46. Me
đ
unarodni hipotekarni finansijski instrumenti
nešto na strani
295
Hipotekarni krediti,primarne hipotekarne obvznice,sekundarni hipotekarni fin.istrumenti, hipotekarna uputnica,derivatne hipotekarne obveznice?
47.Organizacija tržišta novca
144
Organiztacija tržišta novca poznaje dva standardna modela:1) Centralizovano tržište novca - predstavlja koncentraciju ponude i tražnje za
kratkoro
č
nim finansijskim instrumenitma i obrazovanje jedinstvene cene u odre
đ
enom fizi
č
kom prostoru ili kroz odnose sa centralnom bankom.
Tako utvr
đ
ena cena predstavlja regulatornu cenu i za sve kratkoro
č
ne transakcije izme
đ
u finansijskih institucija. Ovakav oblik tržišta karakteristi
č
an
je za nerazvijene finansijske sisteme2) Decentralizovano tržište novca - pretpostavlja disperziju u
č
esnika i transakcija vezanih za kratkoro
č
ne
finansijske instrumente. Jedinstvena cena finansijskih instrumenata utvr
đ
uju se procesom atbitraže,odnosno kretanjem ponude i tražnje koje koristi
razlike u ceni istog instrumenta na razli
č
itim lokacijama.
48. Prinos i cena kratkoro
č
nih finansijskih instrumenata
146
Novcano tržište je izuzetno kompleksno i integrisano sa drugim elementima finansijskog sistema. Kamatna stopa, koje se na njemu formiraju,
odnosno stopa prinosa na kratkorocne državne obveznice, osnova je hijerarhije stopa na novcanom tržištu.Ulaganje u ovaj tip instrumenata smatra
se najmanje rizicno. Takode kratkorocne finansijske obveznice imaju najvecu tržišnost, te je zbog svega navedenog stopa prinosa na državne
obveznice najniža u odnosu na druge stope na tržištu novca Stope prinosa na druge kratkorocne finafsijske instrumente krecu se po lestvici kojoj je
osnovna stopa prinosa na kratkorocne državne obveznice, prema riziku ulaganja i likvidnosti tržišta. Da bi se, pod pretpostavkom nepromenjenih
kamatnih stopa na novcanom tržištu, održao isti prinos na kratkorocne finansijske instrumente prilikom njihove kupovine/prodaje, cena finansijskog
instrumenta mora rasti sa približavanjem roka dospeca. Izjednacavanje prinosa kratkorocnih finansijskih instrumenata, u trenutku emosije, sa
prinosom vec izdatih istovrsnih instrumenata, kojima se trguje na sekundarnom tržištu, vrši se delovanjem ponude i tražnje. Cena instrumenata ne
može biti viša ili niža od cene koja se za isti, ranije emitovan, finansijski instrument realizuje na sekudarnom tržištu.
.
49. Internacionalno tržište novca
149
Širenje me
đ
unarodne trgovine i delatnost multinacionalnih kompanija sa jedne strane kao i deregulacije nacionalnih moentarnih sistema sa druge,
dovele su do formiranja posebnog segmenta ifnansijskog tržišta poznatog pod nazivom evrodolarsko tržište. Ono je po obimu jedno od
najrazvijenijih kratkoro
č
nih tržišta, ali nije geografski odre
đ
eno. Ono je deo nacionalnih tržišta novca i kapitala u kome se transakcije obavljaju u
valuti drugih zemalja. Instrumenti evrodolarskog tržišta su: tržišta me
đ
unarodnih depozita, evrodolarski depoziti certifikati, evro-note, evro-
komercijalni papir.
50. Skladiranje kratkoro
č
nih finansijskih instrumenata
151
Kupovina i prodaja kratkoro
č
nih fin.instrumenata ima za pretpostavku transfer vlasništva izme
đ
u prodavca i kupca s jedne i pla
ć
anja s druge
strane.Promet kratkoro
č
nih fin.instrumenata uzokuje niz transakcionih troškova. Da bi se izbegli troškovi izrade,
č
uvanja i transfera kao i mogu
ć
e
loupotrebe, i da bi se olakšala trgovina, primenjuju se dva osnovna rešenja u prometu kratkoro
č
nih fin.instrumenata: formiranje depoa kratkoro
č
nih
fin,instrumenata i dematerijalizacija. Formiranje depoa podrazumeva fizi
č
ku koncentraciju fin.instrumenata u banci ili specijalizovanoj instituciji, tako
da se transfer instrumenata pretvara u prostu knjigovodstvenu operaciju, pod uslovom ako prodavac i kupac imaju ra
č
une u istoj banci.
