II ZRNENE MAHUNJAČE – ZRNENE BELANČEVINASTE BILJKE
Zrnene mahunjače pripadaju familiji
Fabaceae
(Leguminosae)
- leguminoze
ili leptirnjače. Gaje se zbog
zrna
koje je veoma bogato belančevinama, a kod nekih i
uljem, pa se prema tome dele u dve
podgrupe
:
1.)
variva i lupine
(pasulj, grašak, bob, sočivo, sastrica, naut, lupina)
2.)
zrnene mahunjače za kombinovano iskorišćavanje
- imaju povećan sadržaj ulja
(soja, kikiriki)
ZAJEDINČKA MORFOLOGIJA ZRNENIH MAHUNJAČA
Seme - Zrno
je ovde seme i u botaničkom i poljoprivrednom smislu. Seme
nastaje iz semenog zametka a obrazuje se u višesemenom
plodu
koji se zove
mahuna
. Seme se sastoji iz:
- omotača semena – semenjače,
- klice,
- dva kotiledona.
Semenjača ili testa - omotač semena
je čvrsta, kožasta opna (izuzev kod
kikirikija) koja obavija i štiti klicu i kotiledone. Može biti glatka i sjajna (kao kod
pasulja), glatka i mat površine (soja, sočivo, lupine), naborana (kod graška, nauta i
sastrice). Na semenjači postoje
tvorevine
koje su bitne u sistematici vrsta, podvrsta,
varijeteta i formi, a to su: hylum, mikropila i halaza.
Hilum (pupak)
je mesto preko kojeg je seme kratkom drškom bilo vezano
za majčinsku biljku. Na hilumu nema kutikule i u fazi klijanja kroz nju
seme lako upija vodu. Hilum može biti iste boje kao semenjača, ali je
najčešće drugačije obojen (bitna odlika u sistematici).
Iznad hiluma se nalazi
halaza
i to najčešće u obliku nabora (kod pasulja
u obliku dvojnog nabora ili pege). Kroz halazu u fazi klijanja izlaze
kotiledoni.
Mycropila
je mali otvor na semenjači koji nastaje u toku oplodnje, na
mestu gde polenova cevčica probija integument semenog zametka.
Nalazi se nasuprot halaze, a okrenuta je prema klici. Pri klijanju kroz
mikropilu izlazi korenak klice.
Kotiledoni
su dve polovine semena koje su ravnim stranama priljubljene jedna
uz drugu, a spojene na mestu gde se nalazi klica. Uloga kotiledona je ista kao uloga
endosperma kod žita (rezervna hranljiva materjia), tj. oni hrane mladu biljku dok
se ne razviju prvi pravi listovi i dok biljka ne pređe na autotrofan način ishrane.
Oblik, veličina i boja kotiledona zavise od vrste.
Klica
se sastoji iz:
- korenka
-
hipokotila
- epikotila
- jednog para klicinih listića.
1
čine stabaoce
NICANJE ZRNENIH MAHUNJAČA
- Zrnene mahunjače mogu da niču na dva
načina:
1.) sa iznošenjem kotiledona (pasulj, soja),
2.) bez iznošenja kotiledona (grašak, naut, bob).
1.) Nicanje sa iznošenjem kotiledona: Kod ovog načina rasta najpre se aktivira
hipokotil, a tek kasnije epikotil. Biljka iznosi kotiledone zahvaljujući rastu lučno
savijenog hipokotila, koji se pod uticajem svetla ispravlja i kotiledoni zauzimaju
vertikalan položaj. Momenat kada se kotiledoni razdvoje i zauzmu horizontalan
položaj predstavlja poćetak faze nicanja. Dalji porast stabla se vrši se porastom
epikotila.
2.) Nicanje bez iznošenja kotiledona: Za razliku od prethodnog načina nicanja,
ovde se odmah aktivira epikotil i razvija se stabaoce sa prvim listovima koji obično
imaju manji broj liski u listu. U fazi nicanja (ako iznose kotiledone) zrnene
mahunjače se razlikuju po obliku, veličini, debljini i boji kotiledona. Mogu se
razlikovati i po prvim pravim listovima, koji mogu biti prosti ili složeni, različitog
oblika, veličine, boje i maljavosti lista.
