Forenzička psihijatrija

1.)Pojam i predmet forenzičke psihijatrije

Forenzička psihijatrija-

jeste medicinska nauka koja za potrebe prava tumači fenomene 

duševnog zdravlja i duševne bolesti ,i ako je potrebno preduzima  psihijatrijsko lječenje po 

pravilima medicinske i pravne struke.

-

Forenzička psihijatrija se bavi čovjekom i to posebnim aspektom njegove ličnosti koji 

nazivamo ponašanjem.

ZADACI  FORENZIČKE  PSIHIJATRIJE

1.

Ona pokušava da objasni postupke i djela pojedinaca,dok se pravo bavi nastalim ili 

mogućim posljedicama.

2.

Psihijatrija pokazuje jasne namjere da devijantne oblike ponašanja ,koji proizilaze iz 

duševne bolesti ili poremećenosti ,prevenira i koriguje.

 3.

Forenzička psihijatrija,kao praktična 

djelatnost mora raspolagati stručnim visokoobrazovanim kadrovima.Njihov zadatak je da 

rešavaju ne samo konkretne probleme,već i da šire vidike forenzičke psihijatrije kao nauke 

oslanjajući se na srodne manje-više bliske (psihologija;kriminologija;krivično i građansko 

pravo;penologija).

PREDMET FORENZIČKE PSIHIJATRIJE obuhvata četiri oblasti:

1.

Psihijatrijska vještačenja

2.

Lječenje i rehabilitacija psihičkih abnormalnih 

delinkvenata

3.

Edukacija kadrova

4.

Naučnoistraživački rad

Pod psihijatrijskim  veštačenjem možemo podrazumevati procenjivanje neke osobe, a pre 

svega njenog ponašanja u odnosu na određeni pravni propis. To procenjivanje  obuhvata 

analizu ličnosti,zatim  objašnjenja delovanja u kritičnom trenutku, kao i prognozu ponašanja 

u budućnosti. Kvantum psihijatrijskog znanja koji studenti dobijaju nakon položenog ispita iz 

pravne medicine omogućava im korektno snalaženje u praksi profesionalnu sigurnost u 

mnogobrojnim situacijama od kojih izdvajamo tri

:1

 Postavljanje opravdane sumnje u duševno 

stanje okrivljenog 

2

Kritički osvrt na nalaz veštaka psihijatra

3

 Ravnopravan dijalog sa 

veštakom i drugim učesnicima sudskog postupka o pitanjima koja se tiču duševnog zdravlja i 

uračunljivosti okrivljenog.

2.)SAVREMENI FORENZIČKO-PSIHIJATRIJSKI KONCEPTI 

Fenomenološki koncept

 Fenomenološki koncept duševne bolesti u potpunosti odgovara 

krivičnom pravu. Pravo utvrđuje postojanje određenih psihopatoloških kategorija kao što su: 

trajna i privremena duševna bolest, zatim privremena duševna poremećenost i zaostalost u 

duševnom razvojuTo su u stvari fenomeni tj.pojavni oblici abnormalnog duševnog života. 

Duševna abnormalnost mora postojati u  svesti bolesne  osobe.Fenomenološki koncept u  

psihijatrijskom vještačenju polazi od pretpostavke da su bolesni sadržaji u mentalnom životu 

osobe odgovorni za njeno kriminalno ponašanje.Prema tome zadatak vještaka sastoji se u 

otkrivanju takvih sadržaja i njihovom opisivanju. Posebno treba proceniti njihov kriminogeni 

značaj, tj.posredni i neposredni uticaj na činjenje krivičnog dela.Ovaj pristup je u 

psihijatrijskom vještačenju dominantan godinama.

 Psihodinamski koncept-

Prema ovoj teoriji duševni život čoveka sastoji se iz  svesnog i nesvesnog  dela.Nesvesni deo 

utiče na celokupnu čovekovu delatnost, na ponašanje, svest, nagone i na mišljenje.Osnovni 

smisao psihodinamskog koncepta jeste mogućnost analize, tj.upoznavanje nesvesne psihe 

odnosno njenih pojedinih sadržaja.

Najvažnije je da analizom nesavesnih sadržaja osoba postaje svesna uzroka svoga ponašanja. 

Ta spoznaja deluje terapijski što daje mogućnost lečenja raznih psihijatrijskih stanja i 

poremećaja ponašanja. Taj terapijski metod se naziva 

psihoanaliza

.Dva ključna 

psihodinamska postulata: 

sloboda volje

 i 

nesvesne motivacije.

