UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
Č
asopis "
EKONOMSKE TEME
"
Godina izlaženja XL, br. 3, 2002. str. 73-80
Adresa: Trg Vojske Jugoslavije br. 11, 18000 Niš
Tel: (018) 528-605 Fax: (018) 523-268
FLEKSIBILNOST I INOVATIVNOST – KLJU
Č
NA
DETERMINANTA EFIKASNOSTI PREDUZE
Ć
A U »NOVOJ
EKONOMIJI«
Prof. dr Slobodan Cvetanovi
ć
∗
Rezime:
Razvojni dinamizam najefikasnijih preduze
ć
a u vremenu druge
polovine 20. veka u materijalnom smislu u najve
ć
em stepenu su odre
đ
eni
dometima savremenog tehni
č
kog progresa
č
iju okosnicu
č
ine nove
informacione tehnologije. Neskrivena stremljenja vode
ć
ih preduze
ć
a da
po svaku cenu realizuju tehnološku superiornost u oblastima novih
tehnologija efektna su ilustracija njihove efikasnosti i konkurentnosti u
globalnim razmerama. Ukazuju
ć
i na ekonomski zna
č
aj informacija u
radu se posebno apostrofira važnost umreženih informacionih resursa u
pove
ć
anju fleksibilnosti kao klju
č
noj derminanti efikasnosti preduze
ć
a u
“novoj ekonomiji”.
Klju
č
ne re
č
i:
Efikasnost, efektivnost, fleksibilnost, informacioni resursi i
»nova ekonomija«
1. U savremenoj ekonomskoj literaturi, pogotovo u njenom izuzetno
dinami
č
no razvijaju
ć
em delu koji se odnosi na problematiku ekonomike
preduze
ć
a i menadžmenta veoma
č
esto se piše o kategorijama efikasnosti i
efektivnosti. Pri tom, ponekada se insistira na strogoj pojmovnoj razli
č
itosti ova
dva termina, a nisu retki slu
č
ajevi i njihovog sadržajnog identifikovanja. U
prilog ovakvoj tvrdnji navodimo stavove pojedinih autora po pitanju
pojmovnog odre
đ
ivanja ekonomske efikasnosti i ekonomske efektivnosti
preduze
ć
a.
Piter Draker je svojevremeno pisao da pojam efikasnosti zna
č
i raditi na
∗
Ekonomski fakultet Niš
UDK 65.011.4
Slobodan Cvetanovi
ć
74
pravi na
č
in stvari, dok pojam efektivnosti u suštini zna
č
i raditi prave stvari (1,
str. 58). Logi
č
nim se u ovom smislu name
ć
e pitanje kako ekonomski pravilno
razumeti suštinu ova dva pojma. Od ne manjeg zna
č
aja je i dilema da li je
neophodno praviti razliku izme
đ
u pojmova efektivnosti i uspešnosti. Ako je
odgovor na tako postavljeno pitanje potvrdan, odmah se name
ć
e drugi problem,
kako ekonomski prihvatljivo
č
initi distinkciju izme
đ
u ova dva pojma. To isto
važi i za kategorije efikasnosti i efektivnosti. »Efikasnost se uglavnom definiše
kao obezbe
đ
enje specfi
č
nog obima i kvaliteta proizvoda ili usluga sa najnižim
nivoom izvora sposobnih da ostvare tu specifikaciju. Efektivnost se definiše kao
obezbe
đ
enje pravog proizvoda ili usluge koja omogu
ć
ava organizaciji da ostvari
svoju viziju i ciljeve.« (2, str. 20) »Efikasnost predstavlja zahtev da se
realizacija odre
đ
enog stepena izabranih ciljeva ostvari uz najmanje koriš
ć
enje
raspoloživih resursa, odnosno uz najve
ć
u racionalnost njihove upotrebe, a
efektivnost podrazumeva da se prvo izvrši izbor pravilnih ciljeva a potom da se
koriš
ć
enjem raspoloživih resursa ostvari maksimalna realizacija izabranih
ciljeva.« (3, str. 123)
Ima i nešto druga
č
ijih mišljenja. Tako, na primer, jedan broj autora
kaže da efikasnost predstavlja odnos izme
đ
u vrednosti outputa i vrednosti
inputa preduze
ć
a, dok pojam uspešnosti govori o stepenu realizacije
postavljenih ciljeva u poslovanju preduze
ć
a. Zato je i pojam uspešnosti u
kategorijalnom smislu širi od pojma efikasnosti budu
ć
i da eksplicite govori o
pove
ć
anju uspešnosti poslovanja preduze
ć
a.(4, str. 43)
Nasuprot ovakvim, u osnovi apstraktnim odre
đ
enjima ekonomske
efikasnosti preduze
ć
a u literaturi se sre
ć
u i konciznije definicije ovog
nesumnjivo jednog od centralnih ekonomskih fenomena. Tako, na primer prof.
Kukole
č
a je svojevremeno pisao da su pojmovi efikasnost i efektivnost
sinonimi, pri
č
emu efektivnost predstavlja koeficijent odnosa izme
đ
u korisnog
izlaza iz jednog sistema i ulaza u sistem koji uslovljava taj izlaz.(5, str. 284)
Efikasnost izražava delotvornost rada izraženoj u njegovoj produktivnosti,
ekonomi
č
nosti i rentabilnosti. Isti autor akcenat stavlja na kategoriju uspešnosti
poslovanja koja predstavlja »izraz zadovoljavaju
ć
eg ostvarivanja ciljeva
poslovanja.« (5, str. 284) U zemljama tržišnog na
č
ina privre
đ
ivanja uspešnost
poslovanja po prof. Kukole
č
i se naj
č
eš
ć
e iskazuje pomo
ć
u profitne stope.
Jedna grupa ekonomista razlikuje dva pojma efikasnosti preduze
ć
a: a)
kvalitet ekonomije kao izraz efikasnosti preduze
ć
a i b) tržišnu efikasnost
preduze
ć
a. Pri tome, oni prvi oblik ekonomske efikasnosti identifikuju
kvalitetom ekonomije preduze
ć
a. Kvalitet ekonomije se, sa svoje strane,
ozna
č
ava kao produktivnost, efektivnost i efikasnost. Drugi oblik efikasnosti
ovi ekonomisti ozna
č
avaju nazivom tržišna efikasnost. Sintezom oba pojma