Korenov sistem
zrnenih mahunjača je vretenast ili osovinski, a prodire u
dubinu 2 i više metara. Od glavnog korena polaze bočni korenovi koji prožimaju
veliku zapreminu zemljišta. Prema načinu razgranavanja, razlikujemo 3 tipa korena
zrnenih mahunjača:
1.) tip lupine
2.) tip graška
3.) tip pasulja
1.)
Tip lupine
– Koren tipa lupine ima dobro izražen, razvijen i zadebljao glavni
koren, a bočni korenovi su slabo razvijeni.
2.)
Tip graška
– ima dobro razvijene i glavne i bočne korenove. Glavni koren se
često ne razlikuje od bočnih korenova.
3.)
Tip pasulja
– veoma dobro su razvijeni bočni korenovi, teško se razlikuju od
glavnog korena, koji je izražen i zadebljao samo u vršnom delu (pasulj, soja).
Bočni korenovi izbijaju po celoj dužini glavog korena, ali najviše iz onog dela
koji se nalazi u oraničnom sloju.
Svaka vrsta zrnenih mahunjača živi u simbiozi sa određenom vrstom
kvržičnih bakterija
roda
Rhyzobium
. Mahunjače od bakterija dobijaju azot, a
bakterije od mahunjača energetsko gorivo, tj. ugljene hidrate.
Stablo
zrnenih mahunjača raste pomoću vršne vegetacione kupe, a grana se
pomoću pupoljaka koji se nalaze u pazduhu listova. Stablo je zeljasto, ali sa
sazrevanjem jače ili slabije odrveni. Stablo može biti uspravno ili polegljivo
(povijušavo). Kod nauta, boba, lupine, soje i čučavih formi pasulja, stablo do kraja
vegetacije zadržava uspravan položaj. Stablo graška, sastrice, sočiva i povijušavih
sorti pasulja je polegljivo i traži oslonac.
Stablo mahunjača visine je od 0,3 – 5 m zavisno od vrste, a na poprečnom
preseku je šuplje.
2
Klijanje
počinje kad seme zrnenih mahunjača upije određenu količinu vode,
što u procentima od mase semena iznosi:
- pasulj – 75 – 100 %
- soja – 100 – 150 %
- grašak oko 115 %
Upijanje vode je utoliko energičnije, ukoliko je viša temperatura na kojoj seme
bubri. Potrebe u toploti za klijanje semena zavise od vrste. Kreću se od svega 1– 3
0
C,
pa do 12– 15
0
C, zavisno od vrste. Ova faza se završava pojavom ponika nad
površinom zemljišta.
Nicanje
zavisno od vrste počinje pojavom kotiledona ili prvog para pravih
listova na površini zemljišta, a završava se pojavom prvog para pravih listova ili
formiranjem drugog para listova. Trajanje ove faze zavisi od temperature, vlage i
dubine setve. Za postizanje što većeg prinosa potrebno je da ova faza traje što kraće i
da je sve biljke prođu istovremeno. U ovoj fazi koren raste brzo.
Period diferenciranja generativnih organa traje dugo i uključuje fenološke
faze grananja i formiranja cvetnih pupoljaka.
Ukorenjavanje (ili grananje)
– traje od pojave začetka cvetnog pupoljka, pa
do pojave prvog cveta ili pupoljka. Začeci grana se pojavljuju u pazduhu listova.
Grane mogu biti prvog, drugog ili trećeg reda u zavisnosti od toga da li se odvajaju
od glavnog stabla, bočnih grana prvog ili drugog reda. Do pojave 2 ili 3 stalnog lista,
stablo raste vrlo sporo, zatim se rast ubrzava i neposredno pred cvetanje dostiže
maksimalni porast. Ova faza se odlikuje intenzivnim stvaranjem organske materije
korena i nadzemnog dela.