Osnovni ciljevi psihodinamskog 

koncepta u psihijatrijskim vještačenjima su sledeći:

1

 dinamska analiza ličnosti delinkventa 

2

upoznavanje motiva za počinjenje dela

3

 utvrđivanje dinamske veze između psiholoških 

sadržaja ličnosti i delinkventnog ponašanja

4

 usmeravanje terapijskog odnosno prevaspitnog 

rada u odgovarajućem smeru.

   3)PRISTUPI PSIHIČKI ABNORMALNOM DELINKVENTU

Policijski pristup:postepen i sistematičan,max tolernacija,određuje dalji tok istražn,Pravni 

pristup:istražna radnja tokom koje tužilac saslušava okrivljenog na okolnosti djela koje mu se 

stavlja na teret,ali upoznaje i analizira sve elemente u njegovom životu ,Psihijatrijski pristup 

(slojevit proces u kome razlikujemo tri nivoa: komunikacijski, dijagnostički i terapijski 

nivo),

*

pozitivan transfer-uzajamno poverenje između psihijatra i ispitanika.

 Psihičke život 

čoveka se raščlanjuje na sastavne delove – psihičke 

funkcijeOpažanje,Pažnja,,Pamćenje,Mišljenje,Inteligencija,Nagoni, 

Emocije,Volja,Svest,Moralnost. PODELA PSIHIČKOG ŽIVOTA,Intelektualni (kognitivni) 

deo,

Voljni(volitivni)deoURANČUNLJIVOST: Sposobnost čoveka da shvati delo i njegove 

posledice (intelektualni deo) i sposobnost da u momentu izvršenja dela upravlja svojim 

postupcima (voljni deo). 

4)Svest i poremećaji svesti:Svest je najveća psihička integrativna funkcija čovjekovog 

mozga   koja   obezbjeđuje   istovremeno   funkcionisanje   ostalih   psihičkih   funkcija

  U 

psihijatriji   pod   pojomom   svesti  

se   podrazumeva   očuvanu   sposobnost   orjentacije   i   to: 

Autopsihičke orijentacije ( svest o sebi) ,Alopsihičke orijentacije (svest o drugima)

,

Spacijalne 

orijentacije ( svest o prostoru)

,

Temporalne

orijentacije (svest o vremenu).Očuvana svest ako osoba ima očuvanu orijentaciju i sposobnost 

upamćivanja   i   sporazumijevanja.Poremećaji   svesti   remete   poslo.sposob.i 

uračunjivost.Porem.svesti   svrstavamo   u   2   grupe  Kvantitativni   poremećaji   svesti--

Somnolencija

(duboka   pospanost)

Sopor-spava

,

-Koma

Kvalitativni   poremećaji 

svjesti:

dezorijentacija, Delirijum

,

Sumračno stanje,Somnabulizam ili mesečarstvo

,

Fuga

Hipnoza  

( stanje sužene svesti koje se veštački izaziva uticajem druge osobe),tranzitivizam 

dvostruka   ličnost.   Najveći   kriminogeni   značaj   imaju   sumračna   i   delirantna   stanja.To   su 

pravnim jezikom rečeno „ 

stanja privremene duševne poremećenosti

“.Takve osobe ne mogu da 

shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcimaTeoretski gledano duševno zdrav 

čovek može zapasti u stanje privremene duševne poremećenosti i biti neuračunljiv.Međutim, 

takva   konstatacija   je   prihvatljiva   za   sud   samo   ukoliko   veštak   dokaže   potpuni   slom 

odbrambenih mehanizama ličnosti delinkventa 

tempore criminis.

 Veštak psihijatar je često u 

situaciji da se izjašnjava o stanju svesti osobe koja je pretrpela traumu glave i mozga i to u 

postupku naknade neimovinske štete.Kod starijih osoba koje sačinjavaju testament ili ugovor 
o   doživotnom   izdržavanju   psihijatar   procenjuje   njihovu   svest  

tempore   acti

.

5)Pažnja i

opažanje

-psihička funkcija pomoću koje čovjek može da usmjeri i usredsredi svoju 

psihičku   energiju   na   neku   informaciju.Bitne   osobine:Tenacitet-sposobnost   da   se 

7)Mišljenje i poremećaji mišljenja

-

Mišljenje je psihička funkcija

 pomoću koje 

čovjek,koristeći misaone operacije,sagledava realne odnose između predmeta i pojava i na 

osnovu toga odgovarajuće zaključke Da bi čovekove misli  dobile materijalnu vrednost, tj.da bi 

prešle u akciju, one moraju biti saopštene  tj.izgovorene.

