Програм

 

за

 

полагање

 

пријемног

 

испита

 

из

 

Физике

 

 
 
1. 

Кинематика

 

транслаторног

 

и

 

ротационог

 

кретања

 

Равномерно

 

праволинијско

 

кретање

Равномерно

 

променљиво

 

кретање

  (

са

 

и

 

без

 

почетне

 

брзине

). 

Примери

 

равномерно

 

променљивог

 

кретања

  (

слободно

 

падање

 – 

хитац

 

наниже

хитац

 

навише

). 

Кретање

 

тела

 

по

 

кругу

Равномерна

 

ротација

Равномерно

 

променљива

 

ротација

 (

са

 

и

 

без

 

почетнеугаоне

 

брзине

). 

Веза

 

између

 

линијских

 

величина

 (S, v, a) 

и

 

угаоних

 

величина

 (

ϕ

ω

α

). 

2. 

Динамика

 

транслаторног

 

и

 

ротационог

 

кретања

Њутнови

 

закони

 

механике

 (I, II 

и

  III 

Њутнов

 

закон

). 

Импулс

 

тела

 

и

 

импус

 

силе

Закон

 

одржања

 

импулса

Сила

 

теже

Силе

 

еластичности

Силе

 

трења

Рад

 

и

 

снага

 

код

 

транслаторног

 

кретања

Механичка

 

енергија

 (

кинетичка

потенцијална

 

и

 

енергија

 

еластичне

 

деформације

). 

Закон

 

одржања

 

енергије

Примери

 

закона

 

одржања

 

енергије

 

и

 

закона

 

одржања

 

импулса

 

(

судари

 

тела

). 

Центрипетална

 

и

 

центрифугална

 

сила

Момент

 

силе

Момент

 

инерције

ΙΙ

 

Њутнов

 

закон

 

динамике

 

ротације

Момент

 

импулса

 

и

 

закон

 

одржања

 

момента

 

импулса

Рад

снага

 

и

 

енергија

 

код

 

ротационог

 

кретања

3. 

Основне

 

интеракције

 

у

 

природи

 

Гравитационе

 

силе

 (

Њутнов

 

закон

 

опште

 

гравитације

). 

Гравитационо

 

поље

 

Земље

 (

Земљино

 

убрзање

). 

Рад

 

у

 

гравитационом

 

пољу

  (

гравитациона

 

потенцијална

 

енергија

 

и

 

гравитациони

 

потенцијал

). 

Електростатичка

 

сила

  (

Кулонов

 

закон

). 

Електростатичко

 

поље

Рад

 

у

 

електростатичком

 

пољу

  (

потенцијална

 

енергија

 

и

 

напон

). 

Капацитет

Капацитет

 

плочастог

 

кондензатора

Везивање

 

кондензатора

.  

Електростатичка

 

енергија

Једносмерна

 

електрична

 

струја

  (

јачина

 

струје

густина

 

струје

). 

Омов

 

закон

 

за

 

део

 

електричног

 

кола

Везивање

 

отпорника

Омов

 

закон

 

за

 

струјно

 

коло

Електромоторна

 

сила

Везивање

 

извора

 

струје

Рад

снага

 

и

 

топлотно

 

дејство

 

струје

Кирхофова

 

правила

Закони

 

електролизе

Амперов

 

закон

Флукс

 

магнетног

 

поља

Лапласов

 

закон

 

и

 

примена

Електромагнетна

 

индукција

Међусобна

 

индукција

 

и

 

самоиндукција

4. 

Физика

 

великог

 

броја

 

честица

 

Гасни

 

закони

Једначина

 

стања

 

идеалног

 

гаса

Основна

 

једначина

 

молекулско

-

кинетичке

 

теорије

 

идеалног

 

гаса

Основни

 

закони

 

хидростатике

  (

Паскалов

 

закон

хидростатички

 

притисак

Архимедов

 

закон

). 

Једначина

 

континуитета

Бернулијева

 

једначина

Примери

 

уз

 

Бернулијеву

 

једначину

  (

истицање

 

течности

 

и

 

гасова

). 

Сила

 

унутрашњег

 

трења

Стоксова

 

сила

Површински

 

напон

 

и

 

капиларне

 

појаве

Унутрашња

 

енергија

 

и

 

топлотни

 

капацитет

Принципи

 

термодинамике

  (

степен

 

корисног

 

дејства

). 

