Diplomski rad
2012
Ana Loncar
Page 1
UNIVERZITET U BEOGRADU
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
DIPLOMSKI RAD
Fiskalna politika u EMU i
pridruzivanje Srbije EU
Mentor:prof.dr Jovo Jednak Ime i prezime studenta:Lončar Ana
Broj indeksa :3c7/0007/09
Beograd 2012.
Diplomski rad
2012
Ana Loncar
Page 2
SADRZAJ
I.Integralni projektni rad
.............................................................................................................2
1.Uvod
…………………………………………………………………………………………….2
2.Istorija evropskih integracija
………………………………………………………………….3
2.1.Rani posleratni period………………………………………………………………………………….3
2.2.Dva vida evropskih integracija: federalizam I medjudrzavna saradnja………………………………..4
2.3.Evolucija na dva koncentricna kruga: domino efekat-I deo……………………………………………6
2.4.Evropski pesimizam: oblici odlucivanja, neuspeh monetarne I trgovinske intehgracije………………6
2.5.Siri krugovi I domono efekat-II deo: program jedinstvenog trzista I evropsko ekonomsko podrucje…7
2.6.Neuspela podela Evrope,ujedinjenje Nemacke I Ugovor iz Mastrihta…………………………………9
2.7.Ponovno ujedinjenje istocne I zapadne Evrope………………………………………………………...9
2.8.Zasto nam je danas potrebna EU I evro………………………………………………………………..9
3.Evropske integracije,pravo,institucije I novi ustav evropske unije
………………………..
10
3.1.Ekonomska integracija u EU………………………………………………………………………….10
3.2.Organizaciona struktura EU:tri stuba I krov do 2009.i dva stuba I krov posle 2010.god……………..11
3.3.Pravo EU:sadrzaji,izvori I instrumenti………………………………………………………………..12
3.4.”Velikih 5” institucija EU……………………………………………………………………………..12
3.5.Lisabonski ugovor-novi Ustav Evrope………………………………………………………………..13
4.Budzet evropske unije
...............................................................................................................14
4.1.Neki osnovni ekonomski indikatori razvoja zemalja clanica EU……………………………………..14
4.2.Budzet EU:potrosnja.prihodi,ekspnzija I doprinosi clanica EU………………………………………15
4.3.Principi(nacela)I usvajanje budzeta EU……………………………………………………………….16
4.4.Finansijska perspektiva kao procedura obezbedjivanja budzeta EU………………………………….16
Diplomski rad
2012
Ana Loncar
Page 4
I.Integralni projektni rad
Evropska unija
Diplomski rad
2012
Ana Loncar
Page 5
1.UVOD
Evropska unija (EU) je medjuvladina I nacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam
evropskih drzava. Unija svoje korene void od Evropske ekonomske zajednice osnovane Rimskim
ugovorom 1957. od strane sest evropskih drzava (Belgije, Italija, Nemacke, Francuske I
Holandije). Od tada se Evropska zajednica prosirila pridruzivanjem novih drzava clanica I stekla
vecu moc. Ova zajednica je oformljena pod sadasnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji
(vise poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992 godine. Mnogi aspekti EU su postojali I
pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog
veka. Zalja da se Evropa obnovi I spreci mogucnost da se katastrofe nakon Prvog svetskog rata, a
zatim I Drugog svetskog rata, ponove, bila je pokretacka snaga za osnivanje Evropske unije.
Evropska unija stvara jedinstveno trziste putem sistema zakona koji se primenjuje u svim
drzavama clanica, sto garantuje Slobodan protok ljudi, roba, usluga I kapitala, zadrzava
zajednicku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku I politiku u oblasti ribarstva I regionalnog
razvoja. Evropska unija je 1999. Uvela zajednicku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13
drzava clanica.
EU je definisana kao:
federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini I zastiti zivotne sredine;
konfederacija u socijalnoj I ekonomskoj politici, zastiti potrosaca, unutrasnjoj politici;
medjunarodna organizacija u spoljnoj politici.
Glavna oblast na kojoj EU pociva je jedinstveno trziste koje se bazira na carinskoj uniji,
jedinstvenoj moneti, zajednickoj poljoprivrednoj politici I zajednickoj politici u sveri ribarstva.
Evropska unija nema zvanicni glavni grad, a sedista njenih institucija se nalaze u nekoliko
razliciyih gradova. Brisel je sediste Evropske komisije I Saveta Evropske unije (Savet ministara),
kao I domacin sastanaka plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog
ovoga smatra glavnim gradom EU. Strazbur je sediste Evropskog parlamenta I domacin je vecine
plenarnih zasedanja. Evropski sud I sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu.
Evropska centralna banka je smestena u franfurktu.
Diplomski rad
2012
Ana Loncar
Page 7
pocetnim clanstvom od 13 drzava(cela EU 15 zona osim Finske I Spanije)a njima su se
pridruzile Norveska, Island, Svajcerska, Turska I americko-britanska zona slobodne teritorije
Trsta dok se nije spojena sa Italijom. Sovjetski odgovor na OEEC je bio Savet za zajednicku
ekonomsku pomoc.
U decenijama nakon Prbog sbetskog rata, posebno tokom 1930-tih, ekonomski rast je
posmatran kao konkurencija nedju drzavama, konkurencija u kojoj su trgovinske barijere igrale
glavnu ulogu.
Tabela 1.1. Zapadno evropska
trgovina I proizvodni rast u
industrijskom sektoru,1950-1958.
Trgovinska liberalizacija OEEC u
vremenu od 1950-1958.godine
podsticala je brz rast trgovine I
dohotka, tj. GDP-a I izvoz
industrijskih dobara po izrazito
visokoj stopi.
2.2. Dva vida evropskih integracija: federalizam I medjudrzavna saradnja
Mnogi evropljani su smatrali da nacionalni suverenitet I nacionalne drzave
predstavljaju nedovoljno snazan system za ocuvanje nedjunarodnog mira I sigurnosti. Nakon
zavrsetka najstrasnijeg od ratova u Evropi, susedi su poceli da se suocavaju kao prijateljski
narodi koji dele zajednicku sudbinu. U tom smislu, nacije treba da budu deo federalne structure-
nacionalne ogranizacije koja ima neke od moci koje su tradicionalno imale samo nacionalne
drzave.
Drugi evropljni, predvodjeni Britanijom, zadrzali su stav da nacionalne drzave najefikasniji
I najstabilniji oblik vlasti. Po njima bi evropska integracija trebalo da ima oblik blize saradnje-
sprovodjenje striktno na medjudrzavnoj osnovi, tj.sva moc bi ostala u rukama drzavnih
funkcionera I svi ucesnici bi trebalo da se sloze oko svakog vida saradnje.
Federalisticka ideologija bila je popularnija u drzavama koje su iskusile najvece propasti.
Drzave u kojima su se vodile kopnene borbe I u kojima je bilo puno poginulih su bile otvorene
prema radikalnim promenama u nacinu na koji se vlada Evropom. Sumnjicavo su posmatrali
nacionalizam I potpuno nezavisne nacionalne drzave. U ovu grupu su spadale Belgija, Holandija,
Luksemburg, Francuska, Austrija, Nemacka I Italija.
Drzava
Rast BDP-a
(%)
Rast industrijskih
izvoza I proizvoda
(%)
Zapadna nemacka
7,8
19,7
Italija
5,0
9,2
Holandija
4,3
11,7
Velika Britanija
2,0
1,8
Francuska
4,4
3,8