Cvetanje
– počinje pojavom prvog cvetnog pupoljka ili cveta, traje veoma
dugo i teče uporedo sa intezivnim porastom stabla i njegovim grananjem. Cvetanje
se kao faza teško može razgraničiti od faze zametanja mahuna jer traje dugo, a
formiranje mahuna počinje znatno pre završetka cvetanja. Masovno cvetanje
počinje 4 – 6 dana od pojave prvog cveta i traje desetak dana. U ovoj fazi biljke
zahtevaju izdašno snabdevanje vodom i mineralnim elementima.
Zametanje plodova
nastupa odmah po oplodnji. Kao početak ove faze uzima
se momenat formiranja začetaka mahuna u donjem delu stabla, odnosno najniže
mahune na stablu. Plodovi se zameću i rastu postepeno, pa ova faza traje dugo, oko
mesec dana. Postepeno se povećava broj požutelih i uvelih cvetova. Intenzivno rastu
plodovi i seme. Na kraju ove faze seme je u mlečnoj zrelosti.
Sazrevanje
počinje sa intezivnim nalivanjem semena u donjim mahunama i
traje sve do pune zrelosti gornjih mahuna. Za to vreme seme prolazi voštanu zrelost.
Za početak ove faze uzima se pojava mrke boje na donjim mahunama. Fiziološka
zrelost poznaje se po otvrdlosti i boji semena, karakterističnoj za vrstu i sortu. Lišće
koje je do tada bilo zeleno, naglo požuti i opadne.
4
PASULJ -
Phaseolus vulgaris
Rod
Phaseolus
ima oko 230 vrsta. Od toga je 17 kulturnih, a za proizvodnju je
značajno 5 vrsta. Značajnije su vrste američkog porekla:
1.)
Phaseolus vulgaris
– obični pasulj, boranija
2.)
Phaseolus lunatus
– lima pasulj
3.)
Phaseolus multiflorus
– mnogocvetni pasulj
4.)
Phaseolus acutifolius
– oštrolisni pasulj
5.)
Phaseolus aureus
– zlatni, maš pasulj.
Značajnije karakteristike ovog roda su složeni tročlani listovi, spiralno uvijene
kljove lađice, sposobnost puzanja stabla i uvijanja njegovog vrha s leva na desno.
MORFOLOŠKE RAZLIKE IZMEĐU VAŽNIJIH VRSTA PASULJA
1.)
Phaseolus vulgaris
– iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su krupni, srcasti,
naspramni. Troperi listovi su krupni, jajasti ili trouglasti sa oštrim vrhom. Cvet je
krupan, beo, ređe ružičast. Mahune su duge, sa oštrim povijenim vrhom, cilindrične
ili spljoštene, sa 4 – 10 zrna u mahuni. Seme srednje do krupno, različite boje i
oblika.
2.)
Phaseolus lunatus
– iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su srednji do
krupni sa peteljkom. Troperi listovi su glatki, lancetasti, izduženi. Cvet je sitan, beo
ili ljubičast. Mahune su kratke, široke, srpaste, sa nosićem. Seme srednje do krupno,
pljosnato, eliptično, sa radijalnim brazdama od hiluma ka leđima.
3.)
Phaseolus acutifolius
– iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su jajasto
lancetasti. Troperi listovi su 1,5 puta manji od običnog pasulja, sa kratkim svetlim
maljama. Cvet je beo, mahune kratke, uske, uspravne, seme je sitno.
4.)
Phaseolus aureus
– iznosi kotiledone, prvi pravi listovi su kopljasti, troperi
listovi su krupni, maljavi. Cvet je zelenožut, krupan. Mahune su duge, cilindrične,
bez nosića (sa 7 – 10 zrna). Seme je sitno, okruglo ili valjkasto, žute ili zelene boje.
5.)
Phaseolus multiflorus
– ne iznosi kotiledone, prvi par listova su krupni,
srcastog oblika, izduženi, troperi listovi su sa tupim vrhom i kratkim drškama.