Промена

 

димензије

 

тела

 

у

 

функцији

 

температуре

5. 

Осцилације

таласи

 

и

 

оптика

 

Кинематика

 

хармонијских

 

осцилација

Динамика

 

осцилаторног

 

кретања

Математичко

 

и

 

физичко

 

клатно

Брзина

убрзање

 

и

 

енергија

 

код

 

хармонијског

 

осциловања

Трансферзални

 

и

 

лонгитудинални

 

таласи

Једначина

 

таласа

Брзина

 

таласа

 

у

 

еластичним

 

срединама

Електромагнетне

 

осцилације

Томсонова

 

формула

Електромагнетни

 

таласи

Основни

 

закони

 

геометријске

 

оптике

 (

одбијање

 

и

 

преламање

 

светлости

). 

Тотална

 

рефлексија

Равна

 

и

 

сферна

 

огледала

Једначина

 

сферних

 

огледала

Оптичка

 

сочива

Једначина

 

сочива

Интерференција

 

светлости

Дифракција

 

светлости

Поларизовање

 

светлости

6. 

Физика

 

микросвета

 

Закони

 

зрачења

 

апсолутно

 

црног

 

тела

  (

Штеван

-

Болемонов

 

закон

Винов

 

закон

Планков

 

закон

). 

Кванти

 

светлости

Фотоелектрични

 

ефекат

Де

 

Брољева

 

ротација

Борови

 

постулати

 (I 

и

 II 

Боров

 

постулат

). 

Атом

 

водоника

 

по

 

Боровој

 

теорији

Линијски

 

спектар

 

атома

 

водоника

Основне

 

карактеристике

 

језгра

 

атома

Дефекти

 

масе

 

и

 

енергија

 

везе

Радиоактивно

 

зрачење

Закон

 

радиоактивног

 

распада

Нулеарна

 

реакција

 
 

Литература

 
1. 

Н

.

Н

Вердеревскај

С

П

Егорова

Сборник

 

задач

 

и

 

вопросов

 

по

 

физике

Изд

Висшај

 

школа

Москва

 1989. 

2. 

С

И

Кашина

Н

И

Сезонов

Сборник

 

задач

 

по

 

физике

Изд

.  

Висшај

 

школа

Москва

 

1983. 

3. 

С

П

Мјасников

Т

Н

Осанова

Пособие

 

по

 

физике

Изд

Висшај

 

школа

Москва

 1976. 

4. 

И

Аничин

Г

Божин

 

и

 

др

. : 

Приручник

 ( I, II ) 

за

 

рачунске

 

задатке

 

за

 I 

и

 II 

разред

 

заједничке

 

основе

 

средњег

 

усмереног

 

образовања

Изд

Научна

 

књига

Београд

 1982. 

5. 

Г

Димић

Ц

Жегарац

Збирка

 

задатака

 

из

 

физике

Средњи

 

курс

 

Ц

Изд

Грађевинска

 

књига

Београд

 1988. 

6. 

Б

Станић

М

Марковић

Решени

 

задаци

 

са

 

класификационих

 

испита

 

из

 

физике

 

на

 

техничким

 

факултетима

Изд

Научна

 

књига

Београд

, 1987. 

7. 

М

Пејевић

Г

Ристић

С

Голубовић

Решени

 

задаци

 

за

 

припрему

 

пријемног

 

испита

 

из

 

физике

Изд

Едиција

Публикације

Ниш

, 2000. 

 
 

Могу

 

се

 

користити

 

и

 

други

 

уџбеници

 

Физике

 

за

 

средње

 

школе

  (

гимназија

 

и

 

стручне

 

школе

).    

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

background image

Za hitac navi{e (vertikalan hitac) (usporenog kretanje) je: 

  

gt

v

v

=

0

     ;     

2

2

0

gt

t

v

h

=

       ;         

ah

v

v

2

2

0

2

=

 . 

 

 Kinematika rotacionog kretanja 

 

Ako se materijalna ta~ka (telo) kre}e po krugu, to u svakoj ta~ki kru`ne putanje linearna brzina 

v

 je 

u pravcu tangente,  a ubrzanje 

a

c

 

u pravcu radijusa R i naziva se radijalno ili

 

centripetalno ubrzanje. 

