Економика предузећа
Богдан лазић
3
УВОД
Трошкови представљају вредносни израз утрочених елемената производње. У
ширем смислу трошкови предсављају, поред утрошених елемената производње и
пословне издатке везане за остваривање те производње. Ту спадају разни издаци који се
појављују у виду обавеза према другим предузећима, камате на утрошена средства и др.
На висину трошкова утиче висина утрошених елемената производње и ниви цена по
јединици утрочка. За економију предузећа трошкови имају посебан значај. Смањењу
трошкова доприноси побољшање материјалног и финансијског положаја. Остваривањем
веће акумулације преко снижења трошкова предузећа је у могућности да прошири своју
материјалну базу и оствари више средстава за акумулацију и личне дохотке радника,
истовременом са снижењем трошкова предузеће је у могућности да повећа своју
конкурентску способност на тржишту.
У пракси се сусрећемо са разним изразима који су повезани са појмом трошкова
као што су: исплата, издатак, расход, губитак, утрошак и сл. Исплата је појам који је
најчешће везан за продају готових производа. Исплата може претходити утрошку или
може уследити после њега. Издатак има слично значење као и исплата, са том разликом
што издатак може бити не само у новцу већ и у разним материјалним облицима. Расходи
су шири појам и обухватају све утрошке. Губитак се појављује као последица вишка
расхода над приходима. Утрошак је потпуно подударан са појмом трошкова.
На висину трошкова предузећа утичу унутрашњи и спољни фактори, унутрашњи
делују на величину укупних трошкова, а могу бити објективни и субјективни. Спољни
фактори делују на величину укупних трошкова предузећа преко тржишта, законских и
уговорених обавеза.
Сазнања о врстама и карактеристикама трошкова, законитостима под којима се
мењају и о факторима који доводе до тих промена условљавају сазнање о величини
трошкова. У том циљу потребно је сагледати техничко-технолошке карактеристике
појединих производа, њихове цене и могућност повећања цена у процесу репродукције .
Економика предузећа
Богдан лазић
4
1.ДЕФИНИСАЊЕ ТРОШЕЊА
Процес репродукције као услов подмиривања потреба човека одвија се у виду
интеракције елемената производње: радне снаге, средстава за рад и предмета рада. Ови
елементи се улажу у процес репродукције као одређени употребни квалитет и као
економске вредности. Улагање економских вредности испољава се као: трошење
елемената производње и ангажовање капитала. Трошење елемената производње као облик
улагања вредности у репродукцију одвија се тако што радна снага делује помоћу
средстава за рад у технолошком процесу на материјал ради добијања новог употребног
квалитета производа.
Елементи производње као економске вредности изражавају се у натуралном и
финансијском облику те се њихово трошење тиме одређује. Величина трошења елемената
производње условљена је натурално израженим обимом– утрошцима и ценама средстава
за производњу, односно зарадама по јединици радниковог рада. На тај начин посматрано,
трошење елемената производње класификује се као:
натурално изражено трошење или утрошци и
финансијско изражено трошење или трошкови.
Ова два вида улагања у облику трошења елемената производње међусобно се
условаљавају квалитативно и квантитативно, при чему су утрошци сваког од ових
елемената једна компонента, а новчани мултипликатори, друга компонента подсистема
улаза мезоекономског система.
Утрошци елемената производње условљени су техничким факторима, који делују у
датом процесу репродукције, као и организационим факторима односно субјективним
слабостима на пољу искоришћења услова привређивања.
Цене средстава за производњу и зараде радника детерминисане су деловањем
тржишних закона робноновчане привреде, те односима у расподели дохотка, као
друштвеним факторима, односно организационим факторима у областима размене и
расподеле као субјективним утицајем радног колектива и управљача предузећа. Из тога се
може закључити да су утрошене вредности условљене:
трошењем, деловањем тржишних
закона и организовањем.