Dematerijalizacija finansijskih instrumenata je emisija koja nije pra
ć
ena štampanjem HoV ve
ć
kompjuterskim registrovanjem vlasništva u knjigama
emitenata, tj kod finansijske institucije(banke) kod koje kupac ima ra
č
un. Banka
ć
e za kupca vršiti operacije vezane za promet fin.instumnata,
paralelnim knjiženjem promena na ra
č
unu Hov i na ra
č
unu sredstava komitenta.
51. Kratkoro
č
ni finansijski instrumenti
153
Instrumenti trzista novca klasifikuju se najcesce prema tipu izdavaoca.Finansijski instrumenti drzave I centralne banke su kratkorocne drzavne
obveznice , obveznice drzavnih agencija, I paradrzavnih agencija, ziralni novac. Korporativni kratkorocni finansijski instrumenti su komercijalni papiri
. Bankarski instrumenti su depozitni certifikati,blagajnicki zapisi I bankarski akcepti.Najopravdanija klasifikacija je prema nacinu formiranja cene i
izracunavanja prinosa finansij.instrumenta.Tako se dele na: drzavne obveznice, bankarski akcepti i komercijalni papiri.Diskontna kratkorocna hartija
od vrednosti prodaje se po ceni koja je niza od nominalne vrednosti za visinu prinosa obecanog investitoru.Prinos zavisi od duzine vremenskog
perioda od dana kupovine do dana dospeca i rizicnosti ulaganja , a realizuje se otkupom instrumenata po nominalnoj vrednosti na dan
dospeca.Kratkorocne drzavne obveznice su kratkorocne obligacije drzavnog budzeta.Izdaju se sa rokom dospeca od 1,3,6 meseci ili jedne godine i
imaju obelezja diskontnih kratk.finans.instrumenata. Centralna banka koristi kratk. Obveznice za vodjenje monetarne politike kroz operacije na
otvorenom trzistu.Obim emisije obveznica varira zavisno od budzetskih potreba drzave.
52. REPO
159
REPO predstavlja pribavljanje kredita zalaganjem kratkorocnih finans. Instrumenata, prvenstveno drzavnih obveznica.On je oblik kolateralizacije
kredita iako je po formi kupoprodaja HOV.Motiv ulaska u REPO za vlasnika hartija jeste niza kamatna stopa u odnosu na druge nacine pribavljanja
sredstava(npr.rezervi likvidnosti, ziralnog novca, klasicnih kratkorocnih kredita),a za zajmodavca iako je niska kamatna stopa relativna sigurnost
ovog tipa transakcija. Ako se REPO transakcija inicira od strane zajmodavca onda je njen uobicajeni naziv obrnuti otkup. Dileri koriste ovaj oblik
REPO za realizaciju svoje kratke prodaje,tj. Prodaju kratkorocne HOV koje su dobili kao koleteral u nameri da realizuju profit ukoliko cena hartije
padne.Centralne banke koriste REPO kao sredstvo uticaja na obim novcane mase.U cilju povecanja obima dnevne i kratkorocne likvidnosti,one
zakljucuju obrnuti otkup sa dilerima drzavnih obveznica.Likvidnost se apsorbuje REPO aranzmanima.
53. Žiralni novac – rezerve likvidnosti
160
Ziralni novac je jedan od osnovnih instrumenata trzista novca.On sam po sebi nije finansijski instrument nego sredstvo placanja.Neformalni nacin
trgovine ne produkuje trzisni instrument.Ponuda i traznja za rezervnim novcem egzistira na medjubankarskom trzistu i kao rezultat dejstva ponude i
traznje formira se trzisna kamatna stopa kao cena viskova likvidnosti.Banke koje obezbedjuju placanja ekonomskih transaktora mogu imati viskove
ili manjkove likvidnosti usled: 1)dnevnog saldiranja placanja 2)izdavanja rezervi kod centralne banke 3)priliva i odliva poreskih sredstava 4)kreditne
aktivnosti 5)priliva i odliva depozita komitenata. Trziste rezervi likvidnosti predstavlja jedan od najmanje rizicnih segmenata novcanog trzista i ono
egzistira kao decentralizovano primarno trziste,kroz formalne i neformalne neposredne veze izmedju banaka i drugih depozitnih institucija,ili
posredstvom brokera.
