Висока пословна школа струковних студија
Блаце
Семинарски рад
Предмет: Физика
Тема: Сила и Њутнови закони
Ментор: Студент:
проф. Виолета Милићевић Наталија Николић
Број индекса: 28/17Р
Блаце, 2017.
Сила и Њутнови закони Наталија Николић
Садржај
Увод
1. Сила
4
1.1. Узајамно деловање тела 4
1.2. Појам и врсте силa 5
1.2.1. “Неизбежна” гравитација 6
1.2.2. Сила еластичне опруге 6
1.2.3. Сила потиска 8
1.2.4. Сила затезања 8
1.2.5. Сила трења 9
1.2.6. Сила нормалне реакције подлоге 11
2. Њутнови закони 11
2.1. Први Њутнов закон 11
2.2. Други Њутнов закон 12
2.3. Трећи Њутнов закон 14
3. Задаци
16
Закључак
Литература
Сила и Њутнови закони Наталија Николић
1. Сила
Силе непрестано делују на тела у нашој околини и доводе до промене
њихових брзина. Санке се неће кретати по равној подлози ако их нико
не вуче. Аутомобил који стоји може да се покрене уколико га гурамо.
Везу између силе и промене брзине први је уочио Исак Њутн. Он је
још 1667. године открио законе који објашњавају кретања тела која нас
окружују. Формулисао је основне законе механике, универзални закон
гравитације, проучавао је природу светлости...
1.1. Узајамно деловање тела
Лопта која мирује, точкови локомотиве, гвоздени кликер на столу не
могу се покренути сами од себе. Лопта се покреће ударцем ноге,
локомотиву покреће електромотор. Гвоздени кликер покреће рука. Ако
лопта удари у стативу она мења брзину. Када човек вуче санке и санке
делују на њега. Иначе, он се не би замарао.
Узајамна деловања могу се поделити у два дела:
Узајамна деловања која узрокују и условљавају појаву и промену
механичког кретања тела или њихову деформацију, остварена
непосредним контактом тела.
Узајамна деловања тела без непосредног контакта( посредством
физичког поља: гравитационог, електричног, магнетног).
4
Сила и Њутнови закони Наталија Николић
Бројни су примери узајамног деловања остварени непосредним
контактом тела: билијарске кугле мењају брзину након судара,
железнички вагони започињу кретање тек када их локомотива
повуче,итд.
Две наелектрисане куглице узајамно делују, и то деловање може бити и
привлачно и одбојно. Куглице наелектрисане истоименим
наелектрисањем се одбијају, а куглице наелектрисане разноименим
наелектрисањем се привлаче.
Магнет привлачи ситнији гвоздени предмет, мењајући му брзину, правац
и смер кретања.
Узајамна деловања која узрокују промену стања кретања тела називају
се
динамичка узајамна деловања.
Узајамна деловања која изазивају само деформацију тела, зову се
статичка узајамна деловања.
1.2. Појам и врсте силе
За описивање узајамног деловања тела користи се физичка величина
сила.
Сила је квантитативна мера узајамног деловања тела. Сила је векторска
величина и, као свака векторска величина, одређена је интезитетом,
правцем и смером. Њена ознака је F.
Јединица силе је
њутн
[N]. У пракси се сила, најчешће, мери статичном
методом-помоћу динамометра.
5
