UNIVERZITET U NISU
PRIRODNO-MATEMATICKI FAKULTET
Departman za geografiju
Seminarski rad:
Fizicko-hemijske osobine pijace vode na teritoriji grada
Niša
Mentor:
Kandidat:
Prof. dr Velimir Jovanovic
Marko Nasev
Niš, 2015.
2
Sadržaj
1. UVOD .................................................................................. 3
2.PIJACA VODA GRADA NISA ........................................... 4
2.1. Moravski vodovod ......................................................... 5
2.2. Mediana ......................................................................... 7
2.3. Studena .......................................................................... 8
2.4. Krupac .......................................................................... 11
2.5. Mokra ........................................................................... 14
2.6. Divljana ........................................................................ 16
2.7. Ljuberađa ...................................................................... 17
3.VODOVOD SUTRA ............................................................ 19
4. ZAKLJUCAK ...................................................................... 20
5. LITERATURA ..................................................................... 21
4
Pijaća voda grada Niša
Niš je bogat vodenim resursima. Pijaća voda Niša spada u red najkvalitetnijih
voda Srbije.
Dobre fizičko-hemijske osobine su dokaz za to, što pokazuju i rezultati
86.000 godišnjih fizičko-hemijskih, mikrobioloških, radioloških analiza. One se rade
u laboratoriji JKP Naissus, Institutima za javno zdravlje u Nišu (takođe i u Beogradu)
i u Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković u Beogradu.
Osim izvorišta ,,Mediana‟, sva su karstnog tipa, sa slivnim područjima koja
nisu uopšte ili su slabo naseljena. Pomenuto izvorište ima površinu oko 300 ha, kod
koga se prethodno tretiranom vodom iz Nišave nalivaju podzemni vodonosni slojevi
putem 9 infiltracionih jezera. A kasnije se putem bunara, koji su povezani nategama,
eksploatiše pitka voda odličnog kvaliteta.
Niškoj vodi nije potrebno da se dodaje hlor radi poboljšanja kvaliteta, to se
radi isključivo preventivno. Cilj je održavanje najboljeg mogućeg kvaliteta gradske
distributivne mreže, objekata vodosnabdevanja i dovoda do gradskih i ostalih naselja
na distributivnoj mreži JKP Naissus.
5
Moravski vodovod
Moravski vodovod, kao deo Niškog vodovodnog sistema, snabdeva vodom
za piće naredna seoska naselja: Miljkovac, Paljinu, Berčinac, Gornju Toponicu,
Donju Toponicu, Donju Trnavu, Vrtište, Trupale i Supovac. Neophodna količina
vode obezbeđena je kaptiranjem vrela "Pešter" i "Toplik" i izgradnjom bunara u
aluvijumu Toponičke reke.
Voda sa ovih izvorišta doprema se do rezervoara pumpne
stanice ,,Miljkovac‟, iz koga se upušta direktno u distribucioni cevovod Moravskog
vodovoda.
Prosečna ostvarena količina vode sa izvorišta u Miljkovcu poslednjih godina
kreće se između 10-20 l/s.
U podnožju Svrljiških planina, u karsnom području isprecenaog bezbrojnim
pukotinama i pećinama, ispod kote 683 mnm ,,Goli vrh‟, na levoj obali Toponičke
reke nalazi se izvor Pešter izdašnosti od 10 – 25 l/s. Izvor kaptiran je 1975. godine
putem drenažnih krila – složenih po filtarskom sistemu i kaptežne građevine sa tri
komore. Voda odvodi se PVC cevovodom Æ 250mm gravitaciono dolinom reke do
rezervoara iznad sela Miljkovac, gde se posle dezinfekcije voda distribuira
cevovodom Æ 300mm po selima sistema Moravskog. Ponekad usled većih padavina
i naglog topljenja snega dolazi do zamućenja i tada se izvor isključuje iz sistema do
izbistrenja.
Izvor Toplik nalazi se u podnožju krečnjačkih stena Svrljiških planina, na
levoj obali Toponičke reke, iznad sela Miljkovac izdašnosti od 20 – 85 l/s. Izvor je
kaptiran 1976. godine putem drenažnih krila (složenih po filterskom sistemu sa tri
komore). Voda sa cevovodom odvodi do crpnog bazena pumpne stanice Miljkovac
odakle prepumpava se do rezervoara, pa se zajedno sa vodom iz Peštera odvodi ka
moravskim selima.
U cilju povećanja izvorišnog kapaciteta Moravskog sistema u periodu
minimalne izdašnosti (1994.god., 61 l/s) 1995.god. izveden je kopani nesavršeni
bunar Æ 1000mm u blizini izvorišta Toplik u priobalju Toponičke reke izdašnosti 20
7
Mediana
Lokalitet ,,Mediana‟ je izvorište podzemnih voda, Niškog vodovodnog
sistema. Nalazi se istočno od Niša, između reke Nišave i Bulevara Svetog Cara
Konstantina i prostire na oko 250 ha, na levoj obali.
Eksploatacija izvorišta na lokalitetu Mediana počela je 1937. godine. Danas
radi punim kapacitetom sistemom za veštačko prihranjivanje i grad snabdeva sa 400
do 550 l/s pijaće vode.
Izvorište ,,Mediana‟ bogato je peskovitom glinom, šljunkom i peskom, dok
su glavni provodnici podzemnih voda aluvijalni šljunkovi male debljine.
Specificnost ovog izvorišta su i podine, koje su napravljene od neogenih sedimenata i
prema procenama stručnjaka, upravo zbog takvog sastava, praktično su
vodonepropusne.
Kako su hidrogeološki uslovi, koji vladaju na ovom području specifični, ali i
kvalitet kontakta reke i vodonosnog horizonta, prirodni kapaciteti
izvorišta ,,Mediana‟ su ograniceni. Zbog prirodnih uslova, koji vladaju na ovom
lokalitetu, JKP ,,Naissus‟ je razvio i sistem za veštačko prihranjivanje izdani. Ovaj
sistem jedan je od najslozenijih i sastoji se od mnogobrojnih objekata .
Pored velikog broja infiltracionih basena sa bunarima, jedan od bitnijh karika
u lancu sistema za veštačko prihranjivanje izvorišta je vodozahvat na reci Nišavi. U
okviru ovog sistema funkcioniše i veliki broj pumpnih stanica sirove vode, zatim
postrojenje za pripremu rečne vode za prihranjivanje, pumpna stanica niskog
pritiska, takodje i cevovodi za transport vode do infiltracionih jezera.Jedan od
posebno važnih segmenata sistema jesu i 9 infiltracionih basena sa ukupnom
površinom od 27.000 m2, kao i 12 vodozahvatnih objekata - 77 cevastih bunara,
raspoređenih oko basena .Izuzetno je razvijen i sistem natega za prikupljanje i
transport zahvaćene vode do sabirnih bunara ,,Mediana 1‟ i ,,Mediana 2‟, kao i veza
između njih.Na ovom lokalitetu, u neprekidnoj su funkciji i stanice za hlorisanje vode