U tom slu~aju je 

                                          

T

R

t

l

v

π

2

=

=

  ;  

R

v

a

c

2

=

 ,                               

gde je 

l

 - obim kruga, R - polupre~nik kruga a T - period rotacije. 

Jedna~ine koje opisuju rotaciono kretanje tela mogu se izvesti iz jedna~ine translacionog kretanja 
stavljanjem umesto puta s - ugao obrtanja 

ϕ

 (rad), brzine v - ugaona brzina 

ω

 (rad/s) i ubrzanja a - 

ugaono ubrzanje 

α

 (rad/s

2

). 

U tom slu~aju za ravnomernu rotaciju (

ω

 = const) bi}e: 

                                              

t

ω

ϕ

=

    ;    

t

ϕ

ω

=

 ,                                                      

a za ravnomerno promenljivu rotaciju (ubrzanu 

α

 > 0 i usporenu 

α

 < 0) je: 

                

t

α

ω

ω

±

=

0

  ;  

2

2

0

t

t

α

ω

ϕ

±

=

    ;  

αϕ

ω

ω

2

2

0

2

±

=

;                                               

gde znak (+) odgovara ubrzanoj, a znak (-) usporenoj rotaciji. Kod ubrzane rotacje bez po~etne 
brzine je 

ω

0

 = 0. 

Ugaona brzina 

ω

, period rotacije T i frekvencija 

ν

 povezane su izrazom 

πν

π

ω

2

2

=

=

T

Ugaone veli~ine 

ϕ

ω

 i 

α

 povezane su sa odgovaruju}im linijskim veli~inama s, v i a slede}im 

odnosima: 

R

s

R

s

=

=

ϕ

ϕ

,

R

v

R

v

=

=

ω

ω

R

a

R

a

t

=

=

α

α

R

T

R

R

R

v

a

c

2

2

2

2

2

2

4

4

ν

π

π

ω

=

=

=

=

(a

t

 je projekcija vektora linearnog ubrzanja na pravac tangente u datoj ta~ki, a a

c

 - projekcija tog 

ubrzanja na pravac radijusa. 
Ukupno ubrzanje je 

4

2

2

4

2

2

2

2

ω

α

ω

α

+

=

+

=

+

=

R

R

R

a

a

a

c

t

 
 

RE[ENI ZADACI  

 

1.  Iz dve ta~ke A i B, postavljene na rastojanju s

o

 = 90 m jedna od druge istovremeno u istom 

pravcu po~inju kretanje dva tela. Telo koje se kre}e iz ta~ke A ima brzinu 5 m/s, a telo koje se 
kre}e iz ta~ke B - brzinu 2 m/s. Posle koliko vremena prvo telo dostigne drugo telo?  Koliki su 
pre|eni putevi svakog od tela? 

 
Dato:                                              

 

Odrediti: 

s

 = 90 m 

 

 

 

 

t - ? 

v

1

 = 5 m/s 

 

 

 

 

s

1

 - ?; s

2

 - ? 

v

2

 = 2 m/s 

 
Re{enje: Do ta~ke gde se tela sustignu prvo telo je pre{lo put s

1

 = s

o

 + s

2

 = v

1

t, a drugo put s

2

 = v

2

t. 

Iz ovih jedna~ina sledi da je v

1

t = s

o

 + v

2

t, odnosno  

                   

s

v

v

s

t

30

2

1

0

=

=

.  

2.  Jedan automobil, kre}u}i se ravnomernom brzinom 12 m/s, pre{ao je za 10 s isti put kao i drugo 

telo za 15 s. Kolika je brzina drugog tela? 

 
Dato:                                              

 

Odrediti: 

v

 

12 

m/s 

     

t

1

 

10 

s     v

2

 - ? 

t

2

 = 15 s 

 
Re{enje: Po{to oba automobila pre|u isti put razli~itim brzinama za razli~ita vremena, to je:  v

1

t

1

 = 

v

2

t

2

 odnosno, 

                                 

s

m

t

t

v

v

8

2

1

1

2

=

=

3.  Iz ta~ke A kre}e se ka ta~ki B automobil brzinom 20 m/s. Istovremeno, nasuprot njemu, iz ta~ke 

B polazi autobus brzinom 54 km/h. Rastojanje izme|u ta~aka A i B je 17,5 km. Na kom 
rastojanju od ta~ke A se automobil susretne sa autobusom? Koliki je pre|eni put autobusa? 

