FIZI
Č
KO-TEHNI
Č
KA MERENJA:
MERENJE BRZINE I UBRZANJA
FIZI
Č
KO-TEHNI
Č
KA MERENJA
2009, Marko Barjaktarovi
ć
UVOD
• Iako brzina predstavlja prvi, a ubrzanje drugi izvod, ne preporu
č
uje se njihovo
određivanje preko izvoda
, jer usled šuma greška može biti velika.
• Može se koristi slede
ć
a preporuka:
– U oblasti niskih frekvencija, reda Hz, koriste se merenja pomeranja,
– U oblasti srednjih frekvencija, do kHz, preporu
č
uje se direktno merenje brzine,
– U oblasti viših frekvencija, preporu
č
uje se merenje ubrzanja.
• Za merenje brzine na ve
ć
em rastojanju i ve
ć
ih objekata
(vozila), koristi se GPS. Na osnovu razlike u vremenima
dolaska radio signala sa nekoliko geostacionarnih
satelita određuje se trenutni polo
žaj i brzina vozila.
• Za merenje brzine na manjim rastojanjima, princip
merenja se zasniva na merenju pomeranja u odnosu na
neku referentnu ta
č
ku, npr. indukovana ems je
srazmerna brzini promene magnetnog fluksa, odnosno
brzini pomeranja magnetnog jezgra u DIT-u. Pomerenje
u odnosu na jezgro se javlja usled inercijalne sile.
FIZI
Č
KO-TEHNI
Č
KA MERENJA
2009, Marko Barjaktarovi
ć
KAPACITIVNI AKCELEROMETRI
• Princip rada ve
ć
ine akcelerometara -
određivanje pomerenja u odnosu na kuć
ište.
• Kapacitivni akcelerometar – inercijalni element izaziva promenu kapacitivnosti.
• Naj
č
eš
ć
e se koristi diferencijalna sprega – umanjuje uticaj šuma.
• Kretanje inercijalnog elementa u opsegu ±20 µm.
FIZI
Č
KO-TEHNI
Č
KA MERENJA
2009, Marko Barjaktarovi
ć
KAPACITIVNI AKCELEROMETRI
• U slu
č
aju da pozicija središnje elektrode ne zavisi linearno od sile (ubrzanja), usled
elektrostati
č
ke sile, neuparenosti kapacitivnosti, uticaja temperature, potrebno je
izvršiti kalibraciju prilikom preciznijih merenja.
• Realizacija u MEMS-a tehnologiji.
• Propusni opseg oko 10 kHz, merni opseg od 1 µg do 100 g.