Cvetovi su krupni, u grozdovima, bele, ružičaste ili crvene boje. Mahune su kratke,
krupne i široke. Seme je krupno, pljosnato, eliptično, belo ili šareno (2 – 6 u mahuni).
Varijeteti običnog pasulja
(Phaseolus vulgaris)
se razlikuju
po obliku semena
,
odnosno odnosu dužine, širine i debljine zrna:
Varijetet
Dužina Širina Debljina
Sphaericus
(sferično, loptasto seme)
1
1
1
Elipticus
(eliptično)
1,5
1
1
Oblongus
(valjkasto)
2
1
1
Subcompressus
(bubrežasto,
poluspljošteno)
2,5
1,5
1
Compressus
(spljošteno)
6,25
2,5
1
5
-
srednje
(do 500 g)
-
krupno
(do 800 g).
Može da bude različite boje: belo, žuto, crveno, smeđe, šareno...
SOJA -
Glycine hispida, Glycine max
Soja je jednogodišnja biljka iz familije Fabaceae, rod Glycine. Ova vrsta se deli
na više podvrsta, ali su u kulturi najraširenije dve:
Mandžurijska
i
Slovenska soja
.
Kulturne vrste podeljene su na varijetete prema visini stabla, polegljivosti,
olistalosti, krupnoći listova, dužini internodija, maljavosti, boji dlačica, cveta,
semena, hiluma i nekim drugim osobinama.
MORFOLOGIJA SOJE
Koren
je vretenast, dosta razgranat, sa dobro razvijenim bočnim korenovima
(tipa pasulja). Prodire u dubinu do 150 cm, a većina bočnih korenova je do 70 cm. Na
korenu, posebno u oraničnom sloju, nalazi se dosta kvržica. Koren je jake usisne
moći.
Stablo
je žbunasto, razgranato, sa 2 - 5 bočnih grana koje izbijaju iz donjeg dela
stabla i postavljene su u ravni normalnoj na pravac setve. Stablo je kolenčasto
(člankovito), ima 14 - 25 članaka, a visine je od 40 - 150 cm. Može biti uspravno ili
polegljivo (ako je tanje). Obraslo je maljama koje mogu biti svetlije ili tamne (sortna
osobina). Mlado stablo je zelene ili ljubičastozelene boje, a zrelo sivožuto ili mrko,
vrlo grubo i drvenasto. Na poprečnom preseku stablo je okruglo i šuplje.
List
je složen troper, sa ovalnim ili srcastim liskama koje su maljave sa obe
strane. Prvi par listova je prost, ovalnog su oblika i maljavi. U sazrevanju listovi se
odbacuju ili ostaju na stablu, što je sortna osobina. Uže liske označavaju forme
otpornije na sušu, a šire - plodnije tipove koji se gaje u vlažnijim rejonima. Sorte za
ishranu stoke u zelenom stanju imaju finije i krupnije lišće.
Zalisci su kao kod pasulja, nalaze u osnovama liski. Sitni su i neugledni, po dva
ispod vršne i po jedan ispod bočnih liski. Kotiledoni se iznose na površinu, po obliku
su ovalni, a boja im je intenzivno zelena.
Cvetovi
su leptiraste građe, mogu biti beli, ljubičasti ili plavičasti (sortna
osobina). Sitni su i neugledni, maljavi i bez mirisa, izbijaju iz pazuha listova u
grupama od 3–5. Prvi cvetovi se javljaju u pazduhu 3-og do 6-og lista, na visini 5-30
cm iznad zemlje, što zavisi od sorte i gustine. Poželjno je da to bude na visini od
najmanje 10–15 cm, zbog mehanizovane žetve, a radi smanjenja gubitaka usled
visokog košenja stabala. Na biljci se pojavljuje veliki broj cvetova, ali dosta ih
opadne (30-80 %) zbog zemljišne ili vazdušne suše, ili zbog osobina same sorte.
Period cvetanja raličito traje (rane sorte 15–40 dana, srednje kasne 40–60 dana,
kasne 60–80 dana). Cvetanje je postepeno.
7