Govor predstavlja sredstvo izražavanja misli.Razlikujemo unutrašnji i spoljašnji govor. 

Unutrašnji je daleko bogatiji i sadržajniji.Nismo u stanju da verbalizujemo sve što mislimo. 

Mišljenje se temelji na pojmovima.

Pojam

 predstavlja skup opštih i bitnih osobina nekog predmeta ili pojave.

Opšti pojmovi

održavaju opšte osobine  određene kategorije.

Bitni ili pojedinačni pojmovi

 obuhvataju 

svojstva pojedinih ,konkretnih predmeta i pojava.Bogatstvo pojmovima je jedan od bitnih 

kriteri.kod ocjenjivanja kvaliteta mišljenja. U kliničkoj praksi dve vrste mišljenja:

Konkretno 

mišljenje

- naziva se još perceptualno , primitivno, arhaično mišljenje. Javlja se kod izuzetno 

neobrazovanih , primitivnih ljudi , koji vode jednostavan život.

 Apstraktno mišljenje

- se 

karakteriše bogastvom pojmova, naglašenom sposobnošću da se lako i brzo izraze osjećanja i 

opišu događaji, uoče uzročno-posljedične veze i procjeni situacija.Upotreba misaonih 

operacija karakteriše ovaj način razmišljanja.Njaviši oblik-kreativno miš.realizovanje 

potpuno novi dela koja imaju trajne vredns.

 Poremećaji mišljenja

Razlikujemo poremećaje 

mišljenja po formi i po sadržini.Poremećaji mišljenja po formi:

Bolesna 

opširenost,Usporenost misaonog toka,Bujica ideja,Disocirano mišljenje

Poremećaji 

mišljenja po sadržaju:U ovu  grupu poremećaja ubrajamo sumanute ideje i precenjene 

ideje,prisilne ideje.

 Sumanute

ideje

 su zablude mišljenja nastale na bolesnoj 

osnovi .Sumanuto mišljenje je jedan od znakova duševne bolesti. 

Precenjene ideje

-su 

ubeđenja osobe o nekim važnim sadržajima njenog života koji nemaju psihotonični kvalitet.

F

Sumanute ideje imaju izuzetan kriminogeni značaj.Za dela počinjena pod uticajem 

sumanutosti počinioci su u principu neuračunljivi.Precenjene ideje mogu nekada  pokrenuti 

impulsivno i agresivno ponašanje.Uračunljivost takvih osoba obično je umanjena , ali ne i 

isključena.

*Građansko-pravni značaj*

- 

pod uticajem sumanutih ideja osoba može u bescenje 

da rasproda imovinu i tako sebe i svoju porodicu dovede u tečku materijalnu situaciju. 

potrebno je ograničitiposlovnusposobnostbolesnika.Precenjene ideje vrlo retko mogu da 
dovedu u pitanje poslovnu sposobnost.

8  

)

   Inteligencija i poremećaji inteligencije

-

opšta duševn sposobn.da se mišljenje upotrebi za nove zahteve.Nasleđe i uticaj sredine 

ključni faktori u raz.Znanje predstavlja bogat.inteligent.čov.koje stiče učenjem i radom.

Procena intelektualnih sposobnostibazira se uglavnom na dva metodološka 

pristupa:Globalniprisutp;Psihometrijski pristup (testovni)Globalna procena intelegencije 

sastoji se u analizi života  pojedinca.Procenjuje se razvojni  put sa posebnim osvrtom na 

uspešnost u rešavanju pojedinih životnih situacija, kao i adaptacija na nove,posebno 

neprijatne okolnosti.Ovu procjenu mogu i trebaju da vrše svi struč.koji rade sa ljudima. -

Psihometrijsku procjenu (testovnu) intelegencije rade psiholozi.. Umni uzrast se utvrđuje 

primenom standardnih testova  koji odgovaraju određenoj starosnoj grupi.