С обзиром на то што се вредности у робноновчаној привреди изражавају ценама
као тржишном вредношћу, трошкови су новчани израз утрошка елемената производње.
Трошкови су функција:
утрошка елемената производње и цијене средстава за производњу
и зарада за извршени рад
1
.
1
Ivanić M. (1999), Principi ekonomije, Ekonomski fakultet.
Економика предузећа
Богдан лазић
6
стандардне утрошке и
стварне утрошке.
Стандардни утрошци материјала настају под исључивим деловањем техничких
чинилаца и представљају минималну количину материјала потребну за производњу
производа одређених карактеристика.
Стварни утрошци материјала представљају количине материјала које су стварно
утрошене у процесу производње. Настају под утицајем техничких и организационих
фактора. Стварни утрошци материјала већи су од стандардних утрошака за износ
утрошака насталих под утицајем организационих чинилаца (пропуста).
Основни појавни облици организационо условљених утрошака материјала су:
шкарт материјала,
кало материјала и
растур материјала.
Са становишта улоге у процесу репродукције разликују се следеће групе материјала:
основни материјал (материјал за израду),
помоћни материјал и енергија, и
режијски материјал.
Трошкови материјала се квантитативно одређују у функцији утрошака и набавних
цена, што се може приказати обрасцем:
Tm = f (М; Cm)
при чему је Tm = трошкови материјала, М = утрошци материјала и Cm = набавна цијена
по јединици утрошеног материјала.
Савремено пословање подразумева производњу углавном више производа који се
производе од различитог материјала, па су и трошкови материјала једнаки збиру
производа утрошака појединачних материјала и њихових цена. Велики број предузећа у
својој структури трошкова, у знатној мјери, садрже трошкове материјала. С обзиром на
варијабилност тих трошкова у односу на степен коришћења капацитета, неопходно је
водити рачуна о контролисању трошења овог елемента производње, посебно у
производњи са интензивним улагањем у материјал.
2.1.1. Утрошци основног материјала
Економика предузећа
Богдан лазић
7
У ову скупину материјала убрајају се сви они предмети рада чије физичко трошење у
производњи има следеће карактеристике:
улази својом супстанцом у састав новог производа,
битно опређељује карактеристике производње,
знатно утиче на избор технолошког поступка,
обим трошења је у директној зависности од обима производње.
Све ове карактеристике морају се стећи да би се одређени предмети рада сврстали у
скупину основних материјала. Ове карактеристике премети рада добијају на основу улоге
коју им у процесу производње даје произвођач као организатор процеса репродукције.
Услед тесне функционалне везе између количине производа као резултата производње и
утрошка основног материјала, ова врста материјала има пропорционални карактер
трошења. То значи да се утрошене количине материјала мењају у директној пропорцији са
проенама обима производње. Такође, примена различитих технолошких поступака захтева
различит обим утрошка истоврсног основног материјала за дати производ.
Пропорционалност између промена обима производње и утрошка основног материјала
условљавају технички фактори који се испољавају кроз: карактеристике производа,
карактеристике технолошког процеса, карактеристике средстава за рад, карактеристике
основног материјала и техничке услове рада.
2.1.2. Утрошци помоћног материјала
Под помоћним материјалом у процесу репродукције подразумева се онај део предмета
рада чије трошење има следеће карактеристике: својом супстанцом може да улази у састав
производа, доприноси формирању карактеристика производа, не утиче на карактеристике
технолошког поступка, обим његовог трошења је у директној зависности од обима
производње.
2
У ову скупину маеријала, с обзиром на начин учесшћа у процесу производње, сврстава се
и погонска енергија. Утрошци енергије за дату производњу условљени су дејством, како
објективних, односно техничких и породичних, тако и организационих фактора. Тако се
као фактори утрошака погонске енергије најчешће јављају следећи:
карактеристике енергетских извора,
2
Б. Ставрић, Р. Анђелковић, Г. Кокеза, С. Милачић. Економика предузећа, Еконмски факултет Приштина.
