FIZI
Č
KA HEMIJA KAO INTERDISCIPLINARNA NAUKA
Egzaktne
nauke:
hemija,
fizika,
minerologija,
geologija,
biologija...
Hemija je nauka koja izu
č
ava struktiru materije i hemijske
promene (reakcije).
Fizika je nauka koja prou
č
ava opšte osobine materije i pojave gde
ne dolazi do hemijskih promena.
Fizi
č
ka hemija je nauka koja na hemijske probleme
primenjuje zakone fizike. Prou
č
ava medjusobnu povezanost
hemijskih i fizi
č
kih pojava.
XVII vek:
Robert Boyle (1627 – 1691): „Fizi
č
kohemijske nedoumice i
paradoksi“
XVIII vek:
Mihail Lomonosov (1711 -1765) prvi upotrebljava termin „fizi
č
ka
hemija“ – za problematiku gde se fizika i hemija preklapaju.
1751. god. Predavanja iz fizi
č
ke hemije na Akademiji u St.
Petersburgu.
1752. god. „Uvod u pravu fizi
č
ku hemiju“. Definicija: Fizi
č
ka
hemija je nauka koja objašnjava, na osnovu postavki i iskustava
fizike, uzroke onoga što se dešava u hemijskim operacijama i
složenim telima.
XIX vek:
Hess: osnovni zakon termohemije
Carnot, Joule, Helmholtz, Clausius, Thomson : I i II zakon
termodinamike
Guldberg, Waage, Gibbs, van’t Hoff: hemijska ravnoteža
Faraday, Grotthus, Ostwald, Arrhenius, Nernst: elektricitet i
hemijske promene
Ostwald, van’t Hoff, Arrhenius: otkri
ć
a u fizici se mogu primeniti
na hemijske probleme. 1887. god. Pokre
ć
u prvi
č
asopis iz fizi
č
ke
hemije „Zeitschrift fur Physikalische Chemie“.
1887. Katedra za fizi
č
ku hemiju na Univerzitetu u Lajpcigu
(Ostwald).
Oblasti fizi
č
ke hemije: hemijska termodinamika, hemijska
kinetika, elektrohemija
XX vek:
Rezultati savremene (kvantne) fizike potpomažu razvoj fizi
č
ke
hemije: struktura materije (atoma, molekula, te
č
nosti, kristala)
FIZI
Č
KA HEMIJA KOD NAS
Period pre I Svetskog rata:
1903. god. Na Velikoj školi u Beogradu fizi
č
ka hemija postaje
zvani
č
an predmet. Predava
č
: M. Stojiljkovi
ć
, školovao se kod
Ostwald-a, van’t hoff-a i Nernst-a.
1908. god. Nastava se dopunjuje laboratorijskim vežbama. Nastava
i vežbe koncipirane po Lajpciškoj školi.
Period izmedju I i II Svetskog rata
Filozofski fakultet: M. Stojiljkovi
ć
, P. Savi
ć
, S. Risti
ć
Tehni
č
ki fakultet: N. Pušin (1930. god. Glasnik Hemijskog
društva), P. Tutundži
ć
Period posle II Svetskog rata
1947. god. Osnivanje Prirodno-matemati
č
kog fakulteta
1948. god. Osniva se institut za nuklearne nauke Vin
č
a (pod
rukovodstvom P. Savi
ć
a)
