe,   važi   i   obrnuto   da   su   rashodi   determinisani   uslovima   i
mogućnostima ostvarivanja prihoda. U zemljama gde su te mogućnosti veće, objektivno
je moguće obezbeđivati veća sredstva i time više trošiti za javne potrebe.

Razmatranje i razlozi

Prema većini ekonomskih stručnjaka prvo treba razmotriti javne rashode, a tek potom
javne prihode. Tri osnovna razloga za ovo shvatanje su:



Za demokratsko odlučivanje o porezima i drugim javni prihodima predstavlja
bitnu pretpostavku što egzaktnije saznanje o obimu i strukturi javnih potreba i
troškovima njihovog zadovoljavanja, tj. o obimu i strukturi javnih rashda.



Javni rashodi imaju neproizvodan karakter, sem određenih slučajeva, mada ne i
društveno nekoristan, pa se preko njihovog angažovanja ne obezbeđuje
reprodukcija prihoda, njima se, kao takvim, mora obraćati izuzetna pažnja.



Bez prethodnog utvrđivanja karaktera potreba i rashoda, ne bi bilo moguće
sasvim uspešno objasniti karakter i specifične oblike prihoda.

Fiskalna politika i njena područja

Fiskalna politika ima tri velika područja: alokaciju, distribuciju i stabilizaciju. Merama
alokacije fiskalna politika utiče na usmeravanje i korišćenje privrednih resursa.
Preraspodela nacionalnog dohotka se sastoji od promene rezultata koji proizilaze iz
tržišne raspodele, pre svega raspodele dohotka i imovine i obezbeđenja jedankog
pristupa i korisnosti javnih dobara za sve građane. Što se stabilizacione politike tiče
njen zadatak je da koriguje odstupanja i oscilacije na privrednom tržištu što znači
kretanje i stabilnost cena.

Fiskalna politika se od ostalih područja ekonomske politike razlikuje samo po svojim
instrumentima, a ti instrumenti su različiti oblici javnih prihoda i rashoda.

Komponente fiskalne politike

Osnovne komponente fiskalne politike su:



politika javne potrošnje odnosno budžetska politika – budžet predstavlja
novčani predračun države koji se određuju prihodi i rashodi državnih organa
prema unapred određenim namenama;



politika javne potrošnje definiše načine potrošnje odnosno namenu svih
sredstava kja postoje u budžetu; budžet u našoj zemlji predlaže ministarstvo
finansija, a usvaja ga Narodna skupština i on ima snagu zakona;



poreska politikaodnosno politika budžetskih prihoda – da bi budžet mogao da se
troši za različite namene potrebno je da se odrede načini punjenja budžeta;
budžet države se puni iz njenih prihoda odnosno iz različitih vrsta poreza i
drugih izvora koje država odnosno fiskalna vlast prikuplja.

Definisanjem osnovnih komponenti fiskalne politike u velikoj meri su definisani i
instrumenti fiskalne politike – nivo budžetske potrošnje, nivoi transfera, autonomni
porezi i nivoi poreskih stopa. Fiskalna vlast može na privredne subjekte da utiče i preko
budžetske politike i preko politike budžetskih prihoda odnosno preko javne potrošnje i
preko poreske politike. Na primer, ako je cilj nosilaca ekonomske politike u određenom
periodu da povećaju ulaganja privrednih subjekata u određenu delatnost onda će vrlo
verovatno svim preduzećima koja se odluče na obavljanje te delatnosti smanjiti poreze
kako bi ih stimulisala. Na taj način bi fiskalna vlast uticala na privredne tokove svojom
poreskom politikom. Ako bi preduzeća koja se odluče da uđu u navedenu granu
dobijala i druge vrste pomoći (na primer subvencije), onda bi fiskalna vlast i kroz javne
rashode uticala na privredni život.