54. Bankarski akcepti
163
Bankarski akcept je menica plativa u odredjenom roku koju izvoznik vuce na uvoznika radi obezbedjenja placanja a banka je prihvata kao svoju
obavezu. Ovaj instrument se pretezno koristi kao sredstvo kreditiranja u medjunarodnoj trgovini.ali se koristi i kao instrument trzista novca.BA je
sredstvo transfera rizika koji proistice iz nedovoljnog poznavanja ucesnika u medjunarodnoj trgovini,na subjekte koji su spremni da taj rizik
preuzmu.Rok dospeca akcepta je od 30 do 270 dana a najcesce 90 dana.Kljucni momenti zivotnog ciklusa akcepta su:banka uvoznika formira
akreditiv kao sredstvo placanja spoljnotrgovinske transakcije.Po prijemu akreditiva izvoznik isporucuje robu i istovremeno diskontuje menicu kod
svoje banke.Akceptuiranu menicu banka izvoznika moze podneti na naplatu banci uvoznika o roku dospeca ili traziti da se odmah isplati
diskontovani iznos.Akceptirana menica moze se koristiti i kao instrument trzista novca, bankarski akcept,banka koja je drzi u portfelju moze je
prodati dilerima ili investitorima.Dospelu menicu sa trzista novca banka uvoznika otkupljuje sredstvima kojima je uvoznik platio svoj kredit banci.
55. Komercijalni papiri
164
Komercijalni papir je finansijski instrument kojeg emituju preduzeca i finansijske kompanije radi pribavljanja kratkorocnih sredstava. Komercijalni
papir je kratkorocna sopstvena menica i datira sa pocetka 18.veka.Preduzeca je sve cesce koriste kao sredstvo za premoscavanje teskoca u
finansiranju krupnih realnih investicija.On ima rokove dospeca od 7 do 270 dana.Ovaj drugi rok dospeca je postao uobicajen u americkoj praksi jer
predstavlja limit do koga su emitenti oslobodjeni podnosenja zahteva za emisiju kod regulatornih organa. Emisijom komercijalnih papira preduzeca
supstituisu kratkorocne kredite banaka. Ona pribavljaju jeftinija sredstva jer su kamatne stope na kratkorocne kredite banaka vise od kamatnih
stopa na komercijalne papire posto sadrze i troskove finansijskog posredovanja.Sa stanovista investitora ulaganje u komercijalni papir nosi povecan
kreditni rizik ali se on kompenzira visom kamatnom stopom u odnosu na kamatnu stopu na kratkorocne drzavne obveznice . Kreditni rizik se moze
ublaziti ukoliko je emisija pracena bankarskom kreditnom linijom,kao garancijom uredne otplate obaveza po osnovu komercijalnih papira.
56. Dugoro
č
ni finansijski instrumenti
169
Finansijski instrumenti predstavljaju oblike u kojima se može držati imovina razli
č
itih subjekata privrede ili pojedinih sektora. Dugoro
č
ni fin.
Instrumenti spadaju u instrumente tržišta kapitala. Ovi fin.instrumenti su su dugoro
č
ni, što zna
č
i da je rok njihovog dospe
ć
a duži od jedne godine.
To su dugoro
č
ne HoV (vrednosni papiri,efekti) i dele se na tri osnovne grupe: akcije, obveznice i hibridni isntrumenti. Akcije su vlasni
č
ke a
obveznice dužni
č
ke HoV..Akcije i obveznice predstavljaju pravo na budu
ć
i prinos emitenta, nezavisno od toga koliko je on promenljiv. One se mogu
razlikovati prema premiji na rizik koju je investitor spreman da plati, što predstvalja kvantitativnu razliku. Prinos akcije-dividenda nije izvestan dok
prihod od obveznica jeste izvestan. Hibridni fin.instrumenti koriste se u kombinovanim metodama finansiranja (sopstvenih i pozajmljenih). Hibridni
fin.instrumenti su lizing, varanti i konvertibilne hartije od vrednosti.
57. Akcije
170
Akcije su dugoro
č
ni fin.instrumenti i predstavljaju vlasni
č
ke hartije od vrednosti. Vlasnici akcija smatraju se vlasnicima preduze
ć
a. Akcija ima dva
važna obeležja: osnovni udeo imovine u
č
esnika i ispravu pomo
ć
u koje vlasnik akcije sti
č
e pravo na dividendu. Akcije se emituju u cilju pove
ć
avanja
ili formiranja kapitala preduze
ć
a. Poseduju nominalnu vrednost, koja služi kao obra
č
unska kategorija. Traju neograni
č
eno, odnosno dok postoji i
preduze
ć
e. Akcionari, srazmerno broju akcija koje poseduju, imaju pravo na vlasništvo,dividendu,pravo glasa u odlu
č
ivanju, pravo na udeo u
imovini prilikom ste
č
aja ili likvidacije i pravo na prenos vlasništva. Akcije se javljaju u formi obi
č
nih i preferencijalnih akcija. Obi
č
ne akcije investitoru
daju pravo da upravlja preduze
ć
em (pravo glasanja, izbora menadžmenta), ali postoje i akcije bez prava glasa. Preferencijalne akcije vlasniku daju
pravo samo na dividend, koja je unapred utvr
đ
ena procentualnim iznosom, ili kao utvr
đ
ena suma po akciji.
58. Depozitne akcije
171
Depozitna potvrda je certifikat o vlasništvu nad akcijama inostrane kompanije koje su deponovane kod ovlaš
ć
ene banke. Ove potvrde predstavljaju
dokaz o vlasništvu odre
đ
enog broja deponovanih akcija i obi
č
no se uz naknadu može zameniti za taj broj akcija. Njima se trguje na sekundarnom
tržištu doma
ć
e zemlje. Cena depozitne potvrde odre
đ
uje se na berzi ili OTC tržištu. Depozitne potvrde smanjuju rizik investitora zato što sadrže
garanciju banke o kvalitetu emitenta. Za inostrane investiture one su sredstvo diverzifikacije portfolia.
59. Vrednovanje akcija
172
Cena akcije treba da iskaže sadašnju vrednost budu
ć
e dividende, diskontovane odgovaraju
ć
om kamatnom stopom i premijom na rizik. Vrednost
koja se dobije je unutrašnja vrednost akcije, i razlikuje se od njene nominalne odnosno tržišne vrednosti(cene). Primenom modela diskontovanja
dividend, vrednost akcije obra
č
unava se kapitalizacijom tj. Diskontovanjem o
č
ekivane dividend, pri
č
emu se koristi formula: cena
akcije=dividenda/stopa kapitalizacije. Ukoliko imamo stabilan rast dividend, jedna
č
ina za izra
č
unavanje vrednosti akcije je:
۾ ൌ
ࡰሺାࢍሻ
ሺା࢘ሻ
ࡰሺାࢍሻ
ሺା࢘ሻ
ڮ
ࡰሺାࢍሻ
ሺା࢘ሻ
gde je P cena akcije, D dividenda, r diskontna stopa, g stopa rasta dividende.
Prema metodu diskontovanja gotovinskog toka ra
č
una se vrednost ukupnog vlasni
č
kog kapitala preduze
ć
a. Ovaj model koristi dobit preduze
ć
a pre
oporezivanja, id obit se kapitalizuje odgovaraju
ć
om diskontnom stopom prema formuli:
ࢄሺି࢚ሻ
࢘
gde je S vrednost vlasni
č
kog kapitala, X dobit
pre oporezivanja, r diskontna stopa, t stopa poreza na dobit.
60. Osnovna obeležja dugoro
č
nih obveznica
176
Obveznica (bond,note) je fin.instrument kojim se izdavalac obavezuje da u roku dospe
ć
a plati kupcu pozajmljeni iznos sa obra
č
unatom kamatom.
Obveznica je dugovni instrument i jedan oblik li
č
ne menice. U formalnom smislu obveznica mora da sadrži najmanje dva elementa; fiksni datum
kojim se odre
đ
uje rok dospe
ć
a i ugovoreni iznos kamate. Na tržištu kapitala najzastupljenije su dugoro
č
ne obveznice. Uslovi emisije i prometa
obveznica regulisani su ugovorom emitenta i investitora, a njih reprezentuje specijalizovana institucija, obi
č
no banka. Rok dospe
ć
a ozna
č
ava broj
godina posle kojih dužnik ispla
ć
uje investitorima obe
ć
anu glavnicu sa kamatom. Od odluke emitenta zavisi koji
ć
e biti rok dospe
ć
a, koji uslovljava
nov
č
ani tok obveznice, njen prinos do dospe
ć
a i njenu cenu. Nominalni iznos pozajmnljene sume putem emisija obveynica naziva se glavnica.
Kamata koju dužnik pla
ć
a na pozajmljeni iznos ozna
č
ava se kao kupon, a kamatna stopa u period do dospe
ć
a-kuponska stopa tj.nominalna
kamatna stopa. Kamata na dugoro
č
ne obveznice pla
ć
a se najmanje jednom godišnje a uobi
č
ajeno se da se pla
ć
a dva puta godišnje. Stoga su
dugoro
č
ne obveznice kamatne hartije od vrednosti, izme
đ
u ostalog i zato što postoje diskontne obveznice, ili obveznice sa nultim kuponom. Postoje
obveznice sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom, kao i obveznice sa odloženim pla
ć
anjem kamate.