 
Dato:                                              

 

Odrediti: 

s

 

 = 17,5 km = 17,5x10

3

 

   

v

1

 

20 

m/s 

    s

1

 - ?; s

2

 - ? 

v

2

 = 54 km/h = 15 m/s 

 
Re{enje: Do ta~ke susreta automobil je pre{ao put s

1

 a autobus put s

2

, pa je s = s

1

 + s

2

 = v

1

t + v

2

t = 

(v

1

 + v

2

)t. Odavde je vreme susreta 

                                 

s

v

v

s

t

500

2

1

=

+

=

Pre|eni put automobila je s

1

 = v

1

t = 10 km, a autobusa s

2

 = v

2

t =  7,5 km. 

 
4.  Prvu polovinu puta automobil pre|e srednjom brzinom 15 m/s, a drugu polovinu puta srednjom 

brzinom 10 m/s. Kolika je srednja brzina automobila na celom putu? 

 
Dato:                                              

 

Odrediti: 

v

1

 

15 

m/s 

    v

sr

 - ? 

v

2

 = 10 m/s 

s

1

 = s

2

 = s/2 

 

Re{enje: Kako su vremena prelaska prve, odnosno druge polovine puta 

1

1

1

2

v

s

v

s

t

=

=

 i 

2

2

2

2

2

v

s

v

s

t

=

=

, to je 

s

m

v

v

v

v

v

s

v

s

s

v

sr

12

2

2

2

2

1

2

1

2

1

=

+

=

+

=

background image

Re{enje: 
Za kretanje broda uzvodno je s = (v - v

R

)t

1

 a nizvodno s = (v + v

R

)t

2

. Izjedna~avanjem ovih 

jedna~ina sledi da je 

h

km

t

t

t

t

s

v

R

5

,

4

2

)

(

2

1

1

2

=

=

. Brzina broda u odnosu na vodu je  

h

km

t

t

v

s

v

R

5

,

13

1

1

=

+

=

9. Materijalna 

ta~ka 

kre}u}i 

se ravnomerno po krugu polupre~nika 0,2 m na~ini 300 obrtaja za 

vreme 1 min. Kolika je ugaona brzina, frekvencija, period oscilovanja i linijska brzina? 

 
Dato: 

     Odrediti: 

r = 0,2 m 

 

 

 

 

 v - ?; 

ω

 - ?; T - ?; 

ν

 - ? 

t = 1 min = 60 s 
n = 300 obrta 
 

Re{enje:Frekvencija obrtanja je 

Hz

t

n

5

=

=

ν

. Ugaona brzina je 

πν

ω

2

=

=31,4 rad/s, a period 

rotacije 

s

T

2

.

0

1

=

=

ν

. Linijska bzina je 

s

rad

T

R

v

28

,

6

2

=

=

π

 
10. Kotur pre~nika 20 cm rotira ravnomerno i na~ini 360 obrtaja za 3 minuta. Odrediti period 

rotacije, ugaonu brzinu i linijsku brzinu ta~ke na obodu kotura. 

 
Dato: 

     Odrediti: 

d = 20 cm; r = 10 cm   

 

 

 v - ?; 

ω

 - ?; T - ? 

t = 3 min = 180 s 
n = 360 obrta 
 
Re{enje: 
 

s

n

t

T

5

.

0

=

=

     ;      

s

rad

T

56

,

12

2

=

=

π

ω

 ;   

s

rad

r

v

25

,

1

=

=

ω

 
11. Odrediti radijus rotiraju}eg to~ka, ako je linijska brzina ta~ke na obodu to~ka dva puta ve}a od 

ta~ke koja le`i za 5 cm bli`e osi to~ka. 

 
Dato: 

     Odrediti: 

v

1

 = 2v

2

 

 

 

 

 

r - ? 

r= 5 cm = 5 x 10

-2

 m 

 
Re{enje: 
Linijske brzine tih ta~aka su:  

r

v

ω

=

1

  i   

)

(

2

r

r

v

=

ω

. Uz dati uslov, sledi da je   

)

(

2

r

r

r

=

ω

ω

, odnosno r = 2

r = 10 cm. 

 
12. Kolike su ugaone brzine sekundne, male i velike kazaljke ~asovnika? 
 

Odrediti: 

ω

s

 - ?     

ω

- ?   

ω

v

 - ? 

 
Re{enje: 

Želiš da pročitaš svih 71 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti