SEMINARSKI RAD
Tema: FIZIČKA KAZNA U PORODIČNOM
VASPITANJU
Smatra se da vaspitanje i obrazovanje počinju rođenjem i traju tokom celog
života, završavajući se dubokom starošću i smrću. U tom smislu,kažemo da je
ovaj proces permanentan. Materijalni ili društveni uslovi, ubrzan razvitak
nauke i tehnologije, primena naučnih saznanja i dostignuća u procesu
proizvodnje i života uopšte, utiču na to da nijedan oblik obrazovanja ne
predstavlja završnu fazu procesa obrazovanja i vaspitanja.
Nauka o vaspitanju teži da svojim rezultatima pomogne, unapredi ljudsku
praksu, da doprinese svoj udeo u izgrađivanju celokupne ljudske ličnosti. Da
bi se jedna disciplina konstituisala, potrebno je da postoji, pre svega, oblast
koju ta disciplina proučava. U ovom slučaju govorimo o porodičnoj pedagogiji,
čiji je predmet proučavanje vaspitanja i obrazovanje mladih za život u
porodici.
Vaspitanje i obrazovanje mladih za život u porodici ne odlikuje se samo
specifičnošću sadržaja, već i specifićnošću celokupnog vaspitnog delovanja
čiji je zadatak osposobljavanje mladih da sa uspehom obavljaju svoju ulogu u
porodici.
Na sam karakter vaspitnog procesa ne utiče samo priroda, struktura i
karakteristike porodice, već i priroda, struktura i karakteristike društva u kojem
porodica egzistira.
Porodična pedagogija se nalazi u fazi konstituisanja i može se reći da se tek u
skorije vreme pojavila potreba za njenim naučnim afirmisanjem.
Predmet njenog istraživanja i unapređivanja je vaspitanje u porodici od
rođenja deteta i tokom celog razdoblja dok porodica vrši uticaj na mladog
čoveka. Ona je grana pedagoške nauke koja pedagoški osmišljava i
osvetljava vaspitni proces u specifičnim uslovima porodičnog života. Njena
2
2. Funkcija savremene porodice
Porodica kao polufunkcionalna grupa ostvaruje više uloga, obavlja više
aktivnosti u cilju zadovoljavanja kako svojih, tako i društvenih potreba.
Porodica kao društveno istorijski uslovljena pojava menjala je i usavršavala
svoje funkcije shodno istorijskim uslovima. Od brojnih klasifikacija funkcija
porodice, navešćemo onu koja se najčešće koristi, a to je sledeća:
1. emotivna funkcija,
2. reproduktivna funkcija,
3. ekonomska funkcija,
4. funkcija pružanja zaštite,
5. vaspitna i obrazovna funkcija,
6. funkcija zabave i razonode.
Emotivna funkcija porodice dobija sve veći značaj u savremenom društvu jer
ukazuje na izmenjeni odnos svih članova porodice, a posebno oca prema
deci. Dete više nije samo sredstvo za produženje vrste i za očuvanje
porodične vrste, već ono postaje centar porodice kome se posvećuje sva
pažnja. Njegov značaj raste utoliko, ukoliko je manje dece u porodici. Ali
preterana ljubav i pažnja porodice mogu da imaju i negativne posledice jer se
dešava da deca kojoj se posvećuje preterana pažnja vremenom postaju
problematična deca.
Mnogi autori ističu da prva i najvažnija ljubav koju dete prima i daje i koju
nigde van porodice ne može da oseti, jeste ljubav majke, oca i drugih članova
porodice i obrnuto. Smatra se da je detetu potrebnija porodica, nego što je
porodici potrebno dete. Istraživanja su ukazala da dete koje je odraslo u nekoj
socijalnoj ustanovi zaostaje u opštem razvitku za decoom koja su vaspitavana
u normalnim porodicama i porodičnim uslovima. Detetu nije potrebna bilo
kakva porodica, već mu je potrebna samo ona porodica koja će mu pružiti
uslove za normalan razvitak.
4
Ova funkcija porodice uključuje dve potrebe supružnika-reproduktivne i
seksualne .Ovo je stalna funkcija porodice od njenog nastanka do danas i
ostaće to sve dotle dok postoji porodica.
Pitanje nataliteta zavisi od brojnih faktora kao što su materijalni i socio-
ekonomski status porodice, društveno ekonomska stabilnost zemlje,
stambeno pitanje, zaposlenost žene itd. U razvijenijim sredinama roditelji se
najčešće orijentišu na jedno dete, što često ima dvostruko negativne
posledice. Društvo stari samim tim što se nedovoljno podmlađuje jer sa
jednim detetom nije obezbeđena ni prosta reprodukcija stanovništva,
smanjuje se broj radno sposobnih ljudi, ostaje se bez dovoljno stvaralačke
energije koju donose mladi ljudi. Takođe, jedno dete najčešće izaziva
probleme jer ga roditelji preterano paze i ispunjavaju mu sve prohteve. Ono je
razmaženo, sebično, samoživo, nesocijalizovano. U porodici sa više dece
socijalizacija se odvija pravilno i dete uviđa da ono nije samo na svetu i da
treba sa drugima da deli da sarađuje.
Menjanjem i razvijanjem porodice menja se i njena ekonomska funkcija.
Savremena porodica nema sredstava za proizvodnju, već zavisi isključivo od
plate i zarade van porodice. Ona je isključivo potrošačka, konzumna jedinica.
Prihodi porodice igraju značajnu ulogu u njenoj stabilnosti. Težnja porodice je
usmerena ka porastu životnog standarda i porodičnog budžeta.
Savremena porodica sve više primenjuje novu tehniku i mehanizaciju u
obavljanju poslova u domaćinstvu što znatno skraćuje radno vreme potrebno
za obavljanje kućnih poslova.. Iščezavanje kućnih poslova dovodi do
emancipacije žena i dece, posebno ženske. Ideal porodice postaje znanje i
stručno obrazovanje.
Sve više se podela rada vrši izvan porodice-žena, pa i deca sve više
zaposlenje nalaze van porodice čime se povećava mogućnost zarade, a
sammi tim članovi porodice stiču veću ekonomsku nezavisnost. Menja se is
struktura potrošnje, jer sa porastom prihoda rastu i drugi porodični izdaci. U
celini posmatrano, stabilnost savremene porodice u mnogome zavisi od
5
