.
Fakultet za poslovne I finansijske studije
Banja Luka
-ESEJ-
Predmet: Međunarodne javne finansije i budžetska politika EU
Tema: Fiskalni i budžetski sistem Evropske Unije
Mentor:
Prof. Dr Žarko Ristić
Student:
Nikola Vasiljević
Fiskalni I budžetski sistem EU
_____________________________________________________________________________________
II-
800/08
Beograd, 2011
Sadržaj:
1.
Fiskalni
sistem
Evropske
Unije.....................................................................................................3
2.
Budžet
Evropske
Unije.................................................................................................................4
3.
Osobine
budžeta
Evropske
Unije.................................................................................................5
4.
Finansijska
perspektiva..............................................................................................................12
5.
Principi
funkcionisanja
budžeta
EU...........................................................................................14
5.1. Princip
jedinstva........................................................................................................14
5.2. Princip
univerzalnosti................................................................................................15
5.3. Princip
anualiteta......................................................................................................16
5.4. Princip
ravnoteže………………………………………………………………………………………………….17
5.5. Princip
specifikacije……………………………………………………………………………………………..17
5.6. Princip jedinstvenog
računa……………………………………………………………………………......18
2
Fiskalni I budžetski sistem EU
_____________________________________________________________________________________
svojoj nadležnosti nameću poreze i isti pripadaju nacionalnom poreznom sistemu
date države članice. Poreski suverenitet država-članica je ograničen, to jest
podeljen između Evropske unije i države-članice jer samo članstvo u EU temelji se
na međunarodnom ugovoru koji od članica traži ispunjavanje raznih prava i
obaveza. EU je preko pravnih propisa i smernica uticala na poreske sisteme država-
članica EU, a sve u cilju stabilnijeg i jačeg zajedničkog unutrašnjeg tržišta. Treći deo
fiskalnog sistema EU ogleda se u koordinaciji stabilizacijskih budžetskih politika
država-članica putem fiskalnih pravila EU. Ona se pre svega odnose na Pakt o
stabilnosti i rastu ali i na Maastrichtske kriterijume konvergencije. Samo okruženje
koje je uticalo na razvoj današnjeg fiskalnog sistema EU, utiče i na koordinaciju
budžetskih politika država-članica EU koje nastoje da održe fiskalnu disciplinu
unutar monetarne unije. Osnovni cilj Pakta je sprečavanje pojave prekomernih
budžetskih deficita, sve u svrhu osiguranja fiskalne discipline, razboritog
upravljanja javnim finansijama i očuvanja ekonomske stabilnosti unutar
Ekonomske i monetarne unije (EMU). Način na koji se Pakt izvršava temelji se na
multilateralnom nadzoru budžetskih pozicija te na raznim procedurama u slučaju
prekomernih deficita.
2. Budžet Evropske Unije
Svaka od tri evropske zajednice - Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska
ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju imale su sve do
4
Fiskalni I budžetski sistem EU
_____________________________________________________________________________________
stupanja na snagu Ugovora o spajanju
2
(the Merger Treaty)
01.07.1967. godine
vlastite budžete. Dalji razvoj finansijskog sistema evropskih zajednica obeležen je
procesom unifikacije budžetskih instrumenata. Ugovorom o spajanju nisu samo
izvršna tela tri zajednice spojena u zajedničku Komisiju i Savet ministara, nego su i
posebni budžeti pojedinih evropskih zajednica spojeni u opšti budžet evropskih
zajednica
(the general budget of the Evropean Communities).
Pored opšteg budžeta
postojao je i operativni budžet Evropske zajednice za ugalj i čelik, koji je ukinut
2002. godine,
3
nakon čega su sektori za ugalj i čelik potpali pod redovan režim
propisan Ugovorom o Evropskoj zajednici. Sva imovina te Zajednice stavljena je u
likvidaciju. Prihodi njenog operativnog budžeta postali su posebno odvojeni prihod
opšteg budžeta kojim upravlja Komisija, a namenjen je istraživačkim programima
na području uglja i čelika. Stupanjem na snagu Ugovora o spajanju, zajedničke
politike Unije se po pravilu finansiraju iz opšteg budžeta tako da će dalje biti govora
kao o budžetu Evropske Unije.