Poremećajiintelegencije

Intelegencija može biti poremećena u svom razvojnom ciklusuTakva 

stanja nazivamo mentalnim retardacijama ili oligofrenijama.Intelektualne sposob.koje su 

normalno razvijene mogu u toku života pod utic.bolesti biti razgrađene

,

Stečena intelegencija 

može biti izgubljena. Takva stanja praćena gubitkom  intelegencije nazivamo 

demencijama.Francuski psihijatar Eskriol je slikovito objasnijo razliku između 

oligofrenije i demencije“dementni čovj.je bogataš koji je osiromašio,oligofrena osoba je 

osoba koja je uvek živela u siromaš.“F.Oligo.nesposobn.rasuđivanja i logičkog 

sagledvanja uzroka i posled.neuračunji.čemu nekad doprinosi i niska tolerancija na 

alkoh.U GRAĐANSKOpravnom oligofre.su poslo.nesposobne.Debili su u principu 

posl.spos.ali svaki njihov pravni akt treba posebno ceniti.Kod dementnih uračunjivost je 
redukovana u bitnom stepenu ili je upotpunosti isklju.GP nisu pos.sposobne. 9)

Volja i 

poremećaji volje-sposob.da u

potrebi svoju psih.energiju u realizaciji nekog 

postavljenog cilja ali i kočenje i odbac.neprihvatljivih želja.

Opšte karakteristike volje kao 

mentalnog  procesa bile bi sledeće:Volja je u uskoj i neposrednoj vezi sa drugim psihičkim 

funkcijama.Volja je tesno povezana sa motornom aktivnošću.Ona je u funkciji svesnog 

čovekovog ponš.

Poremećajivolje

:

Sugestibilnost Slabost volje

,

Impulsivne radnje 

( to su 

neplanirane i nepredvidive aktivnosti koje se

izvode pri očuvanoj svesti a pod uticajem 

impulsa koji dolaze iz nagonskog dela ličnosti)

 Prisilne radnje.F

 Mogućnost upravljanja 

postupcima predstavlja voljnu funkciju ličnosti.Od poremećaja volje najveći kriminogeni 

značaj imaju impulsivne i prisilne radnje.Uračunljivost izv. po pravilu je redukovana, a 

nekada isključena.Slobodnoizražavanje vlastite volje jeste jedan od osnovnih postulata 

poslovne sposobnosti koja se ispoljava pri sastavljanju raznih pr Od poremećaja volje mogu 

biti od značaja sugestibilnost i slabost

10)Emocije i poremećaji emocija-

lični odnos prema sadržaju saznanja.

 -Emocije ili 

osećanja nisu ništa drugo nego 

specifičan subjektivni način doživljavanja

okoline, ali i 

nas samih

. Emocionalni život čoveka ima diferentnu , slojevitu strukturu, koju možemo 

prikazati u tri faze:

1.Biotonus- 

to je stanje elementarne napetosti koje omogućava adekvatno 

funkcionisanje organizma i psihičkog aparata čovjeka.

 2.Faza raspoloženja-

 i ona predstavlja 

neposredni odraz biotonusa. Ako je biotonus uravnotežen, raspoloženje je 

adekv

3.Intelektualna  os

 Ona su se razvila tokom života čoveka u društvenoj zajednici. To su 

osjećanja časti, pravde, poštenja, zatim estetska osećanja i druga. -Prema sadržaju emocije 

mogu biti:

Prijatne,Neprijatne

Prema dejstvu na pokretačke snage ličnosti mogu biti:

Stenične 

(koje stimulišu životnu aktivnost) ;

Astenične 

(koje inhibiraju delatnosti).

Po osnovu porekla osećanja mogu nastati kao rezultat čulnih osećaja,mogu biti osećanja 

nagonskog porekla.

Emocionalni život čoveka manifestuje se kroz dva osnovna fenomenološka 

oblika:

Raspoloženje 

i

Afekti

Raspoloženje

-je relativno trajno i uravnoteženo stanje osjećanja. Ono predstavlja rezultantu 

između unutrašnjeg stanja organizma i informacija koje dolaze iz okoline.

Afekt

-Je intezivno 

kratkotrajno stanje osjećanja praćeno tjelesnim manifestacijama. Telesne promjene su 

najčešće u oblasti motorike i govora. Tako u afektu straha  u jednom trenutku nastaje 

ukočenost muskulature, a zatim sledi intezivna motorna aktivnost usmerena  na odbranu ili 

napad.Pojava i razvoj afekta zavisi od više faktora. Najvažniji su :Struktura ličnost Aktuelno 

stanje orgJačina  i vrsta spoljne draži.U forenzičkoj psihijatrijskoj praksi važna su dva 

afekta:

Afekat straha Afekat gnevaStrah- 

je intezivno i kratkotrajno osećanje napetosti koje 

nastaje usled postojeće ili predstojeće opasnosti po integritet ličnosti.On ima jasne telesne 

manifestacije. Postoji bledilo lica, ukočen pogled, široke zenice.

Gnev (Bes, ljutnja)- 

Izaziva