Temeljni pravni propisi Evropske unije koji regulišu postupak izrade, usvajanja i
izvršenja budžeta, njegovu strukturu i temeljna načela deo su primarnog prava
Evropske zajednice odnosno osnivačkih ugovora, a ti se propisi detaljnije razrađuju
u propisima sekundarnog prava Evropske zajednice. Glavni izvori budžetskog prava
Unije jesu:
•
odredbe člana 268-280. Ugovora o Evropskoj zajednici (dalje: UEZ)
•
član 28, stavovi 2-4. i član 41, stavovi 2-4. Ugovora o Evropskoj uniji (dalje:
UEU)
•
Uredba Saveta od 21.12.1977. godine o opštem budžetu Evropskih
zajednica koja je poslednji put izmenjena Uredbom Saveta br. 160512002 od
25.06.2002. godine o fmansijskoj uredbi koja se primenjuje na opšti budžet
Evropskih zajednica (dalje: Nova finansijska uredba), a koja je stupila na snagu
1.1.2003. godine
•
Odluka Saveta (EZ, EZUC, Evratom) br. 2000/597/EC, Evratom od
29.09.2000.O sistemu vlastitih prihoda Evropskih zajednica
•
Međuinstitucionalni sporazum od 6. maja 1999. godine između Evropskog
parlamenta, Saveta i Komisije o budžetskoj disciplini i poboljšanju budžetskog
postupka
•
Uredba Saveta (EZ) br. 2040/2000 od 26.09.2000. godine o budžetskoj
disciplini
2
Ugovor o stvaranju jedinstvenog Saveta i jedinstvene Komisije evropskih zajednica.
3
Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik stupio je na snagu 25.07.1952, a prema čl. 97. Prestaje
da vredi 50 godina nakon stupanja na snagu.
5
Fiskalni I budžetski sistem EU
_____________________________________________________________________________________
učestvuje. U poređenju s Idasičnim nacionalnim budžetima, te se razlike ogledaju u
nekoliko osnovnih obeležja budžeta EU:
1.
prihodna i rashodna strana budžeta EU razlikuju se od budžeta naci-
onalnih država;
2.
budžet EU relativno je malen u odnosu prema veličini privrede koje
pokriva;
3.
strože je i čvršće regulisan, iz čega proizlazi činjenica da je strogo
uravnotežen;
4.
iz njega je izuzeto zaduživanje, ali i posuđivanje sredstava korisnicima
budžeta.
Budžet EU finansira se vlastitim sredstvima Unije
(own resources)
koja nisu podložna
međuvladinim pregovorima. Postoje četiri vrste vlastitih prihoda kojima se
finansira budžet: poljoprivredne naknade, carine, udeo u PDV-u i uplate država-
članica. Prva dva oblika prihoda, tj. poljoprivredne naknade i carine, koristili su se u
početku delovanja Unije i bili su dovoljni za nežino finansiranje. Kako su se rashodi
povećavali njihovo relativno značenje je slabilo i pojavila se potreba za novim
izvorima finansiranja. Tako se danas glavnina budžetskih prihoda prikuplja novim
vlastitim sredstvima: udelom u PDV-u i uplatama država članica. Godišnji budžet EU
za 2009. godinu iznosi 133,8 milijardi evra i povećanje za 2,5 % u odnosu na 2008.
godinu i predstavlja 1,03% GNI Zajednice. Postoji gornje ograničenje visine ukupnih
vlastitih prihoda pa tako oni ne mogu biti veći od 1,24% ukupnog BNP-a (bruto
nacionalnog proizvoda) država-članica. Imajući u vidu sve gore navedeno, od 1988.
godine sredstva koja čine prihod budžeta mogu se podeliti u četiri grupe:
TOR
- Tradicionalni resursi-sastoje se od carina koje se naplaćuju na uvoz dobara
koje dolaze iz država van Evropske unije. Oni donose odprilike oko 17,3 milijarde
evra tj. čine 15% prihoda budžeta.
INDIREKTNI - VAT.
Oni čine 15% prihoda budžeta, to jest oko 17.8 milijardi evra
(1,4% na nacionalni PDV u 1985, u 2002. smanjenje na 0,75%, u 2003. g. na 0,5%).
Sredstava koja se baziraju na bruto nacionalnom dohotku
(gross national
income - GNI) se prikupljaju tako što je određen procenat (0.73% ) koji se
primenjuje na bruto nacionalni dohodak svake zemlje članice. Ovako prikupljena
sredstva predstavljaju najveći izvor prihoda budžeta i iznose 80 milijardi evra tj.
čine 69% svih prihoda. U budžet se takođe slivaju sredstva i iz
drugih izvora,
kao
što su kazne, viškovi iz prethodnih godina, određeni porezi koje plaćaju zaposleni
pri organima i institucijama EU na svoja primanja, zatim određeni doprinosi država
van Evropske unije za određene programe Unije, zatim sredstva koja plaćaju
kompanije ukoliko krše propise o konkurenciji i druge zakone. Ovako skupljeni
7
